Lisica i ždral

Mother of the month

Kako sam diskriminisan a ponekad možda i izvređan na stranicama lista gde pišem pa biće jedno šest godina, ako ne i manje

Kultura sećanja – Povodom smrti ikone 9. marta

Požuteli grupni portret s damom

Lament nad slikom slabašne žene s podignuta tri prsta, jednim od izbledelih vizuelnih otisaka pobunjeničkog duha Beograda, koji se nastavljaju igrankom

Romsko pitanje u Evropi

Nema zemlje za Cigane

Evropska komesarka za pravdu Vivijen Reding je deportaciju Roma iz Francuske uporedila sa događajima iz Drugog svetskog rata, a ponašanje zvaničnog Pariza je opisala kao sramotno i šokantno. Francuska vlada reagovala je oštro na njene reči, predsednik Republike Nikola Sarkozi je Redingovoj poručio da Rome slobodno može da dovede u rodni Luksemburg. Romsko pitanje uzdrmalo je poslednjih meseci odnose unutar Evropske unije i rasplamsalo žučno raspravu o osnovnim ljudskim i evropskim vrednostima

Nauka i religija

Čovek koji je želeo da postane jeretik

U kom delu pakla bi mogao završiti britanski fizičar Stiven Hoking? Da li će ga poslati u onaj kopernikanski kutak, gde će mu društvo praviti zanimljiva skupina sa Galileom Galileijem i Đordanom Brunom ili je svojim proglašavanjem Boga za "nepotrebnog" Hoking već otišao nekoliko krugova predaleko

Prva nedelja Bitefa

Pogled sa zapadne strane

U prvoj polovini 44. Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, Nidkompani belgijskog reditelja Jana Lauersa prikazao je svoje viđenje borbe za kolektivni duh, u dve predstave, Izabelina soba i Kuća jelena, a izvanredni glumci Dojčes teatra izveli su testamentarnu režiju Jirgena Goša, Čehovljevog Ujka Vanju

Lisica i ždral

Tomova barka

Ako ne možete skriti da se vama nešto čudno dešava zato što želite da nekoga tučete, zaista je bolje da nakon očenaša za porodičnom sofrom prionete na nedeljnu supu i rinflajš

Nuspojave

Jedna je Majka

Nema nacionalizma bez „dvostrukih aršina" koji podrazumevaju da smo Mi uvek dobri, lepi i pametni, a Oni ružni, prljavi i zli, čak i kad činimo istovetne stvari

Portret savremenika

Poslanik Muhamed a.s.

Ono što bismo danas nazvali Muhamedovom "ideologijom" nije baš bilo po volji mekanskoj aristokratiji (što se lepo vidi iz Kurana) i tu dolazimo na jednu od odlika koje ga čine i našim savremenikom. Celo Muhamedovo učenje insistira na milosrđu (merhamet; zekat) i solidarnosti sa siromašnima. Ono je podsećanje na zaboravljene plemenske običaje, što bogataše kako tada tako i sada ume da zaboli

Beograd–Brisel–Njujork

Rezolucija i još 4000 pitanja, kad Srbija prihvati realnost na Kosovu

Posle usvajanja kompromisne rezolucije o Kosovu Beograd čeka vesti iz Brisela, dok se uočava očekivani porast napetosti na domaćoj političkoj sceni, mada izgleda da se vlada oseća manje neprijatno nego u junu, pod onim hladnim tušem savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde

Intervju – Dubravka Ugrešić, književnica

Naši pejzaži

"Ne mislim da kultura spaja ljude. To je floskula koju su izmislili političari zato što ne znaju šta bi drugo ljude spajalo, pa onda jedan drugom uvale neku knjigu: Tadić pokloni Josipoviću Leksikon YU mitologije, a Josipović Tadiću nešto slično, pa onda svi vele da kultura spaja ljude. To je manipulacija kulturom i piscima. Zašto nogomet ne spaja muškarce"

TV manijak – O »Farmi«

I pos’o i kuća

"Farma" je poput Srbije koja deluje zamrznuta u vremenu, zarobljena u konfliktima koji je teraju da juri sopstveni rep. Ona je, u psihološkom smislu, album naših konflikata i ogledalo jednog agresivnog društva. Uprkos zaklinjanju na ljubav i toleranciju na početku, nakon nekoliko sati kresnuće prve varnice. Kakav je dakle taj katalog naših sukoba?

