Prebijanje košarkaša Partizana ispred jednog noćnog kluba, hapšenje počinilaca i javno emitovanje tog čina otvorili su mogućnost da se u Srbiji otvori debata o tome ko sve nosi uniformu i oružje i da li to neko kontroliše. Na zakon koji bi to uredio čekaće se još neko vreme
Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu dr Nenad Bogunović kaže za "Vreme" da nije prijavio Katarinu Rebraču policiji: "Ja sam uradio ono što je moja dužnost, a to je da informišem nadležne o nekim činjenicama. Dakle, nisam je prijavio. Uz to, nebitno je ko ju je prijavio. Bitni su rezultati istrage koja je u toku"
Sedamnaest godina se uspinjao ka vrhu piramide organizovanog kriminala, širokogrud i surov, izgradio je takoreći imperiju vrednu nekoliko stotina miliona evra koja se, međutim, sad rašiva i kruni. Za vratom mu je Interpol, a on se negde krije: da li u vili na nekom egzotičnom ostrvu, da li u planinskoj kolibi u nekoj balkanskoj nedođiji, za sada je nepoznato
Zbog velikog broja gastarbajtera, Krušar važi za bogato selo. Većina mladih ima automobile, što im znatno olakšava društveni život. Zato nije nikakvo čudo što su Ivana Stojković i Biljana Obradović u subotu uveče sele u Ivaninu "hondu" i ostale napolju do ranih jutarnjih sati, ma koliko se sada pojedini komentatori trudili da dokažu da je ono što im se dogodilo posledica njihovog neopreznog ponašanja
Ambiciozni bivši potpredsednik hrvatske Vlade Damir Polančec preselio se u pritvor u zagrebačkom Remetincu i u crne hronike u kojima ga niko više ne štedi, od njega ruke peru i do juče najbliži: premijerka Jadranka Kosor, bivši premijer Ivo Sanader i njihovi ministri od kojih mnogi putera na glavi imaju barem toliko koliko i on, ali su još među "nedodirljivima"
Pištolji na estradi nisu isto što i pištolji u fiokama "običnog sveta". Na estradi, oni "idu u kompletu" s mnogo novca, alkohola, droge, čudnih i problematičnih poznanstava, ali i sa pritiskom javnosti, agresivnim medijskim nasrtajima na privatni život, pa samim tim i sa prilično hipertrofiranim egom većine onih koji su do estrade dospeli, kao i njihovim često neurotičnim reakcijama u različitim situacijama
Imigrantski talas iz godine u godinu sve je veći. Ova poplava ljudi iz celog sveta koji su legalno ili ilegalno stigli u Grčku menja njen izgled. Još 1950. u Grčkoj je živelo 98 odsto Grka. Doskora nacionalno homogena zemlja naglo je počela je da se pretvara u multinacionalno i multicivilizacijsko društvo. Sve to prati pojava rasizma, nacionalne netrpeljivosti i nasilja
Nije presudna sudbina tužbe i kontratužbe, već rešavanje mnogobrojnih otvorenih posleratnih pitanja koja se tiču položaja velikog broja ljudi
Bivši premijer Tajlanda 2006. godine svrgnut je sa vlasti, optužen i osuđen za zloupotrebu položaja, finansijske malverzacije, bespravno bogaćenje, izbegavanje plaćanja poreza, korupciju i povredu "lèse majesté" to jest ispoljavanje antirojalističkih osećanja
Ako je bivši tajlandski premijer ostao samo crnogorski državljanin, ne mora brinuti: Crna Gora ne izručuje svoje državljane drugim državama
Kako je moguće da se očigledan slučaj partnerskog zlostavljanja zamagli i izvitoperi u svirepo lešinarenje i čerečenje žrtve
Što god da čovek napiše o Stanku Subotiću zvanom Cane, sledi mu jedna od dve kvalifikacije: ili je mafijaški plaćenik ili poslušnik tajkuna i velikosrpskih krugova. Na jednoj strani su bivši predstavnik Trgovinske misije Crne Gore u Vašingtonu Ratko Knežević, predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević i određeni krugovi u Beogradu i Zagrebu. Svako ko ne prihvati zdravo za gotovo tvrdnje da je Subotić mafijaški capo tutti capi u regionu, narko-baron i naručilac plaćenih likvidacija hrvatskog izdavača Ive Pukanića i drugih lica koje su mu stala na žulj, za njih je, najmanje, potplaćen od Caneta i njegovog klana. Na drugoj strani je crnogorski premijer Milo Đukanović i, opet, neki krugovi u Beogradu. Za njih je Subotić žrtva ekspanzionističke srpske politike koja se ne može pomiriti sa nezavisnošću Crne Gore i mračne zavere krupnog kapitala. Tako Cane postaje politička činjenica, mada se zdrav razum tome opire
