Izjava nedelje
»Nije Tadić baba Vanga da je mogao pre dve godine da predvidi krizu. Opozicija traži izbore. Neće nas zaustaviti na pola puta, u trenutku kada je Srbija najpopularnija u svetu od 2000. godine!«
Dragan Marković Palma, lider JS, rekao je da parlamentarnih izbora neće biti pre 2012. godine ("Večernje novosti")
Ig Nobel
Boja mleka bezimenih krava
Zašto više mleka daju krave koje imaju imena? A oko toga da li je opasniji udarac praznom ili punom pivskom flašom i da li se ženski grudnjak može pretvoriti u zaštitnu masku, kao i drugih pitanja od presudnog značaja za razvoj civilizacije, vrte se dobitnici ovogodišnjih nagrada Ig Nobel
Razumeti druge
"Između 'ludaka' i 'normalnih'"; VREME 964
Forum čitalaca "Vremena"
Glas naroda Crnoj Reci
Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999-2009) VII
Zašto smo se posvađali oko bombardovanja
U leto i jesen 2002, od početka avgusta do kraja novembra, na stranicama "Vremena" vođena je polemika u kojoj su se, po jednoj od čaršijskih ocena, obračunavali dojučerašnji istomišljenici. Po drugima, to je bila neka vrsta reprize "sukoba na književnoj ljevici"; treći su insistirali na oksimoronu "obračun čitalaca s redakcijom"... Povod za tu dugotrajnu – i, ako je dopušteno reći, višestruko značajnu raspravu – bio je tekst glavnog urednika "Vremena" Dragoljuba Žarkovića, reakcija na izjavu predsednice Helsinškog odbora Srbije Sonje Biserko po kojoj "srpska elita preko nezavisnih medija, B92 i ‘Vreme’, čini sve da zločin ne samo relativizuje već i deetnifikuje" (citat iz analize polemike Olivere Milosavljević, objavljene u "Helsinškim sveskama" br 16, dostupne na veb-sajtovima Helsinškog odbora i emisije RTV B92 "Peščanik"). Po istoj analizi, teme polemike bile su izveštavanje novinara lista "Vreme" iz Haga, Haški tribunal, NATO intervencija, 5. oktobar 2000, pare i finansijeri... U ovom nastavku feljtona povodom desetogodišnjice bombardovanja objavljujemo izvode iz polemike koji se neposredno tiču NATO intervencije "Milosrdni anđeo".
Mala privreda
Zujeće farme
Kako jednu tonu životinjskog izmeta pretvoriti u samo pola tone, bez zagađivanja okoline, a da bude najkvalitetnija prirodna prihrana za biljke i hrana za životinje
Mentalno zdravlje
Pogled na unutrašnji mrak
Svaki drugi čovek u Srbiji pati od blagih simptoma depresije, a kod 4,4 odsto žena i 2,4 odsto muškaraca konstatovana je kao oboljenje. Depresija je najčešći uzročnik samoubistva i četvrti po redu "potrošač" zdravstvenih fondova. Kakva sve može da bude i kako je razlikovati od lošeg raspoloženja, utučenosti i bezvoljnosti koje svi ponekad osećamo
Vreme zdravlja
Srpski bolnički karton
Kosmos
Šatl čeka penziju
Kad god gledam lansiranje šatla, zastane mi dah. Ne od ushićenja, već od nelagodnosti. Ta mašina može da otkaže na hiljadu načina koje mi ne možemo ni da zamislimo. Skot Habard, bivši direktor NASA
Izrael
Poslednja Šaronova bitka
Ispred jerusalimske bolnice Hadasa u kojoj se Šaron leči već danima dežura velika grupa novinara, dok svaka nova informacija koju daju lekari iste sekunde obiđe svet. Izrael je još u šoku, što se i moglo očekivati s obzirom na uticaj koji je Arijel Šaron imao u zemlji. Sada je jasno da će Izraelcima jako nedostajati njegova čvrsta i beskompromisna politika
Promašeni naučni eksperimenti
Svetlost N-zraka
Nemoguće je decenijama unapred znati kakvi projekti mogu dovesti do potonjeg razvoja novih tehnologija, a sva očekivanja da sami istraživači načine procenu o upotrebljivosti njihovih saznanja su u najmanju ruku naivna i zapravo ograničavaju manevarski prostor i slobodu istraživanja
Davos
Dirljiv skup na snegu
Moguće je da su se mnogi od 2200 menadžera, bankara i političara koji su prisustvovali elitnom skupu štipali za obraze proveravajući oko sebe da nisu kojim slučajem promašili manifestaciju i umesto u švajcarskom Davosu sada sede među levičarima
Haški proces Slobodanu Miloševiću
Povratak za mikrofon
Iako su mnogi već objavili kako je Milošević u ovom slučaju "pobedio", odlukom Žalbenog veća izgubio je gotovo svaku mogućnost da ubuduće govori kako ovo suđenje nije fer, ili da ponavlja kako Tribunal nema hrabrosti da čuje njegovu istinu i njegove svedoke
Pristup informacijama
Gde su moje pare
Zakon koji građanima daje pravo da "preslišaju" državne službenike trebalo bi da dovede do mentalnog prevrata i da, umesto uvreženog odnosa države-gospodara i građanina-sluge, omogući uspostavljanje nove relacije
Nuspojave
Ode čanak s pekmezom
Ne treba prikrivati bilo čije arsenlupenovske akcije, ako ih je bilo; nevolja je u tome što se ovo predizborno hapšenje isuviše dobro uklapa u hajku koju Stranka Retoričkih Legalista vodi protiv Exita od samog početka
Afere i politika
Šta je cena vanrednih izbora
Gubitak reformskog dukata, aferaška tehnologija obračuna, uzurpatorski ustav. Na čemu se zapravo drži vladajuća većina
Istraživanje
Šta jedemo u hrani
Aditivi su supstance koje se normalno ne konzumiraju, niti su tipičan sastojak neke namirnice, ali se iz tehnoloških razloga dodaju prehrambenom proizvodu u toku prerade, pri čemu sami postaju njegov sastojak. Na deklaraciji svakog proizvoda mora biti navedena kategorija aditiva, njegov pun naziv i određena E oznaka. Prirodne aditive su upotrebljavale i naše prababe za zimnicu; veštački su veštački. Ljude plaši taj atribut, mada neki od aditiva imaju i hranljive vrednosti. Dakle, nije otrov sve što ima oznaku "E", mada poslednjih godina internetom i e-mailom kruže liste "sumnjivih", naročito onih koji se navodno plasiraju na ovdašnje tržište kako bi ih se razvijeni svet oslobodio. Na primer, aditiv E 330 pominje se kao uzročnik upale usne šupljine i uzročnik pojave raka, sve prema istraživanjima "klinike za pedijatriju i onkologiju iz Diseldorfa". Međutim, pod šifrom aditiva E 330 "krije" se obična limunska kiselina. Da li se i šta još krije u drugim šiframa i kako to proveravamo