Nevladine organizacije pre i posle 5. oktobra 2000

30.децембар 2003. Tatjana Andrijašević, Gordana Popović, Ana Stanković, Nada VeljkovićKoordinator istraživanja: Aleksandar Ćirić

Nepotrebni prijatelji

U novu 2004. građani Srbije ulaze sa dve nove političke stranke na sceni. Otpor i G17 plus su do pre nekoliko meseci uživali ugled – ili bili potcenjivani – kao nevladine organizacije. Otpor je, prvo "studentski", potom kao "narodni" u poslednjoj godini režima Slobodana Miloševića znatno doprineo njegovom rušenju. Posle toga, pomalo haotično, nastavio je delovanje zalaganjem za suzbijanje korupcije pod sloganom upozoravajućim za nove vlasti: "Samo vas gledamo". S druge strane, ekspertska grupa G17 plus predstavlja neku vrstu logistike DOS-a – ali očekuje i traži više uticaja na javnoj sceni od priznanja da su "zaslužni teoretičari". Miroljub Labus, Mlađan Dinkić i Božidar Đelić kao eksperti s funkcijama posle 5. oktobra zauzimaju gotovo neprikosnoveno mesto najpopularnijih u javnosti – odmah iza Vojislava Koštunice. Posle rascepa vladajućeg DOS-a u leto 2001, pozicija NVO eksperata postaje klimava; Miroljub Labus ne uspeva ni uz "podršku" Demokratske stranke da pobedi na prošlogodišnjim predsedničkim izborima u Srbiji; Mlađan Dinkić smenjen je s mesta guvernera pod okolnostima koje će na kraju dovesti do prevremenih parlamentarnih izbora; Božidar Đelić upisuje se kao poslanički kandidat na listu Demokratske stranke... U međuvremenu, Otpor i G17 plus postaju političke stranke, u oba slučaja kao razlog za promenu profila i načina delovanja navodi se nemogućnost da kao NVO ozbiljno utiču na društvene i političke promene. Šta se promenilo? Zašto su Otpor i G17 plus pre 5. oktobra 2000. bili zadovoljni svojim uticajem, a posle se razočarali? Da li to znači da bi većina od trenutno registrovanih 1790 NVO-a u Srbiji trebalo da se registruju kao političke stranke? Da li bi tako bile ozbiljnije shvaćene i efikasnije delovale u društvu?

Sudbina knjige u tranziciji

18.септембар 2003. Sonja Ćirić

Muke srpskih izdavača

Knjiga, po opštoj oceni srpskih izdavača, nema podršku Ministarstva kulture koliku imaju drugi segmenti u njegovoj nadležnosti. "Neuporedivo je bolji status pozorišta i filma. Naravno da niko ne zamera finansiranje te dve umetnosti, ali bih voleo da mi neko dokaže da su film i pozorište bolji od naše književnosti", reči su jednog od književnih poslenika

Prosveta

10.септембар 2003. Tamara Skrozza

Ulaz u prostor

Srbija i Crna Gora potpisaće 18. septembra Bolonjsku deklaraciju, dokument čiji je cilj usklađivanje visokoškolskog obrazovanja sa potrebama evropskog tržišta. Prilično radikalne promene za mnoge će biti bolne, ali čak i takva budućnost skoro je ružičasta u poređenju sa ne tako davnom prošlošću ovdašnjih fakulteta

Deca sa posebnim potrebama

10.јул 2003. Biljana Vasić

Zajedno protiv izolacije

Za koju godinu deca sa posebnim potrebama deliće školsku klupu sa ostalom decom, po jednoj varijanti, ili školsku zgradu, po drugoj – objašnjava prof. dr Vesna Radoman za "Vreme"

Prosveta

10.јул 2002. Zoran Majdin

Premeravanje gubera

Zatvaranjem pojedinih osnovnih škola dobiće se kapaciteti za srednjoškolce, usavršavanje nastavnika i prekvalifikaciju odraslih. "O prepuštanju ili prodaji zgrada nema ni govora", kaže za "Vreme" pomoćnik ministra prosvete i sporta Refik Šaćibović

