Ropac stogodišnjaka

Otkud u Prosveti dva direktora? Dejan Mihailović je izabran konkursom 1. novembra prošle godine. Za poslednjih 60 godina, on je prvi direktor postavljen nakon ovakvog izbora. Dejan Mihailović je prevodilac, a u Prosveti je, sa prekidima, od 1983. godine. „Moj cilj i strategija su da otkrijem malverzacije u Prosveti godinama unazad kako bi se, sad pred privatizaciju preduzeća, naša imovina pravilno procenila“, kaže Mihailović.

Miodrag Đukić nije bio u Prosveti, a široj javnosti postao je poznat kao ministar kulture u vladi Radomana Božovića. „Došao sam da zaustavim ovu atmosferu navodnog umirivanja situacije u Prosveti i navodnog pretvaranja haosa i histerije u radnu atmosferu“, kaže Đukić. Odmah je podneo zahtev Agenciji za privredne registre za preregistraciju preduzeća čime je Mihailović izbrisan iz registra, a upisan Đukić. „Bilo je to polovinom juna, u vreme zakonske procedure preregistracije preduzeća iz Trgovinskog suda u Agenciju za privredne registre. Učinio je to pomoću ili falsifikovanog ili neovlašćenog pečata: naime, ja sam jedino ovlašćeno lice koje ima pečat Prosvete“, tvrdi Dejan Mihailović. „Da u Agenciji proveravaju ko je ovlašćen da registruje preduzeće a ko nije, sve se ovo ne bi dogodilo. Mislim da bi zbog ovoga i Agencija trebalo da odgovara.“ Dejan Mihailović je odmah osporio Đukićevu registraciju, tako da je, pravno gledano, Mihailović smenjeni direktor Prosvete, a Đukić – sporni važeći v.d. direktora. Đukić direktuje iz kancelarije u Čika Ljubinoj 1, a Mihailović je u Prosvetinoj knjižari „Geca Kon“.

Miodraga Đukića je izabrao Upravni odbor koji je postavila Skupština. Prema rečima Mirjane Nardin, glavnog poverenika sindikata Nezavisnost, ta skupština je nezakonito održana. Zakazana je neposredno pred sastanak na kome je trebalo referendumom smeniti pet članova Skupštine zato što je otkriveno da su naneli štetu Prosveti, a prekršen je i zakonski rok od dve nedelje između datuma zakazivanja i održavanja Skupštine. „U takvom sastavu, Skupština je izglasala nepoverenje Upravnom odboru i Mihailoviću, izabrala novi upravni odbor, a ovi Đukića. Gde li su ga iskopali!“, kaže Mirjana Nardin. Miodraga Đukića naziva samozvanim v.d. direktorom. Đukić kaže: „Nisam ja samozvan, mene je pozvao Upravni odbor. Kako je došlo do toga da mi ponude mandat, to ne znam. Verovatno im je trebao neko s iskustvom. Ja ne nameravam ovde dugo da ostanem, već sam tražio od UO-a da raspiše konkurs za direktora. Ne žalim se, ali nije lako biti direktor Prosvete. Iskreno, ja sam umoran čovek, ali hoću ovde da pomognem.“

Zašto se sve ovo desilo? „Suspendovao sam nekoliko ljudi, dobio sam nalog od Upravnog odbora da preduzmem odgovarajuće mere protiv njih, zato što su zloupotrebljavali svoje položaje. Prirodno je da im to nije odgovaralo. Osim toga, počeo sam javno da otkrivam istinu o prodaji Prosvetine imovine, i preduzeo sam odgovarajuće mere da se dođe do tačnog imovinskog stanja, što, izgleda, nekima nije odgovaralo“, kaže Dejan Mihailović. U najnovijem broju obnovljenog Prosvetinog časopisa „Književnost“ (novi urednik Milovan Marčetić), Mihailović je nabrojao da su njegova dva prethodnika (ne navodeći im imena) prodali magacine u Jevrejskoj ulici, u Leštanima, u Vrčinu, na Lazarevačkom drumu, po dva sprata u Dobračinoj i Nemanjinoj ulici, plus dva hektara i 13 ari placa, deo porodične kuće Gece Kona u Dobračinoj ulici, da su zbog neplaćanja zakupnine izgubili knjižare u centru Beograda, da su ostavili poslovne knjige i finansijsku službu u haosu, i da su objavili mnoge književne promašaje. Predlažući da se pokrene lustracija i u izdavaštvu, a aludirajući na Milisava Savića, svog prethodnika, Mihailović je napisao: „Uprkos tome (lošem poslovanju u Prosveti, p.a.), zacelo u znak priznanja za iskustvo sa nebrojenih putovanja po svetu o trošku Kompanije, izdejstvovao je i od današnjih vlasti da bude upućen na jedno diplomatsko mesto, u ambasadu preko mora, kao nagradu za uspešno poslovanje i uzor diplomatskog ophođenja.“

Dejan Mihailović kaže da je dug od 22 miliona dinara, koji je zatekao u Prosveti, sada manji. Mirjana Nardin navodi da je „plaćeno SANU-u 4,8 miliona dinara, Knjižarnici „Stojanović“ 800.000 dinara, plaćene su kamate sudskog spora sa BMG-om, aneks ugovora za adaptaciju podruma, i još neki dugovi. Platu smo primali svakog meseca. Sve smo to uradili od prodaje knjiga, zasukali smo rukave i zaradili. Otkako je došao Dejan, nijedna nekretnina nije prodata niti je potpisan neki kredit.“ Po Miodragu Đukiću, „Prosveta je dugovala samo dva miliona dinara, a za sadašnja 22 miliona zaslužan je Mihailović. Sad sve to treba vratiti. Majsku platu su svi dobili osim mene; ja ne želim da budem na platnom spisku, hoću da pokažem da mi nije stalo ni do materijalne dobiti niti do karijere.“

I smenjeni Mihailović i Đukić kažu da se bave svojim osnovnim poslom – izdavaštvom. „Nastavljam tamo gde je stala stara Redakcija“, kaže Đukić. Na pitanje čime se konkretno sada bave, Đukić precizira: „Pa štampanjem, kako bismo objavili planirane knjige do Sajma.“ Dejan Mihailović navodi da je objavljen Danteov Pakao u prevodu Kolje Mićevića s ilustracijama Vlade Veličkovića, pesme Milosava Tešića sa Zadužbinom Desanke Maksimović, a „uskoro će biti objavljene knjige Duška Novakovića, dobitnika nagrade „Vasko Popa“, Raše Livade, u planu su dela Hulija Kortasara, Franca Kafke, Danila Harmsa – niz pisaca koji su svetski priznati a komercijalni.“ Obnovljen je i gotovo zamro prethodnih godina Prosvetin časopis „Književnost“.

Prosveta je državno preduzeće, ali kao da nije. „Ministarstvo se ponaša kao da je s nama sve u redu, ostavili su nas da se sami borimo, pa kad se izborimo, doći će da budu uz nas“, kaže Mirjana Nardin. U tekstu objavljenom u časopisu „Književnost“, Dejan Mihailović je upozorio da „ako se ne povede računa o potrebi za lustracijom i u izdavaštvu, ubrzo će nestati još jedna prilika da se zaštite bar najstarije i najuglednije kulturne institucije, među koje, nesumnjivo, sa sto godina svoga postojanja, spada i Prosveta. Nestaće ‘Karijatide’, ‘Plejada’, ‘Svetski klasici’, ‘Veliki romani’, ‘Plava ptica’, ‘Baština’…“