Izjava nedelje
»Tašmajdan je u simboličkom smislu važan za Srbiju. Nalazi se u samom centru Beograda, na njegovoj padini nalazi se i naš veliki sportski centar, gde sam ja kao mali trenirao.«
Boris Tadić, predsednik Srbije, tokom posete azerbejdžanskog predsednika Alijeva ("Alo")
Novogovor
Rebrendiranje
Srpsko-evropska posla
Kao da Dunav prestaje posle Budimpešte
Neko vreme su srpska nadležna ministarstva trubila kako će se ulagati u "skijaški" turizam i terene za golf. Pa da, pored Austrije, Švajcarske i Italije svi samo na to čekaju, da se za više para, sa gorom uslugom, skijaju u Srbiji i udaraju po loptici. A Dunav, u svem svom sjaju i neverovatnim, jedinstvenim, bogom danim svekolikim potencijalima, zvrji prazan
Iz ličnog ugla – O imidžologiji i stvarnosti
Budžetska »eutanazija« poljoprivrede i sela
Nagodba Vlade Srbije i predstavnika politički, organizaciono i ekonomski najmoćnija tri udruženja uglavnom vojvođanskih "profi" poljoprivrednika (Klub 100P plus, Asocijacija poljoprivrednika i Udruženje "Vojvodina agrar") ukazuje da ni posle čitave decenije tranzicionih reformi nismo izgradili agrarno-politički sveobuhvatan, razvojno održiv i socijalno pravedan koncept agrarne politike
Hrvatska u Evropskoj uniji
Moguća misija
Srbija je danas otprilike tamo gde je Hrvatska bila u februaru 2005. godine – potvrđen nam je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali još nemamo status zemlje-kandidata za članstvo. I pored određivanja datuma za ulazak u Evropsku uniju, ni za Hrvatsku posao još nije završen. A posle nasilja na Paradi ponosa u Splitu, monitoring stanja ljudskih prava do punopravnog članstva biće dodatno pooštren
Tripoli
Šah sa Gadafijem i vanzemaljcima
Ogled iz anatomije – O knjizi Dnevnik samoće Vidosava Stevanovića
Otrov iz fusnote
Vidosav Stevanović u Dnevniku samoće najgnusnije, najpodlije piše o Danilu Kišu. Stara je to mržnja "na" Kiša još od ranih sedamdesetih. A da je reč o mržnji ćepenačkog tipa vidi se iz intonacije kojom započinje to olajavanje Kiša. To je intonacija klepetala – kaže meni moja žena Mara
Stanje u društvenim naukama
Tri ne – znanje, jezik i podsticaj
U ovom tekstu želimo da objasnimo zbog čega je kvalitet istraživačkog rada u društvenim naukama u Srbiji, i pored jednog broja izuzetnih pojedinaca, u proseku na relativno niskom nivou, kao i šta bi trebalo preduzeti da bi se to promenilo. Smatramo da je glavni razlog za to niska međunarodna konkurentnost domaćih istraživanja i istraživača u ovim oblastima
Portret savremenika – Aleksandar Konuzin
Pogodi ko dolazi na prijem
Svako ko je moćan koristi, kad god hoće, štap umesto šargarepe, jer mu se može, i Konuzin nije jedini koji deli packe i pridike. Malo je verovatno da je Cecino prisustvo na prijemu u Ambasadi Ruske Federacije bilo plod propusta, o takvim stvarima diplomatski protokol sigurno vodi računa. Možda neko misli da šamar od bratske ruke više boli, ali poniženje je poniženje, sa koje god strane dolazilo. Bilo ga je mnogo poslednjih decenija, a čini se, nažalost, da toga Srbiji neće nedostajati ni narednih godina
Srbija i NATO
Kvadratura jednog članstva
Dok okruženje, evropske ambicije i potreba za izgradnjom modernih oružanih snaga upućuju Srbiju u NATO, raspoloženje javnosti i održavanje bliskih partnerskih odnosa sa Rusijom više su nego uverljiva kočnica na tom putu
Strateška konferencija
Samo partner i ništa više
