U lektiri Narodne umotvorine lake za đake trećake u izdanju kuće „Klett“, objavljena je pitalica koju pokret Opra Srbija smatra diskriminatorskom prema romskoj manjini.
Pitalica glasi: „Pitalo Ciganče majku: Koji je dan najdulji u godini? Oni kad se čeka večera bez ručka.“
Pokret Opre Roma najavljuju da će protiv Ministarstva prosvete i izdavačke kuće „Klett“ podneti tužbu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti zbog ovog sadržaja.
Činjenica da se u planu i programu nalazi sadržaj koji koristi pogrdan naziv za Rome, ocenjuju u Opre Roma, govori da je obrazovni sistem Republike Srbije društveno neodgovoran prema romskoj zajednici.
„Ovo je tragično za Srbiju iz više razloga. Pre svega, nepoštovanja prava nacionalne manjine jer naziv Rom je usvojen 1971. godine, a Romi su zvanično u Srbiji od 2002. godine nacionalna manjina. Zašto se u udžbenicima i dalje nazivamo ‘Ciganima’? Ovakvo podsticanje stereotipa i diskriminacije deci od devet godina je pokazatelj mnogo ozbiljnijeg problema. Etnička pristrasnost u udžbenicima i nastavnim planovima i programima protiv Roma je sistemski problem“, ocenjuje pokret.
Naglašavaju da „iako izdavači tvrde da su multikulturalni i da poštuju različitost svih ljudi, nijedan od udžbenika ne istražuje ili uči o rasizmu protiv Roma u istoriji Srbije“, i dodaju da nastavni planovi i programi često pristupaju temama o Romima na nepotpun i obmanjujući način, najčešće podstičući negativan narativ i posebno opravdavajući obespravljenost Roma.
Dr Ana Vukmanović, urednica za srpski jezik i književnost u IK „Klet“ u pisanom saopštenju objašnjava „romsko dete se u ovoj pitalici ne pominje u negativnom kontekstu. Naprtiv, reč Ciganče je hipokoristik, reč od milja, čime se ističe pozitivan emotivni stav prema onome na koga se reč odnosi.“
„Takođe, pitalicom se skreće pažnja na važan društveni problem siromaštva, pa se učenici u razgovoru mogu podstaći da razmišljaju o teškom socijalnom položaju Roma – kako nekad, tako i danas“, objašnjava dr Ana Vukmanović, i ukazuje da se u ovoj knjizi o problemu siromaštva govori i u narednoj pitalici, u kojoj je glavni lik turski beg, što govori o nameri „Klett“- i da učenicima omogući da promišljaju o ovoj temi s različitih pozicija.
„Budući da tekst narodne pitalice nismo mogli da menjamo, nameće se zaključak da je trebalo da ga izostavimo. Mi, naprotiv, mislimo da je važno govoriti o problemu siromaštva i da se ovom pitalicom ni na koji način ne iskazuje negativan odnos prema Romima, već se skreće pažnja na njihov težak položaj“, kaže se u saopštenju.
Ana Vukmanović podseća da je u „narodnoj književnosti uobičajen naziv Ciganin, budući da je reč o tekstovima nastalim u ranijim vremenima. U vremenima nastanka ovaj naziv nije imao pejorativni karakter, o čemu svedoči i upotreba hipokoristika. Budući da se u narodnoj književnosti često pojavljuju tipski likovi, nije neobično da se kao siromašan čovek pojavljuje Rom budući da se time oslikava društvena stvarnost vremena kada su dela usmene književnosti nastajala.“
U saopštenju se naglašava žaljenje „što je izbor povredio osećanja romske zajednice“, kao da „Klett“ nikako nije imao takvu nameru.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
