Portret savremenika – Entoni Bler
Čovek koga istina ne zanima
Dečko koji obećava, reformator, medijski manipulator, ili kako se nada socijaldemokrata pretvorila u "Bušovu pudlicu"
Zoom
Konkurs za dvorskog veselnika – Zašto Tadić napada Dačića, zašto mu ovaj ne ostaje dužan i otkud to da Zoran Živković odjednom izgleda kao ozbiljan političar
Dok jurimo Kosmajca, slušamo "utuke na utuk" Tadića i Dačića, na širom otvorena medijska vrata vraćaju se stari partneri u vođenju nejavne politike – Čume, Legija i Vladimir Beba Popović – i ispod radara javne pažnje prolaze nam beli slonovi
Miodrag Kostić, predsednik MK Group
Saveti mladim menadžerima
Intervju Saše Ostojića, direktora Marketinga i prodaje Hemofarma
Naslov – Spoj tradicije i inovativnosti
Tradicija i inovativnost – tako se najkraće može opisati Hemofarm, lider na domaćem farmaceutskom tržištu i naš najveći izvoznik lekova. Kompanija koja delatnost razvija na temeljima ključnih vrednosti – brižnosti, kvalitetu, dostupnosti i poverenju – portfolio konstantno obogaćuje novim proizvodima najnovije generacije. Pažljivo prateći sve zahtevnije potrebe tržišta, ali najpre pacijenata kao fokusa delatnosti, Hemofarm nastoji da unapredi celokupan zdravstveni sistem snabdevanjem srpskih apoteka i zdravstvenih ustanova lekovima i farmaceutskim preparatima istog kvaliteta kao u najrazvijenijim zemljama, samo cenovno pristupačnijim
Konferencija EastAgri 2014.
Kako proizvesti i kvalitet i kvantitet
Tradicionalna godišnja međunarodna konferencija, koja se održava od 2002, okupila je kompanije, banke, finansijske institucije i državne predstavnike kako bi se, u delikatnom trenutku, našli načini za zadovoljenje neprestano rastućih zahteva potrošača za kvalitetom i bezbednošću hrane, i to na teritoriji od 29 zemalja u Evropi i Aziji, koliko obuhvata EastAgri region
Portret savremenika – Met Frejzer, umetnik
Sakati provokator
Pre skoro dve decenije vezao se lisicama ispod autobusa kako bi se osobama s invaliditetom osigurao pristup javnom prevozu. Danas važi za jednog od najpoznatijih britanskih umetnika performansa – izvodi striptiz skidajući proteze za ruke, šeta go po sceni pored prelepe i takođe gole žene, bori se protiv negativaca demonstrirajući kung-fu veštine i bez zadrške koristi reči "bogalj", "sakat" i "retard"
Navigator
Ubij me nežno
Lisica i ždral
Pismonošin kod
Bude, istinabog, u tim tvojima uspomenama pokoja anegdota, zalomi se pasaž koji nije rđavo napisan i koji kao da nešto govori, ali daj nam nešto od čega se živi, ili makar nešto što nam zagorčava život
Život na internetu
Ko zatvara otvorenu mrežu
Kao završni deo projekta "Građani za medije – Samoregulacija i regulacija u online sferi" koji nedeljnik "Vreme", uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, realizuje od decembra 2013. godine, u utorak 17. juna održana je javna diskusija na temu "Ko zatvara otvorenu mrežu"
Navigator
Ja, bot
Roman
Iluzija južnjačke idile
Žerom Ferari: Beseda o padu Rima prevela Melita Logo-Milutinović Čarobna knjiga 2014.
Brazil – Druga strana Mundijala
Gledam da ubodem
S jedne strane Sao Paulo je skuplji od Londona, sa druge maloletne devojčice prodaju se za pet dolara. U zemlji ogromnih socijalnih razlika nije pitanje zašto ima protesta i nereda za vreme Mundijala, već zašto nisu mnogo veći
Više od klasičnog obrazovanja
Na granici umetnosti i nauke
Proširivanje vidika, sticanje neophodnih životnih veština, interdisciplinarna saradnja – neki su od ciljeva jednogodišnjeg programa za studente beogradskih univerziteta
Vreme uspeha! (jun 2014.)
