"Svi nedavno stvoreni, ranije osmišljeni, od Vučića skrpljeni, od Vučića podržani, od Vučića blagonaklono pogledani, neki kojima je obećano, neki kojima nije obećano, neki koji veruju da im je obećano, svi su oni deo jedne dugačke klupe za rezervne igrače koji čekaju da gospodar baš njih izabere za buduću vladu"
Rad vlasti je u pravom smislu šešeljevski. Obećavaj sve najjačim rečima, laži beskrupulozno jer moć i silu pokazuješ baš kad druge praviš budalama, kad si brutalan, kad se dereš i lomiš kvaku. To su glavne policijske metode, prisluškivanje, praćenje, pretnje, ucene, izmotavanja, nameštaljke, pritom ponekoga malo i pretučeš, pa mu rupiš u kuću, pa hapsiš i samo hapsiš, a raspleta nigde nema. Pobedom se smatra jedino uništenje političkog protivnika. I upravo to sada gledamo
"Novi zakoni o privatizaciji i stečaju bi značili da svi nadzorni odbori sa svim partijskim kadrovima više ne bi bili tu, da bi se odlučivanje vratilo u instituciju koja treba da sprovede privatizaciju i da bismo potpuno otvorili prostor da se taj postupak završi u 2014. Kako su zakoni zaustavljeni, to mi je bio jasan signal da volja ne postoji, da ne postoji želja za razvlašćivanjem političkih stranaka"
Broj onih koji se udvaraju Vučiću nepristojno je veliki. Množe se oni koji ga pozdravljaju sa smeškom i hvale njegove reforme (istina, slabo vidljive) na sva usta. Najgore je, međutim, što se za mesto pod političkim suncem od nužde pravi vrlina
Nezgodna, mada ne i neobična za srpske političke prilike, jeste činjenica da je Aleksandar Vučić bacio u senku vlastitu stranku i da je cela izborna skupština SNS-a bila posvećena njemu i vrtela se oko njega, njegovih reči i njegovih političkih poruka, otvorenih i prećutnih. Kao velika stranka kakva jeste, i reformatorska, kakva želi da bude, Srpska napredna stranka, odnosno Vučić, kao njen prvi čovek, morao bi da ima samostalniji i nezavisniji tim ljudi koji ga okružuju
Čovek koji je za manje od pola godine zatalasao političku i ekonomsku sferu Srbije, u skladu sa ranijim obećanjem, podneo je ostavku, teško optuživši Aleksandra Vučića za blokiranje reformskih zakona
Pre tri godine, 25. januara 2011, počele su demonstracije posle kojih je okončana tridesetogodišnja vlast Hosnija Mubaraka. U protestima koji su trajali osamnaest dana poginulo je oko 850 ljudi, uglavnom u sukobima sa policijom i vojskom koje su branile tadašnjeg predsednika. Konačni pad Mubaraka usledio je pošto je vojni vrh zaključio da mu je vreme isteklo pred gnevom koji se valjao ulicama. Govorilo se tada da su oni koji su poginuli u demonstracijama dali živote za novi Egipat, u kome neće biti represije i nepravde. A sada kao da sve počinje iz početka
Ex-ministar favorit reformator potkopava misionarsku pozu Prvog potpredsednika u trenutku kada naprednjaci, čija popularnost raste dok rejting Srbije (po Fiču) pada, objavljuju jedan od novih početaka i pokazuju alavost za vlast. Važi i ovde patentirano i dopunjeno pravilo: Nema izbora bez rascepa u Demokratskoj stranci – i bez izlaska Mlađana Dinkića iz vlade
Pravosuđe u Srbiji još "liže rane" koje mu je nanela tzv. reforma, sprovedena za vreme prošle vlasti. Ali, kako to biva, tek mu predstoji borba sa ispravljanjem te reforme koju "nova vlast" u poslednje gotovo dve godine skoro da nije ni započela i koju bi tek trebalo da započne buduća, nova vlast, s obzirom na to da su opet raspisani izbori
Promociju Legije kao važnog, krunskog, ključnog svedoka vršile su i vrše vlasti, oličene u raznim funkcionerima i visokim činovnicima. Budući da to čine razne vlasti, možemo govoriti o naslednom karakteru Legijinih svojstava svedoka. A to što mu se pripisuje sveznanje – kao što, opet, gotovo sve vlasti čine – predstavlja ga kao krunskog svedoka
Od 1990. do danas najmanje trideset očigledno političkih ubistava u Srbiji ostalo je nerasvetljeno i – zaboravljeno. Očekivanja da će sada preporođeni Legija Ulemek (na slici) tu nešto pomoći svojim budućim iskazima donekle su preterana. Pre svega, jedva da više ikoga – osim porodica žrtava – to uopšte zanima; decenije su prošle, a vlast bi najviše volela da se te priče zaborave. Naime, mnogo je njih koji radije ne bi da se to sada otvara
Bavarski i britanski konzervativci upozoravaju na horde Bugara i Rumuna koji tek što nisu pohrlili ka zapadu Evropske unije ne bi li tamo za nerad dobijali novac. Naime, od 1. janura 2014. građani ove dve zemlje imaju pravo na rad širom EU i, u slučaju da su nezaposleni, na socijalnu pomoć. U priči u kojoj se populizam prepliće sa stvarnim socijalnim, ekonomskim i demografskim temama, može se ispostaviti i da Nemci, Britanci i ostali zapravo čekaju Godoa, to jest da od najezde Bugara i Rumuna neće biti niti ništa
