Protesti u Makedoniji – Podeljena zemlja

Ova ne e na arno

I pored žestoke kampanje provladinih medija da će protesti građanskih organizacija i opozicije ispred makedonske vlade biti nasilni, prošla nedelja protekla je mirno. Vladajuća VMRO-DPMNE odgovorila je sutradan kontramitingom, na kojem je premijer Nikola Gruevski poručio da mu na pamet ne pada da dâ ostavku. Za dva dana centrom Skoplja prodefilovalo je na desetine hiljada međusobno suprotstavljenih građana. Tenzija se ne smanjuje, rasplet tek predstoji. Kao što neko reče: "Ova ne e na arno" (Ovo ne sluti na dobro)

TV manijak

Šta bi bilo da je bilo

Jedan oblik srpske kombinatorike postao je deo zvanične političke prakse. U pitanju je virtuelna istorija i misaoni eksperiment sa mogućim alternativama: Eeee, ali da je Draža pobedio, da su nas 1948. okupirali Rusi, da je preživeo Đinđić, i tako unedogled... Našoj epskoj tradiciji nije dovoljan samo jedan ishod

Esej u fragmentima – O poeziji Pavla Goranovića

Poljubac dug kao pjesma

O Imenima čežnje, novoj zbirci pesama savremenog crnogorskog pesnika Pavla Goranovića

Lični stav

Šta satovi otkucavaju?

O rekonstrukciji Narodnog muzeja

Lisica i ždral

Vagon za ćutanje

Bi li mi Telenor, Ministarstvo kulture, Sv. Matera, NVO, ili neko peti platio da napišem bon-ton za mobilni?

Makedonija – »Kumanovska bitka«

Obračun u Divljem naselju

Ubijeni policajci su sahranjeni, njihove porodice će dobiti finansijsku pomoć, a njihove kolege koje su preživele visoke novčane nagrade. Stanovnici Divljeg naselja, kojima domovi nisu oštećeni vratili su se kućama. "Kumanovska bitka" je završena, ali se o njenoj pozadini malo toga zna. Sada Makedonija sa zebnjom iščekuje veliki miting narodnog nezadovoljstva zakazan za nedelju u Skoplju

Tenis kao posao – Novak Đoković

Čovek od milijardu dolara

Najboljem teniseru sveta tek predstoje godine u kojima će, pored turnirskih nagrada, zaraditi i neuporedivo veći novac od sponzorstava i marketinga

Tribina – 70 godina od kraja Drugog svetskog rata

Zavet koji nije ispunjen

Suočavanje sa prošlošću, nesuglasice oko uloge partizana i četnika u Drugom svetskom ratu, opasnost neofašizma u Evropi, primena nemačkog modela prevazilaženja prošlosti na druge narode koji sa sobom nose teret ratnih zločina neke su od tema o kojima je bilo reči na tribini koju su povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu 9. maja organizovali forum ZFD i nedeljnik "Vreme". O ovim i drugim pitanjima razgovarali su Ivan Ivanji, pisac, logoraš u koncentracionim logorima Aušvic i Buhenvald, Stjepan Mesić, bivši predsednik Hrvatske, prof. Dragoljub Mićunović, bivši predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore, prof. Volkhard Knige, istoričar i direktor Memorijalnog centra Buhenvald, i dr Predrag Marković, istoričar. Tribinu je moderirao Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"

Prenos Parade na Trgu Republike

Nigde Malog, nigde Velikog

Krenu repriza Parade, VIP sedala ne bila prazna, sve zauzeli poštovani građani, na drugom kraju Trga pojedine partije su samostalno davale svoj doprinos pobedi nad fašizmom...

Vojna bezbednost

Pozadina jedne hajke

Napadi na Sašu Jankovića, zaštitnika građana, sve su slaboumniji i srazmerno slaboumnosti – sve bestidniji. To već počinje da zbunjuje i našu javnost, ionako oguglalu na slaboumnost, bestidnost i jevtinoću aktera hajke. Sada se već izdvaja jedan od zajedničkih imenitelja u skoro svim temama hajkača: to je, zbog nečega, vojska; nešto oko vojske njih svrbi jače nego sve drugo. Šta? Zašto

Zoom

Zakletve – Ne dam Gazivode i druge priče kao uvod u ustavnu raspravu koja nema mnogo smisla ako ne stigne do Kosova

