Oplenac 2013

Republikanska sahrana poslednjeg kralja

Karađorđevići, koji su prolazili kroz periode, glorifikovanja i progona, od 26. maja počivaju u miru na Oplencu u Crkvi Svetog Đorđa, u kraljevskoj kripti: zemni ostaci kralja Petra II Karađorđevića preneti su iz manastira Sveti Sava u Libervilu (Ilinois, SAD); njegove supruge kraljice Aleksandre, s groblja Tatoi kog Atine; njegove majke kraljice Marije, udovice kralja Aleksandra, s britanskog kraljevskog groblja u Frogmoru pored zamka Vindzor; a kraljevića Andreja, najmlađeg sina kralja Aleksandra I, iz Nove Gračanice, Iilionis, SAD... Epoha nije štedela Karađorđeviće, ali ni njihovi podanici nisu prošli bolje

Zemljotres u Iranu

Persijska magnituda

Izjava nedelje

»Jubilej Milanskog edikta se obeležava zbog Konstantina, zbog toga što je Niš, po arhitekturi, drugi najveći rimski grad na svetu posle Rima…«

Radoslav Lale Pavlović, pomoćnik predsednika Republike Srbije za kulturu, na konferenciji za novinare ("Blic")

Lisica i ždral

Jedanaest veličanstvenih

Zašto Državna lutrija ne upriliči nagradnu igru: u vreći pod kojim rednim brojem su netaknute plate J. B. Tita? U kojoj valuti je Maršal primao LD?

Zdravstvo

Lekari dobri, menadžment loš

Intervju – Predrag Živković – Tozovac

Jesam šmeker, volim život

"Ide Mile prugom, ali – što ide prugom? A onda – ide sa najboljim drugom. Pa gde idu? Nema cilja, oni puše cigare i idu prugom... Ne umem da objasnim. To je narodna pesma, ima fini ritam. ‘Tekla reka kroz selo, a po reci riba plovi, nema koj da lovi’ – ja mislim da je tu šmekeraj, jer misli se na ribu, na devojku... Al’ u to vreme nije smelo to da se kaže, ‘riba’, nego, eto, riba u vodi. Ništa tu nema vulgarno, nema nigde glagola"

Nacionalni parkovi Srbije

Kopaonik – Prožimanje prirodnog bogatstva i kulturnog nasleđa

Milica Tomić, pomoćnica direktora za Sektor planiranja, zaštite i razvoja u javnom preduzeću Nacionalni park »Tara«

Ponosni na očuvanu prirodu

Portret savremenika – Kraljica Elizabeta II

Sve se menja, samo Elizabeta ostaje

Ona je prva asocijacija na monarhiju, fina, starija dama u divno skrojenim jednobojnim kostimima i šeširima u istom tonu, koja je na jubilarni koncert došla sa čepićima za uši. Dok se svet vrtoglavo menja, ona je za mnoge simbol postojanosti

Lisica i ždral

Tuđa kost II

Iako ću u biografiju nadam se spretno utkati i ponešto od onoga što se dešava savremenom meni, ipak ću najpre održati reč datu pre tačno nedelju dana

Kragujevac

Metafora preporoda

"Kragujevac je centar regije koja obuhvata dva miliona stanovnika. Takođe je i univerzitetski grad sa 12.000 studenata sa strane. Udaljen je 25 kilometara od Koridora 10 i nalazi se u blizini drugih važnih saobraćajnica. Zbog povoljnog geografskog položaja ima mogućnost konstantnog širenja i prilagođavanja potrebama investitora. S druge strane, od 2004. godine doneli smo niz dokumenata za podsticanje ulaganja u proizvodnju", kaže Nebojša Vasiljević

Životna sredina

Crna roda na Zapadnoj Moravi

Deset događaja – Zemlja Srbija, 2011.

Zezanje krize u godini popisa

Godina u kojoj su neki čekali kandidaturu, neki otvarali Most na Adi, neki se slikali u prototipu "fijata el zero", neki tražili Dražin grob i otkrivali stara stratišta, neki prebrojavali Titove stvari tri decenije posle njegove smrti, neki tražili dedinu čast, neki dedin orden, neki dedinu kuću, neki našli generala Mladića, mnogi gledali turske sapunice, većina se bavila efemernim temama, jedan opasno postio pred Vaskrs, jedan pobeđivao, a mnogi, kako i naslov kaže, zezali krizu – dok je kriza tresla Evropu

Kultura sećanja – Sedamdeset godina Užičke republike

Da li je Kadinjača konačno pala

Tokom najnovijih balkanskih ratova devedesetih godina i posle njih, širom bivše Jugoslavije počelo je odricanje od starih, "komunističkih" vremena, i od svega što na komunizam miriše, a sve što je bilo vezano za partizansku borbu u Drugom svetskom ratu bilo je prvo na udaru. Nije pošteđena ni Užička republika

