Regionalnim projektom, čija je završnica odigrana na Polifoniji, tradicionalnom pratećem programu Bitefa, predstavljeni su neki novi dramaturzi i jedna od savremenih tema – usamljenost. Bilo bi dobro da kad diplomiraju, ne odu u neke druge zemlje koje imaju više sluha za nove dramske tekstove i forme
“Mnogo toga se već dogodilo što je pokazivalo da sve više nadiru snage koje se protive i proevropskoj i građanskoj orijentaciji društva. Proteklih nekoliko godina iz gotovo zaboravljenih niša stvarnosti počeli su da se promaljaju duhovi zla. Hroničar naših skorijih posrtanja morao bi da zabeleži opake znakove koje su na društvenom tkivu Srbije ostavljala čudovišta kojima ništa nije sveto”
"Stanislav Ježi Lec, najveći svetski aforističar, briljantno je rekao: ‚Budimo ljudi barem dotle dok nauka ne dokaže da smo nešto drugo‘. Ljudskost je snažnija od okrutnih zakona, birokratije i mrtvih slova na papiru, koji često uzimaju i ljudske duše i živote“
“Mnogo toga se već dogodilo što je pokazivalo da sve više nadiru snage koje se protive i proevropskoj i građanskoj orijentaciji društva. Proteklih nekoliko godina iz gotovo zaboravljenih niša stvarnosti počeli su da se promaljaju duhovi zla. Hroničar naših skorijih posrtanja morao bi da zabeleži opake znakove koje su na društvenom tkivu Srbije ostavljala čudovišta kojima ništa nije sveto”
U Zagrebu se otvaraju dve izložbe fotografkinje Goranke Matić - „Iskustvo u gužvi“ i „Moravice“. Ona je sasvim posebna hroničarka zbivanja na umetničkoj, kulturnoj, društvenoj i političkoj sceni Jugoslavije čije su umetničke fotografije svedočanstva jednog doba
Razlog za nestašicu mleka je sada već skoro desetomesečna zabrana poskupljenja dugotrajnog mleka – svaka mera ovog tipa, iako joj je namera da očuva standard građana, zapravo neminovno vodi u nestašicu jer se proizvođačima ne isplati da prodaju mleko po istim cenama kao i ranije, dok sve ostalo što na tu proizvodnju utiče raste vrtoglavom brzinom
Rusija će „braniti, sačuvati i podsticati“ sve svoje sunarodnike koji žive u inostranstvu, njihove interese, njihovo pravo na ruski identitet i rusku tradiciju. Nakon raspada SSSR izvan Rusije živi oko 25 miliona Rusa
O ministru kulture kao da se ni ne razmišlja u svakodnevnim kalkulacijama o sastavu nove Vlade. Nakon ceremonije otvaranja Sajma vina javno je rečeno da bi to mogao biti voditelj ove manifestacije. S obzirom da je Ristovski dao ostavku na poslaničku funkciju i time sebi pravno oslobodio put ka novoj Vladi, ova pretpostavka možda i nije bez osnova
Evropske bajke tvrde da su zmajevi loši momci, da imaju najmanje sedam glava i noge kao žaba, ali i da ponekad zaliče na ljude, da s njima imaju neraščišćene račune, ali i da koliko god da su strašni, ne mogu da budu strašniji od ljudi
Mali multikulturalni grad Bale u čijoj župnoj crkvi se drži misa na dva jezika, u kome se čuveni ljubavnik voleo sa vlasnicom palače, i gde prave zanosno pecivo
U udžbeniku za treći razred osnovne škole romsko dete je nazvano "Ciganče", zbog čega pokret Opre Roma najavljuje tužbu Poverenici za ravnopravnost, a protiv Ministarstva prosvete i izdavačke kuće „Klett“. Objavljena je narodna umotvorina u kojoj je upotrebljen hipokoristik, kažu u „Klett“-i, uz žaljenje što su povredili romsku zajednicu
„Ne davimo Beograd“ i „Solidarnost“ upozoravaju da manifestacije Beogradsko leto i Beogradska zima ne mogu da budu isto što su Bitef, Fest, Sajam knjiga i ostale stalne manifestacije od značaja za Grad Beograd, da su neki njihovi projekti fantomski, i da se ovde radi o korupciji u kulturi. Šteta je što u te svoje stavove ne mogu da ubede skupštinske odbornike
O Flekinoj umetnosti će se tek pisati. Njegova zaostavština je ogromna, slojevita i kompleksna, raštrkana u različitim sferama. “Propast u totalu i totalitetu. Totalitarna propast. Na sceni su Glupost, Primitivizam, Pohlepa i Laž. To su imena jahača ovdašnje apokalipse. Tradicionalni pristup: niko ništa neće da vidi, čuje i zna. Neznanje je ovde oduvek važilo kao izgovor. Kratka dijagnoza: anarhističko-komunističko-pravoslavni kameleonizam. Dobitna kombinacija – simbioza hajdučkog i podaničkog mentaliteta“, govorio je Fleka u svom audio-performansu “Radio šišmiš”
Sve su te babaroga-priče u funkciji sistematskog prikazivanja “Evrope” i “Zapada” kao žarišta dekadencije, razvrata i sveopšte moralne propasti, a da spas od toga valja potražiti u sigurnosti našeg malog, od razornih “tuđinskih uticaja” preventivno pelcovanog svračijeg zakutka
O Flekinoj umetnosti će se tek pisati. Njegova zaostavština je ogromna, slojevita i kompleksna, raštrkana u različitim sferama. Nužno je obraditi je iz više uglova – idejno, etički, estetski, fenomenološki. Ostavio je značajan trag, pre svega u načinu mišljenja
Grejl Markus: Dorsi: pet opakih godina muzike za ceo život preveo Zoran Paunović; Clio, Beograd 2022.
