Knjige za decu (2)

Ovo sam ja

“U Stripoterapiji sam se otkrivala i govorila istinu uz pomoć humora. Mislim da humor ima veliku moć. Osim što olakšava da maske padnu, vrlo je lekovit. Uz humor se lakše vari, bolji je i od kisele vode”

Životna sredina

Alarm u Beogradu: Zagađenje vazduha šteti i razvoju fetusa

Poslednja istraživanja o posledicama visokog nivoa zagađenja vazduha pokazuju da on utiče na razvoj čoveka i pre njegovog rođenja

Politika

Boračka spomenica: Da li će je dobiti oni koji je zaslužuju

Srpska Vlada donela je Uredbu o Boračkoj spomenici za ratove koji su vođeni devedesetih godina prošlog veka, iako ne postoji tačan spisak ljudi koji su u njima učestvovali. Ne znaju se ni kriterijumi po kojima će ovo odličje biti dodeljivano. Zna se samo da će to biti povodom državnih praznika

Zdravstveni sistem i građanska prava

Psihijatri i stvarni motivi jedne dijagnoze

Zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja je posle teksta “Slučaj dr Marka Lensa”, objavljenog u “Vremenu”, podnela krivičnu prijavu protiv grupe lekara koji su svetski priznatog hirurga lažno proglasili za duševno obolelu osobu, te ga prijavili policiji i brojnim drugim institucijama. To je tek jedna u nizu reakcija institucija nastala pošto je tekst o dr Lensu izazvao ogromno interesovanje javnosti

Pojedinci i sistem

Heroji ili očajnici

Koliko je potreba za junakom-osvetnikom, koji uzima pravdu u svoje ruke, univerzalan fenomen? U kojoj meri i u kojim oblicima je prisutna u našem društvu? I zašto? Kakvu ulogu u tome igra (ne)poverenje u institucije, posebno sudstva, i šta slavljenje takvog razrešenja problema govori o nama? Koliko su udaljeni pravo i pravda i zašto je selektivna pravda – vrhunac nepravde? Kako ovo pitanje vide profesorka psihologije Tamara Džamonja Ignjatović, profesor prava Bojan Pajtić i filozof Vladimir Cvetković

Počinje 22. Svetsko prvenstvo u fudbalu

Stojkoviću, budi Osim

Poslednji dobar rezultat postigli smo pre 32 godine na Mundijalu u Italiji, kada je selektor bio Ivica Osim. Tada je Dragan Stojković postigao vanvremenski gol u utakmici osmine finala sa Španijom. Svoje remek-delo je potrčao da proslavi u zagrljaju Osima, kao što tri decenije kasnije reprezentativci Srbije trče njemu u zagrljaj nakon odlučujućih golova. I prolaz kroz kvalifikacije za Katar podseća na pobednički niz koji je pred Mundijal u Italiji napravila reprezentacija pod upravom Osima, pa mnogi priželjkuju da Piksi bude kao Švabo i dovede reprezentaciju bar do četvrtfinala

Nakon tragičnog masovnog zločina u cetinjskom naselju Medovina

Muk u Crnoj Gori

U situaciji u kojoj se decenijama kreira ambijent konflikta – u kojem je društvo zarobljeno politikom i kriminalom, u kojem su verbalni i fizički obračuni, neprimerene osude drugog i odsustvo dijaloga, primarna matrica društvenog ponašanja – možemo da govorimo samo o zagađenoj društvenoj stvarnosti koja ozbiljno narušava mentalno zdravlje pojedinca

Na licu mesta

Za jedne fenomen, za većinu vic: Bosanska dolina piramida

Visoko je jedna od destinacija na koju se Novak Đoković stalno vraća. Tamo je otišao i posle osvajanja sedmog trofeja u Vimbldonu, tamo je otvorio sportske terene. Tu su i „bosanske piramide“. Pojedini stručnjaci koji su bili u Visokom tvrde da su te građevine delo inteligentnih bića, a ne nasumična kreacija majke prirode, što je stav mejnstrim arheologije. Saradnica "Vremena" Liljana Sađil posetila je pre nekoliko godina bosansku dolinu piramida

Na današnji dan

Majkl Džekson: Crno-beli svet lažnog Petra Pana

Majkl Džekson, „kralj pop muzike“, umro je 25. juna 2009. godine. Geri Tejlor, vlasnik onlajn kluba obožavalaca Majkla Džeksona, tvrdio je da je između 25. i 30. juna te godine od žalosti za slavnim pevačem 12 ljudi oduzelo sebi život. Podsetimo se na legende o njemu iz teksta u „Vremenu“ broj 965

SAD

Masakr u Teksasu: Kako je smrt zakucala na vrata škole u Juvaldu

Najmanje 19 učenika i dvoje nastavnika je ubijeno u osnovnoj školi u teksaškom gradiću Juvald. Kao u prethodnim slučajevima masovnih ubistava u američkim školama i ovog puta je pokrenuta diskusija o izmeni zakona o oružju, izgovarane su iste fraze, isti potresni govori, prikazivane su iste tragične scene, isti rituali. I ništa se ne menja

Sociologija pandemije

Da li je kovid promenio svet

Predviđanja da će pandemija potpuno i nepovratno promeniti naše navike, naše načine rada, kupovine, putovanja i druženja i da ćemo se iz pandemijskog košmara probuditi u Hakslijevom novom vrlom svetu – sada izgledaju preuranjena i preterana. Pandemijsku depresiju zamenjuje ratna psihoza

Umetnici i korona

Ovde je život nemoguć, šta preduzeti?

U Srbiji je u martu 2020. godine 43,3 odsto umetnika i radnika u kulturi zarađivalo manje od sto evra, a u aprilu ih je već bilo 50 odsto. Laički rečeno, pandemija je učinila boljom sliku o lošem položaju koji je, zbog pandemije, postao još gori