Beograđanin je Njegoš iako u Srbiji nikada nije bio. Beograđani su Andrić, Crnjanski, Selimović i partizan Ćopić. Beograđanin je Sarajlija Meho, musliman, koji na kiši sedi sam, sa rakijom, da budan sanja svoj san o komunizmu spram kog trezvena trgovačka preduzimljivost njegovog rođaka i brige svakodnevnog porodičnog života izgledaju kao besciljno ljudsko vrzmanje
Osobeno dete bruklinskog asfalta, veliki glumac svetske kinematografije, Harvi Kajtel nekoliko puta je boravio u Beogradu – u feljtonu Srbija i Sjedinjene Američke Države, dve zemlje jedna kultura, koji objavljuju magazin Vitraž i "Vreme"
Džim Džarmuš, reditelj čiji je najnoviji film Mrtvi ne umiru na programu aktuelnog Festa, dva puta je bio u Srbiji. U ovom nastavku feljtona "Srbija i Sjedinjene Američke Države – dve zemlje, jedna kultura", koji realizuju "Vreme" i magazin "Vitraž", između ostalog, podsećamo na Džarmušovo gostovanje na koncertu Partibrejkersa
Nešto mi govori da će svijet izvan svih naših beograda ostati veći od onog u njima, i da će redovi za autograme kusturica i ratnih zločinaca i dalje biti duži od onih za autograme jergovića, valjarevića i velikića, te da će vučići još puno puta dobiti više glasova na demokratskim izborima. A mi ćemo tonuti sve dublje u opoziciju
Crnogorski princ nastoji da na Cetinju organizuje Bijenale svakovrsnih umetnosti
Nedavni francusko-srpski sporazum o kinematografskoj saradnji povod je priči o dosadašnjoj i o aktuelnoj saradnji ove dve zemlje na vrlo uspešnim projektima
"Kad nemaš nikakav drugi nacionalni identitet, kada nisi utemeljen ni u jednom obliku kulture, kada još nemaš svoje ja a već imaš državu i zastavu, logično je da taj nedostatak pokušavaš da kompenziraš promjenom istorije. Čak i prisvajaš tuđi jezik i nazivaš ga svojim imenom"
Jeftinije je snimiti film u Beogradu nego van njega. Zato su krajolici naše zemlje retka pojava savremene kinematografije
Reporter nije imao (ne)sreću da vidi umetnicu Kiju, zato postig’o opazi kako Šešelj prodaje knjigu o Vučiću ispod tezge, kao i gospodina u fotelji Kojčića, koji udžbenički emitov’o mis’o da Predsednik čita
Uvrede, ponižavanje, omalovažavanje i vređanje na svojoj koži osetili su mnogi novinari u Republici Srpskoj u poslednjih mesec dana. To sve uglavnom se smeštalo u okvir izbornih nadmetanja, ali čini se da je – što potvrđuju i najnoviji događaji – reč o političkom stavu i vrednosnoj orijentaciji. Javnost je odgojena tako da je svaki četvrti ispitanik javnog mnjenja u Republici Srpskoj poslednju deceniju mislio da novinare treba tući. Preostali su se držali one krilatice "dobro je dok ne tuku"
Tužno je živeti u svetu praznih i razočaranih staraca. Možda nam je, ipak, taj svet još uvek dalek i stran. Možda se dečaci samo igraju. Odlučili su da se preruše u starce, stavili su masku, sedu kosu i brkove, navukli tup i prazan izraz lica
"Njegoš je bio ozbiljan čovjek, jedinstvena, genijalna, tragična osobnost koja je s najdubljom vjerom i misijom gradila i povezivala usred krvavih sukoba i podijeljenosti, a ovo danas su uglavnom barabe, prevaranti i ćoškaroši s figom u džepu"
Tesnom pobedom u drugom krugu predsedničkih izbora dosadašnji šef države Miloš Zeman izborio se za novi petogodišnji mandat, uprkos kritikama iz Brisela i njemu nenaklonjenih čeških mejnstrim medija
