Jelena Genčić je naš najcenjeniji teniski trener. Trenirala je Moniku Seleš, Ivu Majoli, Mimu Jaušovec, Gorana Ivaniševića... Za svoj najveći trenerski uspeh ona ipak smatra Novaka Đokovića. S druge strane, Novak uvek ističe da je sve što zna o tenisu naučio od Jelene Genčić
Mladić se zakleo kad je pristupio Jugoslavenskoj narodnoj armiji da će braniti "narode i narodnosti" bivše zemlje, zakleo se na tada proklamirano "bratstvo i jedinstvo"; sve je to pogazio, stavivši se na samo jednu nacionalnu stranu, da bi na kraju – kao krunu svoje vojničke karijere – tom istom narodu ostavio u sećanju onaj snimak koji svedoči da je malim Srebreničanima najprije delio čokolade, njihovim majkama pričao da će sve biti u redu, da bi potom očeve te dece i muževe tih majki njegove snage hladnokrvno pobile
Radovan Karadžić, iz Haga komentariše hapšenje Ratka Mladića (AP)
Komad Profesor Bernhardi klasičnog dramskog pisca Šniclera i komad Siročad savremenog britanskog pisca Dejvida Kelija, koji se trenutno igraju u Beču, ukazuju na neuralgične tačke savremenih zapadnih društava – šovinizam i političku instrumentalizaciju stranaca
Za ratni zločin tri puta optužen, petnaest godina i deset meseci potraživan, Ratko Mladić uhapšen bez otpora kod rođaka u selu Lazarevu, što nije izazvalo veći politički potres u Srbiji, što je probudilo nade proevropske vladajuće elite i podgrejalo iluzije da više neće biti uslovljavanja
Svemu dođe kraj, naročito hajdučiji. Šesnaest godina po podizanju optužnice u Haškom tribunalu, vlast u Srbiji konačno je stala na rep i "najtraženijem beguncu". Čini se da je i on sam to jedva dočekao. Potraga za njim bila je duga, povremeno bolna, ali i opterećena zaostacima iz prethodnih vremena, pre svega kadrovskim i političkim. Ovaj uspeh bio je elegantan, ekonomičan i efikasan – naročito politički. Ukratko, Ratku Mladiću očigledno je istekao rok trajanja, jer je pronađen usamljen, bolestan, siromašan kao crkveni miš i bez igde ikoga svoga – osim malobrojnih rođaka
Kao što zemlja nije morala da se raspadne, tako niko nije morao da okrvavi ruke kada se već raspala
Predsednik države i vladajuće partije je dobio na vremenu i ostvariće se njegov plan da se republički parlamentarni izbori održe u redovnom roku – april 2012. godine. Do tada, ako misli da pobedi, mora da smisli još par jakih poteza
Bio dobar sa komšijama, kod njega nije spav’o, šurak jeste, ne krije, i pomagali mu, cedili mu med, kad je Mladić bio nisu cedili, ali kad je nest’o svi su cedili
Šta je nagnalo komandanta Vojske Republike Srpske da posle tri decenije profesionalne službe pogazi ne samo oficirsku čast već i sve ljudsko u sebi, i otisne se na put koji će se završiti u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu
"Nemam ništa protiv toga da se o filozofiji govori na radiju, na televiziji, ili u kafeu, ali sve češće primećujem da ono što se dešava, barem u Francuskoj gde je, kako se to kaže, biti "filo" veoma "u modi", više ima veze sa zdravim razumom, nego sa visokim zahtevima strogog mišljenja. Ne može svako da bude Sokrat koji izvlači istinu iz usta prolaznika
"Mladima ne treba ništa objašnjavati. Jer svako objašnjenje je zapravo krivo. Odnosno, u svim tim objašnjenjima koja oni danas slušaju – a čuju objašnjenja sa srpske strane, objašnjenja sa hrvatske strane, iz Bosne, sa Kosova – svako ima svoju istinu. Čuće taj mladi svijet objašnjenje i od nas defetista, nas disidenata, mirotvoraca i opet je to jedna od istina. Svoju istinu mladi će već pronaći sami, kroz život, muziku, književnost i kroz seks"
