Kukala nam majka

Takvi smo mi – čim nas krene, mi nešto uprskamo. Još se nismo čestito ni uspavali na lovorikama na koje nas je bacilo Dureksovo istraživanje seksualnih navika, a već smo se potrudili da i to malo dobrog imidža dovedemo u pitanje. Doduše, istraživanje je pokazalo samo da smo, barem na rečima, među seksualno najaktivnijima na svetu, ali ne i kako to radimo. Jer, da to radimo sa uživanjem, zašto bismo, za ime sveta, malo-malo pa nekom pripretili seksualnim odnosom kao najgorom kaznom koja bi tog nekog mogla da snađe, a koju ćemo izvršiti nad tim nekim ne zato što će nam to pružiti zadovoljstva, već samo da mu pokažemo njegovog boga? No, da ne kvarim sad i ja teškom mukom stečenu dobru sliku o nama. Dovoljno je što je to zamalo učinilo ono drugo istraživanje iz kojeg smo saznali ne samo da se „na terenu“ guslaju pesme o Mladiću i Karadžiću nego i da se to radi, verovali ili ne – na svadbi. Ne na prelu (ako toga uopšte još ima) niti sličnoj prigodi, nego na svadbi. Ne znam ko su bili mladenci, ali nekako računam da je i najnesrećnija bračna kombinacija mogla biti opevana naručivanjem na primer „dadoše mene starcu zbog para“ ili sličnom narodnom pesmom, ali da neko svadbeno veselje „uveliča“ višesatnim guslanjem epskih pesama… Dobro, razumem da su guslari nekada bili neophodni kao preteča masovnih medija, nešto kao javni servis, takoreći RTS u malom. Davali su malo informativnog programa (narod je saznavao koje su se bitke vodile, kakav je rezultat i uopšte šta se dešavalo u zemlji bez sveta), pa malo zabavnih sadržaja (kao danas „24 sata svadba“, samo sa velikašima umesto anonimusa), malo tračeva o poznatima (preljuba, dvoboj i ponovni brak Banović Strahinje i ljube mu)… sve začinjeno EPP blokovima u kojima se primarno reklamirao „lifestyle“ (čojstvo, junaštvo, vernost, lojalnost). Muzički program je doduše bio bitno siromašniji u odnosu na moderne medije – ona jedna jedina žica na guslama nekako uvek tuli jednu istu melodiju, slično kao danas tehno-muzika, a znamo da naučnici upozoravaju da taj jednolični ritam može štetno da utiče na zdravlje slušalaca, kako mentalno tako i fizičko. No, ta melodijska neraznovrsnost i opšta arhaičnost nisu smetale guslama da prežive konkurenciju novih medija. Štaviše, kao da ponovo ulaze u modu. Evo, slušajte političare. Niko da kaže da je Vlada radila dobro – radila je valjano. Čak se i eksperti, koji su se hvalili školovanjem u inostranstvu (zbog čega su tada bili nemili i nedragi današnjem premijeru) i političku karijeru započinjali sa mnogo engleskih fraza, sada takmiče ko će upotrebiti starinskiju reč i ko će je sporije i sa više gušta izgovoriti. I onda se vi čudite što nam se pojavi reklama u kojoj nam preporučuju „pronto za brisanje modernih površina“. A moderna površina je – televizor. Ne ekran kompjutera, čak ne ni ravan ili plazma ekran, nego najobičniji televizor! Misle ljudi da je to kod nas moderno. Stoji nam odmah uz ognjište. Kako nas tek vide u onoj reklami za modernu peglu u koju se sipa voda. Majka traži dečaku da joj doda vodu i, zaneta prizorom na ekranu, pardon – modernoj površini, ne primeti da joj je sin dodao vazu. Ali čime je zaneta moderna majka u Srbiji? Prizor doduše ne vidimo, ali slušamo spikera B92 kako prenosi da je lavica ugledala lovinu, antilopa nema šanse, lavica je proždire. A moderna majka ni da trepne. Ni da se strese, skrene pogled, rastuži se ili zgadi. Dok muškarci podjednako krvoločno love kamion piva kojem, onako muški, bez predrasuda i aluzija, tepaju: „rogonja“.