O glumcu

Hiperborejac, Petar Kralj

Povodom smrti Zorana Radmilovića i Alije Aligrudića, Petar Kralj je 1985. napisao: "Ima nečija šala, potekla iz naših bifedžijskih naklapanja, kako tamo gore, na nebu, u pozorišnoj sekciji, sada trljaju ruke od sreće i zadovoljstva. Dobili su pojačanje. Mogu sada da podele koji god hoćeš komad. A ovima u našoj dolji treba još vremena da bi se oči razbistrile i sagledala veličina praznine koja je iza njih ostala." A kakvo je sada pojačanje za nebo, kakvo je sada pojačanje nebo dobilo: Petra Kralja. I kakav sada komad mogu da podele

Javne nabavke

U red za med

Vlada Srbije usvojila je akcioni plan Ministarstva finansija po kome će Zakon o javnim nabavkama biti promenjen do kraja godine: podzakonski akti koji bi trebalo da omoguće primenu zakona po tom planu trebalo bi da budu doneti tek do kraja naredne godine, a Vensan Dežer, šef misije EU u Beogradu, upozorava da "ne treba žuriti sa zakonom", ali da "treba dobro odmeriti sve implikacije promene zakona kako bi se izabrala najbolja rešenja"

Lisica i ždral

Strategija jezička

Ko treba svetskim moćnicima da spočitne "važnija su vam dva miliona Albanaca, nego sedam i po miliona Srba"!? Ja i meni slični danas obezbeđujemo to "i po"

Popularni fenomeni – Stand-up komedija

Otvoreni mikrofon

Prošlog vikenda u Velikoj sali Doma omladine Beograda održan je trodnevni Prvi regionalni festival stand-up komedije, žanra u ekspanziji

 

Srbija protiv raka

In memoriam

Milan Delčić Delča (1960–2011)

Inženjeri na razmeđi

Majstori, majstori

Da li zbog megalomanskih planova da Jugoslavija/Srbija bude industrijska sila, da li zbog stavljanja nacionalnog ispred funkcionalnog, da li zbog oba, tek već dve decenije "inženjer" se više ne izgovara sa velikim "I"

Portret savremenika – Aleksandar Konuzin

Pogodi ko dolazi na prijem

Svako ko je moćan koristi, kad god hoće, štap umesto šargarepe, jer mu se može, i Konuzin nije jedini koji deli packe i pridike. Malo je verovatno da je Cecino prisustvo na prijemu u Ambasadi Ruske Federacije bilo plod propusta, o takvim stvarima diplomatski protokol sigurno vodi računa. Možda neko misli da šamar od bratske ruke više boli, ali poniženje je poniženje, sa koje god strane dolazilo. Bilo ga je mnogo poslednjih decenija, a čini se, nažalost, da toga Srbiji neće nedostajati ni narednih godina

Vox populi

Virtuelni optimizam i komentari

Tekst "Reklamersko forsiranje vedrog duha" Jovane Gligorijević ("Vreme" br. 1062) izazvao je oštre reakcije i polemike na brojnim domaćim blogovima i forumima, a određeni broj je pristigao i na poštu "Vremena". U ovom broju prenosimo odabrane reakcije i odgovor Jovane Gligorijević

Velika Britanija – Kraljevsko venčanje

Draga Katarina i vitez Reda podvezice

Kao neka Diznijeva bajka, magija venčanja prelepe devojke Ketrin Elizabet Midlton iz časne i radne građanske porodice i njene ljubavi iz studentskih dana princa Vilijama opčinjava čitav svet, i decu i odrasle. Oni su nova lica Engleske za 21. vek, kraljevska robna marka kojoj je teško odoleti. Baš kao što je u prošlom veku maltene bio greh ne voleti lejdi Di, krhku plavušu koja nije mogla da se snađe u četvorouglu kruna–država–muž–svekrva. Čini se da nova generacija britanskih kraljevskih izdanaka, unukâ kraljice Elizabete II, ima više slobode, drskosti i pameti u izboru bračnih partnera, svidelo se to nekome ili ne. U svakom slučaju, Ketrin i Vilijam su svetski hit

O Alfredu Žariju i porodici definitivnih sanjara

Mera neukrotivosti

Ma koliko njihova dela potcenjivana i marginalizovana, uprkos uverljivosti pretnje naručioca nasilja, ona su sve do naših dana sačuvala neugašene boje svoga vremena, učinila vidljivim pravo na krajnosti i na samoću svojih ubeđenja

83. dodela nagrade Američke filmske akademije

Posvećeno onima koji mucaju

Film Kraljev govor reditelja Toma Hupera i scenariste Dejvida Sajdlera osvojio je najbitnije trofeje na 83. ceremoniji dodele Oskara Američke filmske akademije: za najbolji film, najbolju režiju, najbolju mušku ulogu i najbolji originalni scenario. Niskobudžetna istorijska drama Kraljev govor u maniru televizijske drame i uz ubedljivo tumačenje glavnog lika koji se gotovo dva sata muči da savlada mucanje, verovatno neće promeniti ničiji pogled na svet, ali će možda promeniti odnos sveta prema osobama sa govornom manom, pogotovo ako su državnici ili kraljevi

Izložba – "Srebrne čaše poznog srednjeg veka u Srbiji"

Ukrasi carskih trpeza

Srebrne čaše su bile obavezni deo trpeze srpske srednjovekovne gospode. Iznošene su povodom proslava, da označe status onoga ko ih iznosi i onoga zbog koga su iznete. Neke od njih je moguće videti na izložbi u Muzeju primenjene umetnosti