Izbori 2017.

Uterivanje straha

Vlast poručuje da opet imamo sile zla koje nam prete, najavu krvoprolića i uličnih sukoba... sve ukoliko se neko drzne i ne glasa za jedinog ispravnog čoveka. Tu je i poruka opozicionim liderima ako se usude da se pobune ili kažu da su glasovi, na primer, pokradeni: ako urade bilo šta od onoga što "Informer" već unapred zna da će uraditi, a na šta uglavnom imaju pravo, biće to protumačeno kao deo velikog "plana za rat". A gde je rat, tu su – sasvim očekivano – vojska i policija

Dosije – Globalni rizici 2017.

Strah i nada u doba populizma

Istraživanja o globalizmu i antiglobalizmu, politici, migracijama, krahu i besu srednje klase, generacijskom jazu, četvrtoj tehnološkoj revoluciji, biznisu i "majčinom mleku politike"

TV manijak

TV autovanje

Ovaj očigledno neuspeli eksperiment sa pokušajem inkorporiranja znakova ekstremnog srpskog nacionalizma pokazuje da nam se bliže izbori

Izveštavanje o nasilju

Mediji i loše namere

U 2015. ubijeno je 36 žena, do avgusta 2016. još 17 žena, pa iako je reč o jednom od najizraženijih društvenih problema, u velikom broju slučajeva u izveštavanju o nasilju primećeno je medijsko kršenje profesionalne i etičke norme

Politika i društvene mreže

Javi Đuri da blokira Fejsbuk

Sve veći broj korisnika Fejsbuka iz Srbije žali se da su im profili na ovoj mreži suspendovani zbog fraza i parola uperenih protiv vlasti i premijera lično

Kako dečak postaje nasilnik

Budi muško i prljavo igraj

"Nisu muškarci naši neprijatelji, već su to patrijarhat i mačistički sistem vrednosti koji vodi u femicid", smatra Minja Bogavac, spisateljica i dramaturškinja. "Želim da živim u društvu u kom će se izraz ‘muškarčina’ koristiti za muškarce koji čine divna, plemenita dela, za sebe i za zajednicu. Takvi muškarci znali bi da biti hrabar znači umeti da izraziš svoja osećanja, pokažeš da si ranjiv, nežan i brižan"

Nova vlada, staro stanje

Dan mrmota

U čemu je suštinska razlika između prethodnog i ovog sastava kabineta Aleksandra Vučića? Ko su dobitnici, a ko gubitnici? Zašto su u aprilu održani "nepravedni i ničim izazvani" izbori, te zašto se više od sto dana čekalo da mandatar sačini spisak ministara i napiše ekspoze "na karo papiru"? Da li je Vučić imao problema da pronađe dovoljan broj voljnih da simuliraju ulogu ministara i prihvate da se premijer dernja na njih kao na školarce? Da li je iko posle svega pametniji? Izvesno je samo jedno: Aleksandar Vučić ne samo da je u stalnoj kampanji – Aleksandar Vučić jeste kampanja, čovek koji je od samog sebe napravio politički projekat

Nuspojave

Ana s petljom i politika bez supstance

Razbijanje LGBT tabua u vladi je civilizacijski gest za svaku pohvalu; baš šteta što ne ilustruje politiku vlasti, nego je prikriva

Intervju – Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava

Nasilje nije privatna stvar

"Uvek ćete čuti da je za nasilje kriv loš zakon, da je loš sistem, da država nije reagovala itd. Ne slažem se sa tim pristupom. Žrtve nasilja se za pomoć obraćaju službenicima koji čine sistem i svaki njihov propust u radu mora biti sankcionisan. Usvojene zakone, potpisane protokole o saradnji, u praksu sprovode ljudi. I najsavršeniji zakon sam po sebi ne može pomoći ukoliko se ne primenjuje"

Koncerti – 8. Mikser festival, Beograd, 08–12. VI 2016.