Detaljno o ulogama Beka, Radulovića, Miškovića i Koštunice u preuzimanju akcija C marketa 2005, razlozima za pregovore o povratku u zemlju odbeglog bivšeg direktora ovog trgovinskog lanca, o tome zašto je Merkator odustao od kupovine i zašto je najveći broj akcionara ispravno postupio prodajući svoje akcije po 300 evra. Mišković je talac Vučićevog rejtinga
Na dramatičnoj, povremeno i melodramatičnoj konferenciji za štampu u Vladi Srbije, u utorak po podne, na sva usta je slavodobitno obznanjeno da je ubistvo Slavka Ćuruvije konačno rešeno. Svi su se izređali, odgovarali na pitanja, čak i na ona promašena i mimo teme (neke je više zanimao Dragan Đurić iz FK Partizan ili ubistva iz kafića Panda u Peći), i uopšte jedni drugima čestitali. Sve je to lepo i za svaku pohvalu, ali prava istraga tek počinje
Međunarodna sportska takmičenja su odavno potencijalna meta terorista. Da su to postale i Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014. pokazali su pred Novu godinu bombaški napadi u Volgogradu, pa olimpijska baklja osvetljava socijalnu i etničku dramu ruskog društva, kao i stare i nove korene terorizma
Velike sile se ponovo bore za "crnu Afriku". Ali, kao i krajem devetnaestog veka, utakmica Amerike, Kine, Indije i posustalih evropskih država je borba za resurse. Niko ne mari za Afrikance – najsiromašnije potrošače na svetu. U senci okršaja velikih, u decembru je južno od Sahare započela nova serija bratoubilačkih sukoba. Ekonomija predstavlja zajednički imenitelj svih priča na najgladnijem kontinentu – i onih koje bude nadu i onih najtragičnijih
Laufer javlja – formula uspeha vlasti 2013: drž’ se Brisela, piši krivične prijave, grdi opoziciju, preti joj i obećavaj – crtaj grad na vodi i brod na Moravi
Ekonomski uticaj kanabisa na svetsko tržište trenutno je neznatan, ali kada i ako medicinski kanabis bude globalno prihvaćen, situacija će se promeniti u korist država koje su na vreme dozvolile proizvodnju i upotrebu te biljke. Urugvaj je prva država koja će zakonski licencirati uzgajivače i distributere marihuane i dozvoliti rekreativno duvanje. Ali se diskusija o legalizaciji "trave" vodi i u Evropi, Severnoj Americi i Australiji
Ma koliko psihološki bio razumljivi Tadićev jed i želja za revanšom, teško da stranačkoj i široj javnosti može objasniti kako to da mu je SNS danas prihvatljiv, pa čak i poželjan, za koalicionog partnera – a nije mu to bio pre godinu i po dana
Zašto u Demokratskoj stranci tvrde da je politički sistem u funkciji kanalisanja frustracija i usmeravanja mržnje kao i u vreme kada se upiralo prstom u narodne i državne neprijatelje
Pitanje svih pitanja jeste šta je zapravo posao Olivera Antića. Da li je on Nikolićev čovek za prljave poslove? Ili čovek koji se oteo kontroli, pa za svoj groš, iz razloga koji nemaju veze s Nikolićem, ratuje sa Vučićem? Da li je plaćen za pravne savete? Ili za vansudske procese i vaninstitucionalne presude
Na pitanje kako se oseća dok ga veličaju kao sveca Nelson Mandela je jednom prilikom odgovorio: "To nije bio posao za koji sam se prijavio." Mandela nije bio pravovernik bez mane. Ali je nepokolebljivo verovao u ideale slobode i ravnopravnosti. Pokazao je i kako se gasi mržnja i kako se prašta. Da ništa drugo nije učinio, bilo bi to dovoljno da ga svet zauvek pamti
Mračne ulice Menhetna po mnogu čemu je tipičan film Džejmsa Greja, no istovremeno je i ponajveća aberacija u njegovom dosadašnjem opusu. Ovde se Grej vraća u vreme neposredno nakon završetka Prvog svetskog rata, dok su dosad njegovi filmovi obrađivali savremenost ili recentnu prošlost
Cufajeva kritika međunarodnih ekspertskih misija koje postaju same sebi svrha ukršta se sa gorčinom Danisa Tanovića, čiji film Ničija zemlja predstavlja jednu od najbritkijih kritika neokolonijalističke arogancije i birokratske bezdušnosti "civilizatorskih" misija međunarodne zajednice u unesrećenim zabitima širom sveta. Razlika je samo u tome što u Tanovićevom filmu na onoj odskočnoj mini leži samo jedan vojnik, a kod Cufaja je to celo društvo koje simbolizuje narode koji su upućeni na takvu "pomoć"
Mediji su ovih dana samo prenosili šta očekuje Podgorica od posete svog premijera Beogradu, a o tome šta Srbija očekuje niko ništa nije rekao. Sam dolazak Đukanovića je za Srbiju najveće moguće, sad već ispunjeno očekivanje