Poslovne vesti
Intervju – Borislav Čičovački, muzičar i pisac
Teret prošlosti
„Raseljavanje ljudi, promena spoljašnjeg životnog okruženja i njegova višeslojna refleksija na čovekov duševni i emotivni život, neiscrpna je tema prevashodno zbog ogromnog broja mogućih varijanti psiholoških reakcija u izmenjenim uslovima, koji su uvek nepoznati i nepredvidljivi"
Intervju – Mirko Demić, pisac
Po(v)ratnički rekvijem
„Ako smo identifikovani kao Srbi, to je zbog toga što nas je neko tako video. Otuda mi je komično kad vidim pokušaje odricanja identiteta. Bio identitet izabran ili nametnut, s njim se treba nositi; nekad sa ponosom, nekad sa škrgutom zuba, a nekad i sa ironijom"
Intervju – Vule Žurić, pisac
O bezdomnosti
„Nisam mislio da dolazim u Beograd kao izbjeglica. Ja sam samo došao za svojom državom koja se tada još uvijek zvala Jugoslavija. Da nije bilo rata, pisao bih nešto sasvim drugo. Nisam ja postao pisac zato što je izbio rat, nego je sam rat uticao da ja pišem o tome."
Izbeglička kultura
Nešto između
Šta je izbeglička kultura, kako se formiraju i čuvaju kulturni identiteti u izbegličkoj populaciji i kuda nas vode stereotipi stvoreni u popularnoj kulturi
Izbegličke teme u kinematografiji
Ranjenici u tuđoj zemlji
Sudbina izbeglica zbog ratnih vihora devedesetih koji su protutnjali prostorima bivše Jugoslavije je pre lajtmotiv, sporedna tema, karakteristična situacija no glavna tema filmskih narativa
Intervju - Srđan Koljević, režiser
Vremena i strpljenja
"Uklapanje u novu sredinu je najveći psihološki problem teme o izbeglicama. Mnogi ljudi grčevito žele da zadrže elemente svog identiteta, života, navike iz svoje stare sredine, i zato ne prihvataju okolinu u koju su bačeni. Nekako uvek misle da je ono što su ostavili, napustili, značajnije i veće - što je najčešće i slučaj - od onoga gde su nasilno došli"
Izbegličke teme u kulturi
Tragovi nevidljivog naroda
Po podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, 1996. godine u Srbiji je status izbeglice imalo 617.728 osoba, od čega je 330.123 izbeglica bilo iz Hrvatske, 266.279 iz Bosne i Hercegovine i 21.326 iz ostalih delova bivše Jugoslavije. Izbeglištvo je velika društvena i ljudska tema, i kultura kao odraz dešavanja u društvu i čoveku – nije je mimoišla. Kako se u knjigama, na filmu, u pozorištu priča o izbeglicama
Nuspojave
Kranjska kobasica, original
Najnovija otkrića vode nas revolucionarnoj spoznaji: dr Jovanović Mića je pionir postjugoslovenske kulturne saradnje
Intervju – Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Možda ima gafova, ali radimo
U slučaju ministra policije Nebojše Stefanovića radi se o pitanju kvaliteta doktorata. Mi možemo da proveravamo da li je neka forma ispoštovana, ali ne možemo da ocenjujemo kvalitet nekog naučnog i stručnog rada. To bi značilo direktno narušavanje autonomije univerziteta. Prekidanje konferencije za novinare u Leskovcu bilo je nepromišljeno i izvinjavam se zbog toga
Lektira – Odlomak iz knjige Fajront u Sarajevu Dr Neleta Karajlića
Ravno do dna
Beogradska izdavačka kuća Laguna objavila je ovih dana autobiografsku knjigu Dr Neleta Karajlića Fajront u Sarajevu. Književni prvenac legendarnog frontmena Zabranjenog pušenja predstavlja zavodljivu i sugestivnu priču u kojoj se mešaju dva narativna toka: aktuelni i retrospektivni. U magnovenju, na ivici smrti, nakon preživljenog srčanog udara, Karajlić u svojoj glavi iznova prolazi kroz čitav dotadašnji život: od detinjstva u sarajevskom naselju Koševo početkom šezdesetih godina prošlog veka do stvarnosti bolničke šok sobe u Beogradu pola veka kasnije. Kroz Karajlićevu autobiografiju defiluju njegovi bližnji, širokoj publici i znani i neznani, ali i globalne političke i muzičke zvezde: od Tita do Eltona Džona. Čitalac će u ovoj knjizi iz prve ruke saznati kako su nastajali Zabranjeno pušenje, Top lista nadrealista, kao i ceo Nju primitivs pokret. Fajront u Sarajevu je hronika zlatnih sarajevskih sedamdesetih i osamdesetih XX veka: od Indeksa i Bijelog dugmeta do Olimpijade, ali i svedočanstvo o početku krvavih devedesetih, kada Karajlić sa svojom porodicom, zajedno s mnoštvom drugih, znanih i neznanih Sarajlija odlazi iz svog grada. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" u ovom broju donosi poglavlje iz Fajronta u Sarajevu u kome pisac govori o tegobnom i mučnom rastanku sa zavičajem