Cincari, jedan od naroda koji je osnovao modernu Srbiju, nije nacionalna manjina zato što se na prošlom popisu stanovništva samo njih 263 izjasnilo da je cincarskog porekla, iako ih ima neuporedivo više. Zato su u rezultatu popisa svrstani u statističku grešku. U nadi da se to neće ponoviti ovog oktobra, kada će u Srbiji biti održan popis stanovništva, podsećamo na tekst "Kameleoni Balkana" koji je objavljen 2015. godine u broju 1300
Manjine nestaju brže od većinskog naroda uglavnom zbog starosti i iseljavanja, pa se očekuje da će ovogodišnji popis stanovništva pokazati da je multikulturalni karakter Vojvodine smanjen
Pisma sakupjena u ovoj knjizi su nastavak književnosti drugim sredstvima. Uostalom, život Danila Kiša, čak i u najtežim trenucima, kao da nije drugo do niz književnih detalja, niska motiva u kojima se kriju čitavi romani, kao kada piscu, već jako načetom bolešću, posle terevenke u Dubrovniku i, kako kaže u jednom pismu, u pokušaju da nadglasa loše sviranje, otkaže glasna žica
„Srbizacija“ i „ćirlizacija“ sve više prete da uništi dobri, stari „lalinski duh“ koji je značajan za celu Srbiju. Mnogo je pisano o identitetskim korenima Vojvodine koji su sami po sebi čudo, pisalo je „Vreme“ još pre devet godina kada je nastao ovaj tekst. Jer reč je o pokrajini u koju se večito neko doseljavao i čiji su svi stanovnici bukvalno dođoši i kolonisti. Neko je došao pre, neko kasnije, a kolonisti su večito ostali samo oni koji nisu poštovali ono što je najbitnije za Vojvodinu: voli je i ne pitaj čija je, jer samo tvoja ona biti neće
Nastavljajući da piše i da govori, Rušdi je, zapravo, pružio najistrajniji otpor svakom posezanju za slobodom govora, slobodom pisanja i slobodom mašte. Cena koju je pritom plaćao čini taj otpor dostojnim najviših razloga književnosti. “Sloboda govora je sam život”, kaže Rušdi, naglašavajući da ta sloboda ne sme da poznaje izuzetke: “Onog trenutka kada proglasite skup ideja imunim na kritiku, satiru, podsmeh ili prezir, sloboda misli postaje nemoguća”
Salman Ruždi će verovatno izgubiti jedno oko, nervi u ruci su mu prekinuti, a jetra mu je izbodena i oštećena – vesti su nakon što je čuveni pisac u petak napadnut u Njujorku. Iranski ultrakonzervativci čestitaju napadaču. Motiv nije poznat, ali znajući za Homeinijevu fatvu i odnos muslimanskog stanovništva prema Ruždiju zbog romana „Satanski stihovi“, nije ga teško pretpostaviti
Kada je formirana poslednja vlada, ceo državni vrh je bio ponosan i nesnosan povodom činjenice da polovinu sastava čine žene. Dve godine kasnije, na izmaku mandata “ženske vlade”, izvesno je da je u ovdašnjem političkom kontekstu nebitno sve osim Aleksandra Vučića. A on nije žena
“Trećina Skupštine je opoziciono orijentisana. To je ozbiljan potencijal. Ono što je za veliko žaljenje jesu trvenja u opoziciji. Ako se ičeg bojim, onda je to da će ovaj opozicioni potencijal u parlamentu biti straćen zbog eventualne eskalacije unutrašnjih razmirica između, pre svega, Narodne stranke i Stranke slobode i pravde. Potrebno je i poželjno da u opoziciji postoje različita mišljenja, ali ne bi smelo biti preganjanja gde će ko sedeti i borbe oko odbora i potpredsedničkih mesta koja ne znače ništa. Mislim da je neophodna praktična koordinacija u delovanju. Ako opozicija stvarno želi da ugrozi Vučića i njegov pogubni režim, mora naći zajednički jezik”
Proces nestajanja devedesetih godina prošloga veka, koje će ne mali broj komentatora nazvati najsramnijim u srpskoj istoriji, poklapa se sa procesom brisanja savremene srpske istorije iz kolektivnog sećanja, ali zato procvat doživljavaju srpski srednji vek i, razume se, poslednjih desetak godina koje, pod vlašću Aleksandra Vučića, poprimaju mitski karakter
Nekako je ispalo da se Druga Srbija i dalje ne miri sa zločinom, ali za svoj ćeif, dok se ona mnogo veća Srbija miri jedino s porazom... Mada ni u to nije baš sigurna: koliko puta ste čuli ono – hajde da mi lepo sačekamo “dok se svetske okolnosti promene”... I mnogi misle da su to upravo i dočekali
