04.septembar 2002. Redakcija Vremena

Scena

Feljton - Autoportret Uroša Predića

21.avgust 2002. Redakcija Vremena

Vrednost u trudu

Uroš Predić je nezaobilazno ime u istoriji srpskog slikarstva. Odgovarajući na ankete nacionalnih institucija, Predić je u tri navrata pisao svoju autobiografiju, 1921, 1946. i 1949. godine. Jedini publikovani autobiografski zapisi objavljeni su u "Godišnjaku Srpske kraljevske akademije" 1921. godine. U feljtonu koji će "Vreme" objaviti u narednih nekoliko brojeva naći će se sva tri Predićeva autobiografska teksta, od kojih je autobiografija pisana 1921. godine objavljena, ali sa kojom šira publika nije imala prilike da se upozna, kao i dopune autobiografije koje je Predić pisao 1946. i 1949. godine, a koje se sada prvi put publikuju. Osim toga, čitaoci će imati priliku da se upoznaju i sa do sada nepoznatim dokumentima, delovima prepiske i reprodukcijama koji nigde ranije nisu bili publikovani. Materijal je priredio Darko Garić

Razglednica iz Istre

21.avgust 2002. Zoran Jevtović

Sve je kao – nekad

Dok se u Poreču trguje zlatom i dragim kamenjem, starogradsko venecijansko jezgro Rovinja pretvorilo se u šarenu likovnu koloniju

Dr Slavko Bogdanović, predsednik UO "Srbijavode"

21.avgust 2002. D. Boarov

Hidrosistem u propadanju

"Da li bi nasipi izdržali dugotrajni pritisak visokih voda, pritisak od nekoliko meseci, kakav je, na primer, bio 1965. godine. Tada bi se postavilo pitanje da li nasipi koji se ne održavaju mogu da zaštite priobalje od katastrofe. Zimus je radna grupa Pokrajinskog izvršnog veća Vojvodine utvrdila da se taj sistem odbrane od poplava uopšte nije održavao čitavih deset godina"

Stranački život

21.avgust 2002. Tamara Skrozza

Kvadratura vlasti

Uz sve i svašta što im se može zameriti, ovdašnje stranke bar u jednoj stvari dele sudbinu dela svojih birača: baš kao i nekoliko stotina hiljada običnih smrtnika kojima dedovi nisu ostavili pozamašno nasleđe, i one žive kao podstanari. Prostorije su im prilično velike, oprema podrazumeva najmoderniji nameštaj i tehniku, zakup iznosi nekoliko prosečnih godišnjih plata, ali potraga za adekvatnim staništem, namicanje novca za kiriju i stalan osećaj neizvesnosti i privremenosti (sve ono što je dobro poznato običnom podstanarskom svetu) nisu im strani. Čak i Socijalistička partija Srbije, jedina koja je od predaka dobila poneku nekretninu, verovatno će uskoro morati da pogleda šta se nudi u oglasima

Kako je propao italijanski fudbal

07.avgust 2002. Ivan Jevtović

Pare i muzika

Nikad se nije desilo da čak 23 kluba (od prve do treće lige) rizikuju da budu isključeni iz takmičenja zbog zaostalih dugovanja. Samo nekoliko cifara je dovoljno da se shvati vrsta krize kroz koju prolazi italijanski fudbal: ukupni godišnji prihodi klubova prve lige iznose 1,15 milijardi eura, dok samo troškovi za angažman igrača iznose 740 miliona eura

Letnji džez festivali - North Sea Jazz Festival, Hag (Holandija); Montreux Jazz Festival, Montre (Švajcarska)

07.avgust 2002. Vojislav Pantić

U početku beše ritam

Često se u isto vreme održava po nekoliko koncerata koje biste rado pogledali, obično ste napeti jer se nešto dešava u susednoj sali, umesto da uživate u onom čega ste već svedok. Obilaskom bar još jednog velikog festivala na kom svi "važniji" učesnici sviraju na jednoj sceni, u izvesnoj meri sam doskočio ovim dilemama

Češka Republika

02.avgust 2002. Veljko Samolov

U vrtlogu skandala

Afera je odjeknula takvom silinom da se odmah oglasio predsednik Vaclav Havel, koji je smogao snage da pozove doskorašnjeg ministra inostranih poslova Jana Kavana da razmisli o odlasku s funkcija koje sada ima

Grčka na neslavnoj listi

02.avgust 2002. Sonja Seizova

Za građane i seljake…

Sada je na državi da napokon usvoji kontroverzni zakon koji će zarobljenim ženama priznavati status žrtve, a ne samo ilegalnog imigranta i kažnjavati klijente koji ih koriste

Neobjavljeno pismo listu "Politika"

29.jul 2002. Marko Andrejić, Vedran Ivanković, Nikola Kojić i Dušan Spasojević, autori članka "Kako je propao jugoslovenski fudbal"

„Prisvojen je naš rad“

"Vreme" br. 599, 27. jun 2002.

Atentati ponovo u modi

29.jul 2002. Zoran Jevtović

Očajnici s margine

Među brojnim atentatima postoji određena kategorizacija: na primer, atentati u Evropi vršeni su prevashodno zbog jasno definisanih političkih motiva, dok su oni u Americi delo psihopata (barem su tako predstavljeni). Srbija, naravno, ima svoj kliše: biznis-policijsku, odnosno mafijaško-političku varijantu u vidu "sačekuše", ili eventualno, kamiona s peskom