Kriminal

Kruševac, kalašnjikov i kokain

Ko je bio Goran Obradović Suša, kako je delovao njegov klan, s kim je sve sarađivao i kako je završio čovek koga se decenijama plašio čitav grad

Ukrajinska kriza

Biznis i rat

Ženevska poslovna večera i novi memorandum u Minsku. Prekid vatre i tampon zona od trideset kilometara. Sporazum sa EU koji je ratifikovan, pa odložen. Ili, kako krupni kapital gleda na rat i mir i kako multinacionalne kompanije, baš kao države, nemaju stalne saveznike, već samo stalne interese

Zoom

Brzi voz ode skroz – Neprestano odlaganje onog što je neodložno samo povećava rupu u budžetu. Da li se Vučić vratio iz Kine?

Mnogo bih voleo da se za mandata Miše Beka provozam do Budimpešte za dva sata, a u drugom mandatu istog direktora da stignem do Soluna za tri sata, ali brzina kojom se i ovo imenovanje sprovodi upozorava da smo još na lajkovačkoj pruzi

Rang-liste

Pazi gde se rađaš

Nemačka i Sjedinjene Američke Države, na koje se najčešće pomisli pri "izboru" idealne zemlje za rođenje, nalaze tek na 16. mestu svetske liste. I pritom, dele ovo mesto. Srbija na ovakvoj listi zauzima osrednje 56. mesto. Da li je pitanje rođenja u nekoj državi i time stečenog državljanstva jedno od najznačajnijih pitanja epohe koja dolazi?

Bolne i nepopularne mere vlade

Računica s tuđom mukom

O smanjenju plata i penzija, neispunjenim obećanjima, prejakom premijeru i preslaboj vladi

Ukrajina – Varljivo primirje i globalna pomeranja

Rat i mir Petra Porošenka

Krhko primirje u Ukrajini nakon neuspelog gušenja pobune na istoku. Pregovori o statusu Luganske i Donjecke oblasti i ukrajinski izbori tek predstoje. Na globalnom planu konflikt vodi u eskalaciju napetosti: NATO pojačava prisustvo u istočnim članicama pakta, Rusija razmatra vojnu doktrinu koja bi SAD i NATO označila kao neprijatelja, dok je novi paket sankcija EU prema Rusiji i kontrasankcija Moskve u vezi sa varljivim primirjem u Ukrajini

Intervju – Ivan Ikić, reditelj

Ideologija straha i nemoći

"Meni je bilo važno da u filmu bude ispričana iskrena priča o društvenim otpadnicima, navijačima, tinejdžerima kojih se društvo stidi i doživljava ih kao varvare... Da kad izađeš iz bioskopa možeš da kažeš ‘meni se ovo ne sviđa’, ali ne možeš da kažeš ‘to ne postoji i to je ni o čemu’"

Roman – Reklamokratija

Raj reklame, pakao stvarnosti

Čak i ako ste nekada davno čitali ovaj roman, valja mu se sada vratiti: iznenadićete se koliko je vaš svet u međuvremenu zaličio na njegov

Ukrajina

U Donjecku ništa novo

Loša beskonačnost: sporovi oko humanitarnog konvoja, parade u Kijevu i u Odesi i "marš zarobljenika" u Donjecku. Na Saur Mogili štrči još samo noga bronzanog crvenoarmejca iz Otadžbinskog rata, a ofanzivama i kontraofanzivama na obe strane kraja nema, baš kao što se ni nakon razgovora u Minsku prošlog utorka o "miru u Evropi" ne nazire kraj rata

Pozorište

Poetika distopije

Među vrhuncima Bečkog pozorišnog festivala, održanog prošlog meseca, bile su dve predstave koje povezuje pitanje o perspektivi ljudskog u posthumanističko vreme

Vukovar – Podeljen grad

Još jedna priča o nama

U Vukovaru je na snazi potpuna segregacija. Nevidljiva granica deli kafiće na hrvatske i srpske, "branitelji" se ne mešaju sa pripadnicima "agresorskog naroda". Najgore je, međutim, što se srpska i hrvatska deca razdvajaju još od obdaništa, što u školu idu u različitim smenama, uče samo o sebi, a ne o drugima. Čak je i dvorište jednog vrtića razdvojeno žicom, a po nepisanom pravilu hrvatska i srpska deca ne igraju se u istom pesku. Do sada su propali pokušaji da se osnuje nova, zajednička škola. O svemu tome se u ostatku Hrvatske malo zna i čini se da nikoga ne zanima kakav to zalog za budućnost ostavljamo