NATO u Topčideru, a Beograd liže sladoled. Strategijska vojna konferencija NATO-a za partnere u neutralnoj Srbiji, čijem se članstvu u NATO-u protivi 66 odsto građana, 38 odsto smatra da je NATO instrument u rukama SAD, dok samo 5,7 odsto građana NATO vidi kao odbrambeni savez
Ko je lečio i plaćao Ratka Mladića
Penzija srpska, ukaz bosanski
Izvori bliski Akcionom timu za saradnju sa Haškim tribunalom otkrivaju za "Vreme" da se Ratko Mladić lečio na Vojnomedicinskoj akademiji, ali pre 2003. godine, pod lažnim imenom Pero Janjić, o čemu postoji dokumentacija u ovoj ustanovi
Lisica i ždral
Ogledno dobro
Ko o čemu ja o ukidanju SANU: kao što bi Teofil da pije vino koje je kupio u pola jedanaest uveče, i to u beogradskom pašaluku a ne u srpskoj Atini, tako bih ja da se slavna ustanova ukine
Sprečavanje i dijagnostikovanje srčanih oboljenja
Šta da radimo kad posumnjamo da srce ne radi
Mere prevencije se preduzimaju kada lekari identifikuju osobe u riziku. Pitanje je kako ih mogu prepoznati
Zoom
Boris Tadić u raljama života – Kako predsednik hoće da bude kriv za tuđe greške i ima li on neku korist od tog ničim izazvanog pokajanja
Predsedničko priznanje može izgledati kao plemenito, ali nacionalna politika nije čajanka između partijskih ortaka na kojoj se oni nadmeću u plemenitosti, praštaju jedni drugima gluposti i loše procene i još očekuju da im zbog izliva iskrenosti sve bude oprošteno
Sto godina od rođenja Milovana Đilasa (1911–1995)
Jedini Titov disident
Revolucionari i konvertiti, mučitelji i mučeni, prošlost i sadašnjost sažeti u jednom opusu
Rat protiv četiri vojske
"Kako se Ratko Mladić odao genocidu"; VREME 1065
Nuspojave
Fantomi i fantomke
Isti pravni i etički standardi moraju važiti za svaki javni govor, nezavisno od medija i tehnologije njegovog objavljivanja
Na licu mesta
Nezavisnost, ponos i šverc
Kako i ko živi u Prištini? Kakvi su odnosi Srba i Albanaca na Kosovu? Šta čita, o čemu misli i šta sanja srpska i albanska omladina
Igre na sreću
Siromašni rasipnici u potrazi za bogatstvom
Koliko država nedeljno zarađuje od igrača lutrije, sportske prognoze i televizijskih kvizova, kakva je zakonska regulativa i šta su sve posledice ovih igara
Nemačka – Zatvaranje nuklearnih elektrana
Od uglja i čelika do vetra i sunca
Zašto Nemačka želi da bude prva velika industrijska nacija bez atomske energije u XXI veku? Zašto proračuni pokazuju da to neće uticati na konkurentnost nemačke privrede? Zašto je ulaganje u alternativnu energiju ključ za buduće odnose zavisnosti i nezavisnosti
Tribina – Radnici i kapitalizam
Rasuta klasa koja nikad nije nastala
Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" organizovali su tribinu "Čekajući kapitalizam: Uloga radničke klase u demokratizaciji srpskog društva", na kojoj su učestvovali sociolozi Mladen Lazić, Nebojša Popov i Srećko Mihajlović, ministar rada Rasim Ljajić i koordinator za sindikalne projekte Fondacije "Fridrih Ebert" Bojan Lađevac
Portret savremenika – Goran Hadžić
Mali čamac pun k’o brod
Jedini preostali begunac od Haškog tribunala drugačiji je od ostalih. Upozoren u pravom trenutku, beži i skriva se od 2004. veoma uspešno. U javnosti ga jedva pominju, pa i tada s određenom nelagodom. Po nekima, on je za državu Srbiju i njen toliko cenjeni kontinuitet mnogo važniji od Ratka Mladića: o Mladiću se ionako sve zna, dok bi Goran Hadžić imao da ispriča mnogo toga što se u široj javnosti ne zna, a nije nikako zgodno za Srbiju
Navigator
Tišina naših uspeha
Izjava nedelje
»Nisam zadovoljan, svaka rupa na putu mene boli.«
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu (B92)