Pogledi – Srbija i NATO

Strateški dezorijentisana država

Pripadati Evropskoj uniji i istovremeno biti neutralan nije moguće. Naime, EU razvija vlastiti sistem bezbednosti, a u velikoj meri se oslanja na NATO, koji je još uvek jedini efikasan vojno-politički savez na planeti kome pripada većina članica EU

Srbija i NATO (6)

Kratka istorija uspona i padova

U poslednjem nastavku feljtona Srbija i NATO "Vreme", pored autorskih tekstova profesora Predraga Simića i Zorana Dragišića, donosi i izvode iz opsežnih intervjua sa profesorima Vojinom Dimitrijevićem i Draganom Simićem te istoričarem Bojanom Dimitrijevićem o razvoju aktuelnih odnosa između Srbije i NATO-a

Lično sa niskobudžetnim kompanijama

Dugo putovanje u Beograd

"Lou kost" letovi jesu poslastica, samo se i tu treba naučiti. Najvažnije je čitati sve što je na sajtu avio-kompanije i ne preskakati tekst ispisan malim slovima, jer baš kao i u životu – najvažnije je ono što pročitamo između redova. Evropska komisija za zaštitu potrošača je pre određenog vremena utvrdila da svaka treća avio-kompanija iz zemalja Evropske unije pruža nepotpune informacije koje budućeg putnika dovode u zabludu u vezi s cenom karte

Memoari Tonija Blera

Kako sam bombardovao Srbiju

"Od početka januara 1999. radio sam na tome da stvorim konsenzus za akciju. Moja strategija je jednostavno bila da osmislim niz jakih deklaracija i održavam diplomatske pregovore, ali i da napravim plan po kojem ćemo u slučaju da oni ne daju rezultate vojno reagovati... To sam video pre svega kao moralni problem... Na Kosovu su obični civili bili odvoženi od svojih kuća i postajali izbeglice, ubijani, silovani, prebijani brutalno i sadistički, cele porodice su ponižavane i uništavane", piše u svojim memoarima Putovanje bivši premijer Velike Britanije

Portret savremenika – muftija Muamer Zukorlić

»Ajatolah« sa dve žene

I bez novijih povoda – izgradnje vrtića i izbora veroučitelja – muftija Zukorlić već duže vreme uspeva da pronalazi razloge za držanje tenzije i lansiranje optužbi na račun "beogradskog režima" za "nasilje, torturu, licemerstvo i tiraniju nad Bošnjacima"

Vek letova nad Beogradom

Premijera i dernijera

"Fijaker za fijakerom zarktao je put Banjice, a niz pešaka bio se otegao od Slavije pa sve do brda" (O interesovanju Beograđana za let češkog pilota Rudolfa Simona, Politika 9/22. septembar 1910)

Srbi u Beču

Politički i svaki drugi faktor

U glavnom gradu Austrije živi 1,7 miliona ljudi. Oko 170.000 rođeno je u Srbiji, ili njihovi roditelji ili babe i dede potiču odatle. Oni tako nisu samo kulturološki ili socijalni već i politički faktor: po nekim procenama između 80.000 i 100.000 Austrijanaca sa srpskim korenima ima pravo glasa u Beču

Intervju – Svetlana Vukajlović, direktor RZZO-a

Ne bavim se politikom

Procenila sam da bi ova situacija, ovako kako se odvija, mogla da traje i sledeće dve godine, kao što traje u nekim drugim ustanovama. To nije dobro za Zavod, pošto mandat nije istekao samo meni već i svim direktorima filijala, a neizvesnost utiče na to da se sada svi više bave ličnim statusom, nego poslom

Lisica i ždral

Step’ by step’ krugom…

U vreme kad sam bio podesniji za fotografisanje bio sam nameštenik "Ekonomske politike" gde nisu bila potpisivana ni naša imena, osećao sam se kao Tanjug na dve noge

Nuspojave

Nedelja borbe protiv tjedna

Kako dominantna "politika identiteta" u ovom delu sveta nasilno etnički razvrstava i ljude i reči

Vašington

Protiv kućevlasništva

Evropska spoljna služba

Francusko-britanska predstava

Još uvek "strogo poverljiv" predlog Katarine Ešton, visoke predstavnice za spoljna i bezbednosna pitanja Evropske unije, o raspodeli ambasadorskih i diplomatskih funkcija u novoj Evropskoj spoljnoj službi, procurio je u javnost i izazvao buru negodovanja u "novim" članicama EU. Od 1900 EUplomata 90 odsto trebalo bi da bude iz 15 "starih" zemalja članica Unije, a od 115 ambasadorskih mesta samo dva bi trebalo da dobiju diplomate iz istočne Evrope

TV manijak

U potrazi za izgubljenim generalima

Najskuplji fudbalski klubovi

Koliko para toliko muzike –– i obrnuto

Ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh

Uzbuna na desnici

Pečat na patriotizam

Zašto Slobodan Antonić misli da Boris Tadić nije "jednodimenzionalni izdajnik", kako su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić dospeli u pasus o "glavnim kvislinzima" i šta o svemu tome kaže levičar Milorad Vučelić

Intervju – Tinde Kovač-Cerović,
državni sekretar u Ministarstvu prosvete

Škola spremna za svu decu

Postoji potreba za drugačijim načinom rada, a to je da se za pojedino dete može izraditi individualni obrazovni plan, da se s njim metodski radi drugačije, sa smanjenim ili sa obogaćenim zahtevima. To će biti i to već postaje praksa u našim školama. Ovakav način rada će pogodovati i za talentovanu decu. Važno je da on uđe u naš školski sistem kako bi se postepeno prevazilazila ideja škole kao vojske u kojoj svi koračaju istovremeno i isto reaguju na komandu