Borba protiv narkomanije

20.март 2002. Zoran Majdin

Hajde da piškimo

"Najveći problem je što svi znaju da se deca drogiraju, ali ne priznaju da se njihovo dete drogira"

Trgovina ljudima

14.фебруар 2002. Slobodan Georgijev

Seks, laži i ropstvo

Klubovi se nalaze u kućama koje imaju sve moguće mere obezbeđenja, kapije se elektronski pokreću, postoji stalan video nadzor. Kada policija i uspe da organizuje uspešnu raciju, dešava se da ne može da pronađe devojke jer je bilo primera da vlasnici prave duple, pokretne zidove ili da sakriju devojke u odžacima

Prosvetom do slobode

30.јануар 2002. Dušan T. Bataković, istoričar i ambasador SRJ u Grčkoj

Obnova zadužbina

Zadužbinarstvo je u srpskom narodu ona tradicija koja, uz slavljenje porodičnog svetitelja, ima najduži kontinuitet. Još u srednjem veku su srpski vladari, vlastela i verski velikodostojnici, ugledavši se delom na vizantijske običaje, podizali zadužbine, manastirima poklanjali velike posede za njihovo održavanje, osnivali bolnice, novčano pomagali prepisivanje i ukrašavanje rukopisa. Tekst koji sledi napisan je povodom prošlogodišnjeg osnivanja Fonda kraljevskog doma Karađorđevića, odlukom prestolonaslednika Aleksandra. Autor teksta dr. Dušan T. Bataković, član je upravnog odbora Fonda

Kampanja studenata sa hendikepom

05.децембар 2001. T. Skrozza

Kafa za uspeh

U novom Zakonu o srednjem i visokom obrazovanju ne postoji pojam "hendikepa" – iako je Udruženje uspostavilo dobru saradnju sa Ministarstvom prosvete

Srpski budžet od prošle godine

08.новембар 2001. M. Brkić

Čudan svet stavki budžeta

Socijalističko-radikalska vlast ponašala se prema državnoj blagajni kao prema "alajbegovoj slami": kad im je zafalilo za odela, mobilne telefone, hranu, sapune i knjige uzimali su i nemilice trošili

Veronauka ili alternativni program

10.август 2001. Slobodanka Ast

Šta čeka decu

Hazarderska, na prečac doneta odluka o uvođenju veronauke u škole osvanula je u "Službenom glasniku" Srbije. Obnarodovano je urbi et orbi da je verska nastava i nastava alternativnog predmeta obavezna i da će učenici imati po jedan čas nedeljno iz predmeta za koji se opredele. Znanje učenika ocenjivaće se opisno i neće uticati na uspeh. Verska nastava će biti organizovana za sedam takozvanih tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Nastava veronauke i alternativnog predmeta počinje 1. septembra. O dilemama, osporavnjima i protestima koji prate uvođenje veronauke u škole "Vreme" je pisalo u nekoliko poslednjih brojeva. Ovog puta u razgovoru sa mr Želimirom Popovom, pomoćnikom ministra prosvete Srbije, i psihologom dr Draganom Popadićem sa Beogradskog univerziteta i članom radne grupe za izradu programa alternativnog predmeta pokušali smo da nađemo odgovor na pitanje šta će obuhvatiti programi novih predmeta, koliko je škola spremna za ovu radikalnu novinu i koliko će to sve skupa koštati

Rekonstrukcije vlada

12.јул 2001. Milan Milošević

Labus je malo nervozan

Velika licitacija oko savezne vlade, verovatna rekonstrukcija republičke vlade, firma na kojoj piše "ovde su pare", ljubav ježeva u DOS-u, igra na tempo, donatorskih 270 DM i preduzimač Velja Ilić, crnogorske kalkulacije i večito pitanje: "Zna li Baja šta radi..."