Kao filmadžije koje dolaze kod Kusturice, tako i Vučića tapšu po ramenu oni koji nikada ne bi hteli jednog takvog tipa u svojoj kući
Pošto se u Republici Srpskoj podigla prašina oko toga kako je Svetlana Ražnatović koristila helikopter Vlade Republike Srpske, koji se nalazi pod direktnom kontrolom predsednika Milorada Dodika, Ražnatović je izjavila da je u Banjaluku došla svojim automobilom. Na društvenim mrežama i TV Pinku, međutim, hvalila se uživanjem u letu helikopterom
Nabivši Srbima usred Beograda na nos da ih je trebalo bombardovati, te da nam je maltene NATO doneo demokratiju, neupućeno i ljutito ponavljajući površne, crno-bele zapadne stereotipe, Herta Miler je, nažalost, skrenula pažnju sa svojih romana koje i te kako vredi pročitati
"Do pre tri, četiri godine imali smo jedan prilično dugačak talas mizantropskih i nihilističkih filmova o klincima po beogradskim predgrađima gde nema nade, nema boga, nema svetla, nema ničega. Sad imamo jedan potpuno drugačiji talas, gde imamo neke bogate Beograđane koji se pate zato što se možda vole, možda se ne vole, otuđeni su jedni od drugih, imaju švalere, nemaju švalere. Sad je to glavna stvar"
Fontana je rođena i moramo je ljuljati: naslađivanje kičom zar ne spada u ono što zovem malim ljudskim pravima
Film Dev Bhoomi / Zemlja bogova; scenaristi Goran Paskaljević i Viktor Banerđi, reditelj Goran Paskaljević; igraju Viktor Banerđi, Gitanđali Tapa, Utara Baokar, Radž Zutši, Prija Šarma i drugi; distribucija: Oktobar film
(Film Na mlečnom putu; scenarista, reditelj i glavna uloga: Emir Kusturica; igraju: Monika Beluči, Sloboda Mićalović, Predrag – Miki Manojlović i drugi)
Kako i o čemu razmišlja najmlađa generacija domaćih reditelja
Ove godine, deseti put, na mokrogorskom brdu Mećavniku jedinstveni festival filma i muzike Kustendorf održan je od 14. do 19. januara. Ovogodišnji kvalitet studentskih takmičarskih filmova je na veoma visokom nivou, atmosfera je posebna kao i ranijih godina, a Profesor, kako ovde svi zovu Emira Kusturicu, i dalje drži svaki kočić u rukama
Ne mogu se oteti utisku da je ovolika pregrejanost posledica nerealnih očekivanja srpskih političara da će se s ulaskom Trampa u Belu kuću svet okrenuti naglavce, a kod nekih od njih vidljiva je želja da se Srbija vrati u sferu ruskog uticaja
Podsećamo na 10 događaja od kojih je prošlo više od 10 godina, a koji su obeležili 2006. godinu
"Da li je čovjek promašena investicija prirode? Gdje se izgubio čovjek, prvo raspet na krstu, a onda raširenih nogu i ruku zaokružen u renesansnoj formi, poslije revolucionar idealista? Gdje se izgubio ideal revolucionarnog zanosa"
Rezolucija Evropskog parlamenta u kojoj se Rusija izjednačava sa Islamskom državom, "Preporuke protiv Putinovih korisnih idiota" i ruski odgovor makartizmu desničarskih rusofoba
Nakon koncerta Bijelog dugmeta na beogradskom Hipodromu 2005. godine, Željko Bebek se na RTS-u prisećao najboljeg trenutka svoje karijere. Rekao je da je to neki, zaboravio sam koji, masovni koncert kada je ispred sebe imao ko zna koliko mladih, glasnih, neartikulisanih rokera koji su – ćutali i slušali ga kako peva. U Kombank areni ovog novembra takođe je često bila tišina, tolika da se čulo zujanje drona, ali daleko od toga da je razlog bio slušanje nečijeg pevanja ili sviranja