Dositej vs. Potemkin

Pet dana juna, s preko 1000 učesnika na više od 40 (mini) lokacija

SAD – Masakr u Orlandu

Toksična smeša

Najgori oružani napad u SAD posle 9/11 ubrzava politički puls Amerike, osvetljavajući gotovo sve kontroverze koje donosi talas terorizma koji prelazi Atlantik, komplikovan položaj emigranata u američkom "melting potu", te "američko revolveraško ludilo"

TV manijak – Evrovizija 2016

Geopolitika pesme

Već smo navikli da je evrovizijsko natpevavanje delom i pokazatelj geopolitičkih odnosa u Evropi, ali ove godine stvari su otišle korak dalje

SAD – Druga strana predsedničkih izbora

Igra oko Vrhovnog suda

Nakon upražnjavanja jednog mesta u Vrhovnom sudu SAD, u nekim slučajevima već vlada pat pozicija koja parališe pravni sistem. Na predlog predsednika, sudije bira Senat. Od toga da li većinu čine liberalne ili konzervativne sudije mogu da zavise tako fundamentalne stvari, kao što su pravo na abortus, prava LGBT populacije, pravo na digitalnu privatnost ili na zdravstvenu zaštitu

Džudit Batler u Beogradu

Misliti mogućnost otpora

Društvena teoretičarka i aktivistkinja, "akademska pop zvezda" Džudit Batler prvi put dolazi u Beograd. Govoriće o otporu i ranjivosti. Sredina u kojoj ćemo je dočekati dobro poznaje teme kojima se bavila, ali i specifično feministički otpor ratu, nacionalizmu i fikciji neranjivosti

Portret savremenika – Hilari Klinton

Između Vol strita i radničkih prava

Hilari Klinton ima dobre šanse da 2016. postane prva žena na čelu SAD. Ostali predsednički kandidati demokrata pored nje deluju bledo, a republikancima nikako ne polazi za rukom da pronađu izglednog protivkandidata

Intervju – Irena Vojačkova Solorano, stalna koordinatorka UN u Srbiji

Potreba za izgradnjom institucija

Nivo spremnosti raznih aktera u Srbiji, a posebno njenih građana, da učestvuju u procesu formulisanja nove agende UN-a i obezbede svoj glas bio je impresivan, dok je pitanje "kulture i razvoja" zauzelo visoko mesto u njihovoj agendi

Intervju – Stevan Filipović, reditelj

Šta posle Vučića

"Mladi ljudi ovde su žrtve zato što nisu birali da se rode u državi u kojoj gotovo neograničenu vlast imaju ljudi koji su devedesetih pozivali na najstrašnije zločine i bili kreatori i nosioci politika koje su u krvavom piru do kraja razorile sve pozitivno što se na Balkanu desilo u prethodnih pola veka. Niti su birali da se rode u vremenu u kome ti i takvi političari bivaju svesrdno podržani od Evropske unije, koja se za manje od decenije transformisala u interesnu grupu najbogatijih članica, hladnu i nezainteresovanu za tekovine i vrednosti građanskih društava, koje se nalaze u njenim temeljima. Nisu birali ni da im roditelji budu apatični, ekonomski devastirani patrijarhalni autoritarci, koji će decenijama iznova i iznova glasati za ljude koji im jedu decu. Krivci su – ako se prepuste apatiji i pomire sa ulogom žrtve. Krivci su i ako tu poziciju žrtve iskoriste kao opravdanje za sopstveno nasilje. Ako se ne probude i ne prepoznaju sopstveni deo odgovornosti za zajedničku budućnost"

Parada ponosa i Trans* ponos

Boje duge i crveno

Ovogodišnja Parada ponosa protekla je mirno, uz, naravno, angažovanje ogromnog broja policajaca. Prvi put u Beogradu održan je i Trans* ponos, još jedna parada, istog dana kad i ova "obična". Strasti su uzavrele tek nakon održanih parada, ovog puta zbog – ideologija. Parada ponosa, naime, deklarisala se kao levičarska

Amazon.com – Nehumani uslovi za rad

Zakonita pljačka i legalno izrabljivanje

O nehumanom tretmanu radnika u Amazonu, najvećoj svetskoj kompaniji za internet-prodaju, govori se već gotovo čitavu deceniju. U avgustu se, međutim, prvi put zbog toga podigla ozbiljna prašina. Ovog puta su o neljudskim uslovima rada progovorili bivši menadžeri ove kompanije, a ne nisko plaćeni magacinski radnici

TV manijak

Bečka škola

Možda ste mislili da samo mi, na ex-Yu prostorima, ovom festivalu lakih melodija pridajemo preveliki značaj. Naravno, nije tako jer se preko malograđanskog ukusa i sklonosti ka kiču gotovo 200 miliona TV gledalaca diskretno menja javno mnjenje

(Geo)politika zabave – Evrosong 2015.