Iako je tačno da podela među vernicima unosi nemir u Crnoj Gori, ostaje nejasno koje je opravdanje da se u sekularnoj, demokratskoj državi vladajuća partija i njen lider Milo Đukanović u svom programu bave ustrojstvom crkve i njenom "podobnošću"
Naprosto je nezamisliv pravni rasplet po kojem bi od dveju istovetnih odluka jedna bila u skladu, a druga u neskladu sa Ustavom! Toga ipak nema čak ni u zemlji Srbiji
"To je nova Srbija"; VREME 1063
Naše obrazovanje je nacionalističko, a književnost je glavno oruđe takvog obrazovanja. Ona ima tu "prednost" da je kao umetnost slobodna od naučnog ispitivanja, i da se o njoj, kao, ništa konačno i jasno ne može tvrditi ni zaključiti. Istovremeno, njene teme (jezik, simboli, motivi, fabule) najčešće su vezane za istoriju nacije kojoj pripada
Srbija nije biciklistička zemlja. A mogla bi to da bude. Evropski parlament je još 2005. godine podržao izgradnju 6800 kilometara dugačke sveevropske biciklističke staze koja se proteže duž linije negdašnje "gvozdene zavese" od Barencovog pa do Crnog mora. I to u okviru sve popularnijeg i unosnijeg biciklističkog turizma
Kredibilna ličnost u Irskoj danas je ona koja je u vreme najvećeg uspona "keltskog tigra", kada je nezaposlenost bila četiri odsto, a tržište nekretnina dostizalo astronomske cifre, upozoravala da je takva ekonomska politika neodrživa i da je krah neminovan. A takvih je malo. Irska je već četvrtu godinu u recesiji, većinu banaka je vlada već uzela pod svoje, a od pre nekoliko meseci Evropska centralna banka, Evropska unija i Međunarodni monetarni fond državu "spasavaju" pozajmicom od 85 milijardi evra, čime Irska deli sudbinu Grčke i Portugala
Godinu dana nakon što su zemlje evrozone i Međunarodni monetarni fond masivnim finansijskim kreditima spasili Grčku od bankrotstva, zemlja se izgleda vratila na početak priče: ponovo joj je potreban pojas za spasavanje
Privredno i socijalno posrnulom Portugalu EU i međunarodne finansijske institucije odobrile su pomoć do 78 milijardi evra. Uslov za to su rigorozne mere štednje protiv kojih se bune sindikati
Ono što te prvo zapahne sa ovih stranica jeste sam taj jezik: bože, da li je moguće da je iko ikada mogao misliti da se na tom i takvom jeziku može izreći išta što bi imalo smisla
"U ružnoj, nesrećnoj uspomeni – sve je tačno. U lepoj – skoro ništa. Zato ružne guramo i gasimo, a lepe puštamo da se nekontrolisano šire i baškare u svojoj laži i lakirovci. Naša nesreća je što lepih uspomena imamo malo. A i to malo je falsifikat. Kako starimo, podgrevamo se tim romantizovanim istinama i patimo. Plačemo za prošlim vremenima i pokojnim događajima kao da su zaista postojali, kao da su se zaista odigrali"
Kod dobrih glumaca publika sa lakoćom zaboravlja da gleda glumca i zahvaljujući njegovoj veštini stupa u kontakt sa likom. Kod najvećih glumaca, pak, to se preokreće još jednom i uživamo u liku zato što ga tumači baš taj glumac. Sam glumac postaje nosilac značenja u našoj kulturi gledanja filmova. Primer za ovaj fenomen je Hemfri Bogart ili Džek Nikolson. Džoni Dep je najsvežiji primer takvog glumca, a njegov Džek Sperou je jedan od ultimativnih junaka našeg doba
Oni su jaki. Mogu da mi nameste, i eto – doviđenja
