Aleksandar Popović, ministar za nauku i zaštitu životne sredine i potpredsednik DSS-a ("Blic")
Da su svi oni "šekspirovci" odgovorno i dobro gledali svoja posla, ni kobasičaru ne bi palo na pamet da se udaljava iz zone mesnih prerađevina
Ono što pokazuje termometar Kanađani množe nekakvim koeficijentom koji uzima u obzir suludu vlažnost tako da je stalno još toplije nego što jeste, a i stvarno jeste toplo
Ima izvesne ironije u tome da najpopularnije i najšire rasprostranjene "činjenice" iz nauke nisu tačne. Da li je to možda zato što većina ljudi koristi samo deseti deo svojih mentalnih sposobnosti? Naravno da nije, pošto je i čuvena teza da čovek koristi deset odsto svog mozga samo još jedna od zabluda
Gubitnici tranzicije između Kejnsa i Fridmana. Treba li siromašni da se odreknu koncepta države blagostanja
Asafa Pauel je prošle nedelje u Atini 14. put u karijeri trčao ispod deset sekundi – rekordnih 9,77. Od prvog elektronskog rekorda 1968 – Bob Hejns, 9,95 sek. – granica je za 37 godina spuštena samo za 18 stotinki ali stručnjaci kažu da će se 2020. "stotka" trčati za oko 9,50 sekundi
U Beogradu je bio fudbalski tigar, jer fudbal kakav je igrao Dijego Maradona bio je strašan i lep kao vrh vulkana u snegu, kao Vezuv pod snegom
Vlada Srbije usvojila je Nacionalnu strategiju Srbije za priključenje EU-u koja treba da postane osnov za donošenje nacionalnih programa za sprovođenje temeljnih reformi i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim okvirima Evropske unije. Dokument od oko 200 strana, na čijoj je izradi radilo na stotine najuglednijih stručnjaka, usvojen je u trenutku kada se iz Brisela sve češće čuje da će kriterijumi za buduća proširenja biti stroži. Drugu tribinu od ukupno pet tribina koje organizujemo u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", "Vreme" je posvetilo obavezama koje je Vlada Srbije preuzela usvajanjem ovakvog državnog dokumenta i svim teškoćama koje Srbiju čekaju na putu ka EU-u. Na tribini su učestvovali Milica Đilas, koordinatorka izrade Strategije, Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Republike Srbije, Gordana Matković, istraživač Centra za liberalno-demokratske studije, i Dušan Lopandić, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlade Republike Srbije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme".
U program godišnjica često spadaju i grobarske aktivnosti. Povodom jubileja otvaraju se grobovi, iskopavaju stare kosti, ceremonijalno premeštaju pa ponovo sahranjuju, a ponekad i u tišini analiziraju ili podvrgavaju raznim naučnim testovima. No, među drugim kostima, lobanje izazivaju posebnu pažnju
Ima izvesnog mazohizma u bilo kakvom upoređivanju odavno uređenog Ujedinjenog Kraljevstva sa Srbijom u tranziciji, čak i kad je reč o obrazovanju, koje je u Srbiji takođe u tranziciji, ali to bi moglo biti od velike koristi. No, na prvi pogled, porediti englesko i srpsko obrazovanje je isto kao poređenje najmodernijeg džambo-džeta sa unezverenim, izgladnelim vrapcem kome je jedno krilo slomljeno
Uporedo sa povećanjem broja mesta na kojima je omogućeno legalno kockanje raste i zainteresovanost javnosti za probleme patoloških kockara. Stara nevolja tretirana kao privremeno napuštanje "normalnog života", kao "đavolja rabota" počinje da se posmatra kao jedan od oblika zavisnosti koji se leči naučno zasnovanim metodama
Svet se više zanima za našu pamet nego što se sami njome bavimo
Ideja o blagodetima koje fundamentalna istraživanja mogu pružiti davno je rođena, ali se retko ostvarivala kroz saradnju s naučnim timovima u drugim zemljama
"Dvadeset godina postojanja ‘Pisma’ slavimo na ulici, tamo gde je časopis i osnovan"
U Novom Sadu od 26. maja do 4. juna održaće se jubilarno, pedeseto Sterijino pozorje, naš najznačajniji nacionalni pozorišni festival. O dosadašnjim dometima i programskom konceptu ovogodišnjeg festivala piše pozorišni kritičar "Vremena", koji je već treću godinu selektor i umetnički direktor Sterijinog pozorja
Sve države koje su prošle dug put do priključenja Evropskoj uniji morale su da sprovedu sveobuhvatne reforme, a nosilac najvećeg dela posla oko usklađivanja standarda i pregovaranja bila je državna administracija. Proces je toliko snažan da je naprosto primorao državni aparat da se reformiše kako bi efikasnije na sebe preuzimao ispunjavanje obaveza i standarda. Aktuelna vlada je nakon povoljne ocene Studije o izvodljivosti, prvog ugovornog odnosa koji naša zemlja ima sa EU-om, zadala sebi relativno kratak rok da se popne na sledeću stepenicu: da potpiše Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju. No, iz čitanja Studije o izvodljivosti vidljivo je da je do tog koraka pred našom zemljom još mnogo teških zadataka. Zbog toga smo odlučili da prvu od pet tribina o odnosu naše zemlje i Evropske unije koje nedeljnik "Vreme" organizuje sa Fondacijom "Fridrih Ebert" posvetimo kapacitetu naše državne administracije koja se u ovom trenutku bavi ovim poslom. Nedavno je jedna norveška eskpertska komisija objavlila izveštaj o reformi javne uprave u Srbiji od 2001. do 2004. pod rečitim nazivom "Nedovršena tranzicija". Sa našim sagovornicima Tanjom Miščević, sekretarom Kancelarije za pridruživanje EU-u pri Vladi Republike Srbije; profesorom Mijatom Damjanovićem, predsednikom PALGO centra i Jadrankom Jelinčić, izvršnom direktorkom Fonda za otvoreno društvo, pokušali smo da otkrijemo kakvi preduslovi moraju da se stvore kako bi se čitav državni aparat ozbiljno uključio u ovaj dug i složen proces koji iziskuje najrazličitija znanja. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"
Nemoguće je decenijama unapred znati kakvi projekti mogu dovesti do potonjeg razvoja novih tehnologija, a sva očekivanja da sami istraživači načine procenu o upotrebljivosti njihovih saznanja su u najmanju ruku naivna i zapravo ograničavaju manevarski prostor i slobodu istraživanja
Zahtev ordinacije Ecim za priznavanje alternativnog dijagnostičkog i terapijskog metoda stigao je u Ministarstvo zdravlja, gle čuda, otprilike u isto vreme kad i zahtev Ministarstvu prosvete za odobrenje primene tog metoda na školskoj deci. Ministar prosvete je zahtevu udovoljio u obliku podrške, i "presolio" preporukom da se objave rezultati
Malo ko od nas može drugačije da zamisli našu ili svetsku prošlost, pogotovo Drugi svetski rat, mimo slika iz filmova. Te slike i predstave su toliko jake da dolazi do sasvim paradoksalnih obrta: na primer, dovoljno je setiti se ravnogorskih majskih teferiča i videti da u našoj zemlji današnji sledbenici ravnogoraca svoj vizuelni imidž neguju po ugledu na filmove Veljka Bulajića i TV drame Save Mrmka