Aleksandar Vučić u očima glasača ostaje borac za našu stvar, što je u dogledno vreme dovoljno da se dobiju izbori, ali teško da bi prošao na referendumu, ma koliko velika šargarepa visila na kraju štapa

Lektira – Mičio Kaku, Budućnost uma

Reverzni inženjering mozga

U izdanju beogradskog Heliksa nedavno je izašla knjiga Budućnost uma, čiji je autor Mičio Kaku, profesor teorijske fizike na Gradskom univerzitetu u Njujorku i jedan od najpoznatijih savremenih autora naučnopopularnih knjiga, među kojima su Hiperprostor, Fizika nemogućeg, Paralelni svetovi i Fizika budućnosti, poznate i ovdašnjim čitaocima. U Budućnosti uma Kaku se bavi tajnama funkcionisanja mozga i daje uvid u uzbudljive eksperimente koji se danas sprovode širom sveta, a zasnovani su na poslednjim dostignućima u neuronaukama i fizici. On analizira unutrašnji mehanizam mozga, objašnjava i tumači savremene neurološke tehnologije i tendencije, anticipira razvoj neuronauka i donosi radikalno nove teorije svesti. Uz dozvolu izdavača donosimo odlomak iz ove knjige

Reprint – Istorija i tumačenja, povodom obeležavanja 60-godišnjice pobede nad fašizmom

Spasavanje redova Putina

Sedamdeseta godišnjica pobede nad fašizmom biće obeležena 9. maja velikom vojnom paradom u Moskvi. Polemike koje prate ovogodišnju moskovsku proslavu Dana pobede nastavak su polemike vođene i pre deset godina povodom obeležavanja šezdesete godišnjice pobede nad fašizmom, s tim da su stavovi u međuvremenu samo radikalizovani. O tome svedoči i danas aktuelan tekst Frana Cetinića (1947–2006) objavljen u "Vremenu" broj 749, 12. maja 2005. godine, koji ponovo objavljujemo ukazujući na postojanost istorijskog revizionizma, na tadašnje političke prilike na liniji Zapad–Rusija u ogledalu današnjih, ali i na ličnost Frana Cetinića, prijatelja "Vremena", dugogodišnjeg urednika Radio France Internationalea i vrsnog evropskog intelektualca

70 godina od kraja Drugog svetskog rata

Dan pobede ili poraz pobednika

Parada koja će se povodom Dana pobede održati u Moskvi ove godine označiće poraz pobednika od pre sedam decenija. Poraz nanose sami sebi. Poraženi će biti i oni koji su se odazvali pozivu Rusije, jer im se najviši predstavnici potomaka mnogih njihovih saveznika neće pridružiti. Ali još mnogo više oni koji se danas odriču zajedništva borbe protiv najvećeg zla koje je čovečanstvo iznedrilo u 20. veku. Razočaran sam zbog stavova Vašingtona, Londona i Pariza i svih onih koji misle da moraju da ih slušaju. Njihova bruka meni nije uteha. Dobro je što će predsednik Srbije Tomislav Nikolić u Moskvi predstavljati građane ove zemlje i njihove potomke koji su se borili protiv nacizma i fašizma, to jest Titove partizane

Rumski vašar

Dan od dva dana

Na najvećem vašaru, nema šta nema, od jaja, druge rasade, sve vrste gaća, do nadgrobnih spomenika. Sve je tu, da se citira umetnica Vendi, vertikala, i sve je horizontala... sve je ta Srbija!

TV manijak

Ljubav i mržnja u doba populizma

Ne možete nekontrolisano izražavati ljubav, baš kao ni mržnju. Mrzite do mile volje, ali to mora biti institucionalno i vaša mržnja će biti usmerena na izdajnike i petokolonaše koje Vlast markira. Populizam ne razume individualni čin izražavanja emocija i stavova

Intervju – Tomislav Nikolić, predsednik Republike Srbije

Kada sam video ko je u Vladi, znao sam da će Vučić mnogo da radi

Mislim da Vlada nije jedinstvena, a to će Aleksandar morati da rešava, ako stigne od ministarskih obaveza koje je preuzeo na sebe. Ja se ne mešam da li je izbor ministara morao da bude ovakav ili onakav. U politici ne možete uvek sve po svojoj želji i ukusu ili po onome što znate o ljudima. Predsednik Vlade ne sme da dozvoli da mu se Vlada obruka, i zato mora da uskoči da nešto rešava umesto ministara. Nema uspešne vlade ako postoje univerzalni ministri koji mogu da skaču iz resora u resor

