U Užicu više nije bilo važno da li odozgo pada kiša ili žito ili prašina i čemu to. Jedino je bilo važno da se glumci i danas kao i onda bore za svoje pravo na umetnost koja nas sve čini boljim ljudima nego što bismo bili bez nje
U konačnici, iz ugla današnjih standarda kostimirane epohe i glumačke verodostojnosti dijaloga, čini se da je Putovanje u Vučjak neprevaziđeno remek-delo
Subotička secesija, režija Zlatko Paković; pozorište "Deže Kostolanji", Subotica
Umesto dosadnog i nerazumljivog teksta i stručnih analiza, političari putem medija šalju poruke biračima svedene na sliku i veliki naslov u obliku proste ili prostoproširene rečenice
Kome trebaju poricanje ili relativizovanje nedela Ratka Mladića? Da li mu je genocid u Srebrenici trebao poslužiti i da od svakog Srbina pokuša napraviti svog saučesnika? Dokle ga je dovela opijenost vlastitom moći? Zbog čega je na kraju dokazao da nema ni minimuma moralne kuraži? I šta nikada ne smemo uraditi ako ne želimo da njegove žrtve postanu i naše
Melanholičnost Glasove muzike i njena prilagodljivost vizuelnim sadržajima i ovoga puta su uspele da preoznače kontekst čitavog spektakla i postave relevantna pitanja u vezi sa operom, cirkusom, muzikom, ali i svetom danas
"Akademija Dana pobede nad fašizmom je ružan odraz našeg društva u ogledalu. To i takvo društvo se nije odreklo samo važnih herojskih narativa, antifašističkih praksi, već je nažalost ogrezlo u pokondirenosti, karijerizmu, raznim ‘burazerskim’ šemama, ‘dam ti – daš mi’ politici, ali i u neznanju"
"Što se tiče Nedića, Ljotića i donekle četnika, njihova rehabilitacija je posledica reorijentacije fokusa kolektivnog sećanja – koja je započela još osamdesetih godina – sa heroizma partizana na stradanje srpskih civila. Tada su partizani predstavljeni kao nekakvi fanatici koji nisu marili za civilne žrtve nemačkih represalija i čija je borba samo pospešivala zločine nacista. Kada se jedanput tako postave stvari, onda kolaboracionizam postaje akt patriotizma, a antifašizam čin nacionalne izdaje. Tako Nedić i Ljotić i Draža postaju pozitivni likovi, a pravi antifašisti – partizani – postaju zločinci"
Posebno je zanimljivo kako je 9. maj, kao Dan pobede, dobio u današnje doba dvostruko značenje. U Rusiji se insistira na obeležavanju pobede nad fašizmom što je, čini mi se, potpuno opravdano, a danas je 9. maj istovremeno Dan Evrope i praznik EU
Nemački feldmaršal Makenzen, zadivljen herojskom borbom srpskih vojnika koji su 1915. branili Beograd, podigao im je groblje na Banovom brdu. Sada je ovaj primer odavanja počasti neprijatelju – zapušten