Kuda s lešom? To pitanje, dozlaboga banalno u kriminalističkim romanima i filmovima, nije mali problem u stvarnom životu pravih ubica, kako pokazuje policijsko iskustvo. U načelu, bez leša je teško optužiti nekoga za ubistvo, mada se događalo zbog pouzdanih svedoka i drugih dokaza. Taj mračni problem kriminalci rešavaju na razne načine
Kako "Vreme" saznaje u Državnoj lutriji Srbije, tokom igara "RTS licitacija", "Grand auto" i "Grand licitacija" stiglo je nešto manje od deset miliona SMS-ova. Ukupno je zarađeno 515 miliona dinara. Prema nezvaničnim procenama, "obični" igrači dobili su manje od pet odsto nagrada u svim SMS licitacijama
Ako je ova nevelika odšteta porodici Stambolić početak ispravljanja posledica zločina iz nedavne prošlosti, to valja pozdraviti. Ako je to tek incident s kojim se Država izvlači od odgovornosti za svoje zločine, možda smo napaćenim Stambolićima kupili malo tišine i zaborava koje kao porodica nakon svega zaslužuju, ali nismo kupili tišinu i zaborav za ostale žrtve čiji najbliži još čekaju naše priznanje da ih još boli ono o čemu mi danas i ovde, kao saučesnici Države, još uvek ćutimo
Čule su se čarobne reči za izazivanje narodnog zgražanja: milioni evra, prevara, Mišković i Beko. Strela je odapeta, mada nije jasno šta će da pogodi
Medijski preeksponirani ljudi na estradi nose psihološki teret veći od onoga s kojim se bore obični ljudi – oni nemaju privatni život, njihove strasti, sporovi, mane, ekscesi plen su jedne razuzdanosti, medijske gladi za tračom i za spletkom. Priče o njima se gutaju jer ljudima utonulim u sivilo svakodnevice stvaraju san. Za njih je to često košmar. A i taj košmar gladna publika halapljivo guta tešeći se time da i bogati plaču. Te smrti su uvek socijalno ogledalo, one bleštavom svetlošću osvetljavaju društvo i sa one tamne strane i otkrivaju njegove zapretene poroke
Mnogi trendovi koje je Zoran Đinđić lansirao i dalje traju. Problem je samo u tome što današnji lideri previše slobodno tumače ono što su naučili, kao i u tome što se oni, za razliku od Đinđića, obraćaju ljudima umornim od borbe i skeptičnim prema obećanjima koja dobro zvuče
Od onih socijalista koji su sada deo vlasti, neko Miloševićevu fotografiju drži na zidu, neko ritualno jednom godišnje ode do Požarevca, a jedni i drugi se trude da Miloševića što ređe pominju, ali svi ističu da dobro sarađuju i lako se dogovaraju sa onima sa kojima sada vlast dele
Čini se da su svi čelnici pravosuđa zemalja regiona svesni da se nešto mora menjati i verovatno će u budućim susretima otići i korak dalje u rušenju barijera za progon, kažnjavanje i izvršenje krivičnih presuda osuđenih u zemljama regije. To je neophodno za kažnjavanje i sprečavanje krivičnih dela organizovanog kriminala u prvom redu, ali tek nakon rešavanja zaostalih "repova" ratnih zločina u zemljama regiona
Dva slučaja, upravo u toku, najbolje ilustruju suštinsku prirodu prekograničnog organizovanog kriminala: suđenje za ubistvo Pukanića i Franjića u Zagrebu i sve zanimljivija afera Darka Šarića, od Urugvaja, preko Crne Gore, Srbije, Slovačke i – kako čujemo – Švajcarske. U Zagrebu se suđenje odvija polako; za Šarićem se traga, mada ga odjednom niko više ne poznaje, što nije čudno