Eksproprijacija i "Beograd na vodi"

Zavesa za manipulacije

"Beograd na vodi" je posledica teške nebrige i ideološkog nasleđa da se zloupotrebom instituta eksproprijacije ostvaruju nečiji privatni interesi, a ovaj zakon o utvrđivanju javnog interesa je klasična zloupotreba tog instituta

Veliko aprilsko istraživanje »Nove srpske političke misli«

Obrnula kola niza stranu

Uprkos žestokoj propagandi, gotovo polovina ispitanika ne veruje u ostvarenje projekta "Beograd na vodi", dve trećine se protivi prodaji Telekoma (svega 20 odsto podržava), a kada je reč o prodaji zemljišta to protivljenje dostiže razmere pravog konsenzusa. I što je po vlast posebno neprijatno, među te koji se protive spada i većina glasača SNS-a i SPS-a

Lisica i ždral

Ukor pred isključenje

Ko o čemu, ja o prazniku za koji državni nameštenici ne rade nekoliko dana, i koji se još verovatno crveni u kalendaru (nemam ovde kalendar, ni crkveni, ni državni, ni vojni, a to su kalendari kojima stanovništvo najviše veruje): ni šef države ni premijer nisu mi čestitali praznik

SAD – Rasni sukobi

Hronika smrti u prisustvu vlasti

Stradali Fredi Grej je Afroamerikanac. Gradonačelnica Baltimora je Afroamerikanka. Šef policije je Afroamerikanac. Većina policajaca su Afroamerikanci. Predsednik Obama je Afroamerikanac. Pa ipak, baltimorski slučaj je zapalio novi talas rasnih nereda u SAD

Knjige – Anđeo atentata Svetislava Basare

Ferdinandovi memoari s onu stranu groba

Načinivši od svog fiktivnog Franca Ferdinanda portparola sveta tradicionalne desnice, Basara je ispisao izvrstan roman koji sve vreme pleše na rubu duhovitog romanesknog pamfleta ne prelazeći ipak nigde taj rub. Ovo je roman žala za izgubljenim svetom i za jednom nestalom epohom, a taj žal se izriče glasom njenog skoro karikaturalnog simbola

Lični stav

Uloga Pedra u kulturnoj politici

O prodaji "Avala filma", uništenju beogradskih bioskopa, Kinoteci, ministru Ivanu Tasovcu, Radoslavu Zelenoviću, Srđanu Dragojeviću, Nebojši Bradiću, Nadi Popović Perišić, krivici "žutih", odgovornosti naprednjaka, ulozi socijalista i kulturnoj politici vođenoj u Srbiji poslednjih petnaest godina

Grčka – Okretanje ka Rusiji

Grčki dug i ruski gas

Saterana u ćošak u pregovorima sa evropskim poveriocima, prezadužena Grčka u igru je ubacila svoj geostrateški položaj. Zbog planova Atine da se uključi u rusko-turski projekat "Turski tok" i zbog drugih aranžmana sa Vladimirom Putinom, na Zapadu poneko o Grčkoj već govori kao o "ruskom Trojanskom konju"

Lični stav

Dobra vladavina za dobro članstvo

U februaru, "Vreme" je pokrenulo seriju članaka i konferencija koji se bave mogućnošću uvođenja dve važne stvari među Milenijumske ciljeve posle 2015. – jednak pristup pravdi i dobro upravljanje. Ovaj tekst jedan je iz te serije

Privatizacija u kulturi

Kako se srušila »Avala«

Sve prethodne vlade su od 2000. naovamo malo- -pomalo zapuštale i rušile nekadašnjeg jugoslovenskog filmskog giganta, oklevajući da "Avala film" prodaju i stalno najavljujući neke kupce-investitore. Ova vlast je sa "Avalom" završila posao. Još je ostalo da saznamo ko je zaista njen novi vlasnik

Sport i politika

Derbi u Surdulici

Dok neprikosnovenog lidera SPS-a sa juga Srbije SNS želi da ruši preko fudbalskog kluba pričom o nelegalnom trošenju javnog novca, lokalni navijači čekaju da vide svoj klub u rangu sa Zvezdom i Partizanom