Na kauču s Končitom

Pravila za učešće na Evrosongu eksplicitno kažu da "tekstovi, govori, gestovi političke ili slične prirode" nisu dozvoljeni tokom održavanja takmičenja. Pa ipak, u šezdeset godina Evrosonga politika je kroz sporedne ulaze i na mala vrata često dospevala na evrovizijsku pozornicu, koja se koristi kao platforma za prenošenje poruka koje su u osnovi (geo)političke. Od samog početka Evrosong je bio platforma za artikulisanje i sučeljavanje političkih stavova: dok je, na primer, papa Pije XII u Evrosongu prepoznavao potencijal za "jedinstvo nacija", suzbijanje predrasuda i rušenje barijera, francusko komunističko glasilo Radio Liberté opisivalo ga je kao novo oružje psihološkog rata koje služi ujedinjenju Evrope

Zašto sam izašla iz žirija za nagradu »Duga«

Helena, izvinite

Potez GSA da transrodnoj osobi Heleni (M.V.), koja je imala većinu glasova žirija, uskrati nagradu za borbu protiv homofobije i transfobije, jeste transfoban. Zastrašujuće je da transfobija dođe iz krugova koji treba da se bore protiv nje, naročito ako joj koren leži u sitnom, šićardžijskom politikantstvu

Srbija i NATO

Kosmička pravda i posledice

Cinici tvrde da ima simbolike u tome što su ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić i ministar odbrane Bratislav Gašić 18. marta, samo šest dana pre šesnaeste godišnjice početka bombardovanja SR Jugoslavije, potpisali tokom posete sedišta NATO a u Briselu Individualni partnerski akcioni plan (IPAP) o daljoj saradnji Srbije sa NATO alijansom. Oni koji nisu skloni simbolici kažu da je IPAP vlada Srbije usvojila 20. decembra 2014. godine, da saradnja traje odavno i da je IPAP samo jedan od oblika te saradnje (doduše, najviši oblik), i to u okviru programa Partnerstvo za mir, u kome je Srbija još od 2006. godine, a da Srbija ima brojne bolne godišnjice i bez 24. marta

Intervju – Saša Gajin, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union

Pravda nije ni jednaka ni efikasna

U Srbiji bi uskoro trebalo da bude usvojen zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Koliki je značaj ovog zakona za jednak pristup pravdi, za "Vreme" govori Saša Gajin, član Radne grupe za izradu Nacrta Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći

Rat u Ukrajini i svetski poredak

Kotao Debaljceva i kremaljsko proročanstvo

Dok se na istoku zemlje vodi rat oko teritorija mirovni i drugi sastanci posvećeni krizi u Ukrajini nižu se jadan za drugim. Dok Evropa mozga šta to predsednik Rusije Vladimir Putin zapravo hoće i sa predsednikom Francuske i kancelarkom Nemačke u "sudbonosnu" mirotvornu misiju šalje svoj najveći diplomatski kalibar, Amerika bi da naoruža ukrajinsku vojsku smrtonosnim oružjem

TV Manijak – »Priča o čvrgama i nebu«, Sava Centar, Beograd

Nebo, čvrga i duga

Povodom sedamdeset godina oslobođenja Beograda u Sava centru je izveden muzičko-scenski igrokaz po tekstu Vladimira Kecmanovića, u režiji Dragana Bjelogrlića. Kecmanović je napravio kreativni iskorak, u najboljem duhu "Otpisanih" – priča o Malom čoveku sa Velikim srcem u Velikim ratovima, postala je univerzalna. A Bjelogrlić je uradio najvažniju stvar, koja nadilazi film ili pozorište: na binu Sava centra stali su preživeli učesnici bitke za oslobođenje Beograda, oni koji su u strahu od histeričnog antikomunizma, ili etikete "komunjara", od 2000. naovamo bili skrajnuti i prepušteni zaboravu. Nisu morali ništa da kažu, oni su svoje uradili još pre 70 godina, naša je sramota što smo ih zaboravili

Parada ponosa 2014.

Klinička slika države

Bez imalo radosti i energije, organizatori i učesnici Parade odradili su svoje iz tri prstena policijskih kordona. Drugačije nije ni moglo, a to je ujedno i prilično precizan opis današnje Srbije. Međutim, sve ostalo što se toga dana dogodilo, znatno je simptomatičnije i sa posledicama koje tek treba da se pokažu