Persijska magnituda

Da li vlasti u Iranu zaista kriju broj nastradalih u ovonedeljnom zemljotresu? Ili je zapravo Iran imao neverovatnu sreću, da ga pogodi razoran zemljotres, ali da ga udari na „pogrešnom“ mestu. Nakon serije nevolja sa nuklearnim sankcijama i svernokorejskim pitanjem i eksplozije u Bostonu, svi svetski mediji su preneli vest o zemljotresu u Iranu čiji se snažan udar osetio širom Azije.

Zemljotres se na jugoistoku Irana dogodio u utorak 16. aprila, oko podne, sa magnitudom od 7,8 Rihtera. To je snaga oko 100 puta veća od snage zemljotresa koji je pre tri godine pogodio Kraljevo u Srbiji. Uz to, zemljotres je bio više nego deset puta jači od zemljotresa koji se u jugozapadnom Iranu dogodio pet dana ranije i koji je izazvao smrt 37 ljudi.

Međutim, ovonedeljni zemljotres, iako jači, odnosno najjači u poslednjih pola veka, nije odigrao ulogu uništitelja i oko samog epicentra je ostavio male posledice. Zemlja se tresla u susednom Pakistanu, zgrade su se ljuljale u Dubaiju, a potres se osetio na Bliskom istoku i Indiji.

Iranski zvaničnici su na osnovu procena jačine pretpostavili da se mogu očekivati stotine mrtvih, prvi izveštaji su govorili o 40 nastradalih, ali je potom zvanično saopšteno da zapravo u Iranu nema mrtvih. I ako se skor nastradalih povećao u međuvremenu, broj žrtava na sreću nije čudovišno veliki kakav je mogao biti. To je isprva izazivalo čuđenje jer se epicentar zemljotresa nalazi nedaleko od grada Kaša koji ima više od 150.000 stanovnika, kao i Saravana u kome živi oko 250.000 ljudi.

No, zemljotres se dogodio blizu granice sa susednim Pakistanom, u kome je po svemu sudeći došlo do većih i ozbiljnih oštećenja. U Pakistanu je zabeleženo prvo pet, potom i trinaest smrti, a nema sumnje da je narednih dana broj mrtvih nastavio da raste.

Šta se dogodilo u Iranu? Tako snažan potres po Rihterovoj skali spada u velike zemljotrese, izaziva štetu ili potpuno uništenje na većini građevina, uključujući i moderno projektovane zgrade. Ovakvi zemljotresi su retki, ali se osećaju na ogromnim područjima i mogu da izazovu i do 250.000 smrti.

Ako se u blizini epicentra nalazi nuklearna elektrana, mogu se očekivati i mnogo veće posledice. U slučaju nesreće u Fukušimi, kad je deset puta jači zemljotres, od 9 Rihtera, pogodio japansko priobalje, došlo je do cunamija i velike nuklearne nesreće.

No, najbliža iranska nuklearka se nalazi na drugoj strani zemlje, u oblasti Bušar, upravo tamo gde se dogodio prvi zemljotres, od 10. aprila, ali ni jedan ni drugi nisu naneli ozbiljnija oštećenja. Pokazaće se da se iranski zemljotres, mada se na daleko osetio, ipak dogodio na izuzetno velikoj dubini, od čak 95 kilometara. Poređenja radi, zemljotres koji je doveo do Fukušime dogodio se na dubini od 30 kilometara.

Sa druge strane, mada u ovom delu Irana postoje gradovi kao Kaš i Saravan, ovde ne živi mnogo ljudi. U oblasti Irana pogođenoj zemljotresom nalazi se oko 1700 sela, ali su ona slabo nastanjena i većina objekata je napravljena od blata. To je najverovatniji razlog što je Iran bez većih posledica preživeo tako snažan zemljotres.