Intervju – Profesor dr Žarko Puhovski

Čista savest kao polazna tačka za nove svinjarije

"Već desetak godina smo svjedoci međunacionalnog postjugoslavenskoga žrtvoslovnog takmičenja, a motivacija je takmičara posve jednostavna: onaj tko pobijedi imat će, vjeruje se, bolju startnu poziciju u novome sukobu. Zato i izvanjski pritisak na to da se otvoreno prizna ono što se inače potiskuje ima dobrih strane, iako je praćen i s mnogo neugodnih posljedica. Ali to jest u osnovi uvjet za opstanak zdravoga društva"

Vidovdan u Andrićgradu

Sve ko na filmu

Kusturica graditelj: Ovo je lekcija iz renesanse, toga kako se čuva identitet, i toga kako se čitav grad pretvara u kulturno dobro

Predlog za čitanje – Rebeka Mekinon – Saglasnost umreženih

Internet je borba neprestana

Ovih dana, kada se u Srbiji govori o cenzuri sadržaja na internetu, često se provlači teza da je internet nemoguće cenzurisati. Čitava knjiga „Saglasnost umreženih" mogla bi da bude odgovor na tu tezu. Rebeka Mekinon njom poručuje: tačno, nemoguće je, ali to ne sprečava države, korporacije i interesne grupe da svakodnevno pokušavaju da ga cenzurišu i zloupotrebe

Intervju – Robert Jenovai, generalni menadžer kompanije Nelt za Afriku

Nelt – prvi izbor za saradnju

"Uz dobar poslovni plan, srpski proizvođači imaju veliku šansu na tržištu Angole. Srbija ima dovoljno uspešnih kompanija sa kvalitetnim proizvodima i razvijenim kapacitetima za izvoz. Naravno, tu značajnu ulogu ima i država kroz jačanje bilateralnih odnosa sa Angolom i drugim afričkim zemljama"

Kinesko-ruski odnosi

Zajedno protiv Zapada

Gasni sporazum između Pekinga i Moskve samo je jedan u nizu sporazuma koji sve tešnje povezuju dve zemlje. Ne radi se tu samo o ekonomskim vezama već i o zajedničkom pogledu na svet. Dok Zapad pokušava da Kinu i Rusiju drži na nivou regionalnih sila, one međusobnom podrškom izrastaju u globalne sile

Globalna pomeranja – Rusko-kineski gasni sporazum

Rusko oružje masovnog uvažavanja

Putin: Sa G8 na G2. Kakav je geostrateški značaj rusko-kineskog tridesetogodišnjeg sporazuma o gasu teškog 400 milijardi dolara. Da li je Kina za Rusiju alternativa za Evropu. Kako Rusija i Kina planiraju da investiraju jedna u drugoj i kako se na to gleda iz ugla ukrajinske krize

Intervju – Dr Jovan Kurbalija, direktor Diplo fondacije

Magna karta interneta

O monopolu velikih internet kompanija, panici u Silicijumskoj dolini, zaštiti podataka, mogućnosti otcepljenja delova interneta i uticaju interneta na diplomatiju

Kosa

Rat u Ukrajini

Pogrom u Odesi

Sukobi koji su kulminirali spaljivanjem ljudi u Domu sindikata u Odesi otkrivaju unutrašnju energiju građanskog rata, narastanje tenzija, erupciju besa, nekontrolisane izlive mržnje i nasilja. Neki kažu da je od rata gori samo građanski rat, a od građanskog rata naleti divljih hordi

Ruska istorijska čitanka ukrajinske krize

Duhovi atamana u Divljem polju

Konflikti u podeljenoj Ukrajini bude sećanja na smutna vremena od kojih je prošlo čitavo stoleće, kada je važilo da treba "biti ‘bele’ dok ne pocrvene, biti ‘crvene’ dok ne pobele..."

Pet low-cost destinacija

Nešto sasvim drugačije

Tandžir, Riga, Pamplona, Kendi i Luang Prabang, umesto Londona, Pariza, Rima ili Njujorka. Zašto ići stalno u Grčku, Tursku ili Egipat, kada za iste pare ima toliko drugačijih, senzacionalnih destinacija

Tržište gasa i Srbija

Kuda vode gasovodi

Da je kojim slučajem do sada izgrađen Južni tok, tranzit ruskog gasa preko Ukrajine sveo bi sa na simbolične količine, čime bi Ukrajina izgubila na strateškom značaju, a Rusija "pokupila šnjur": sa strane sigurnosti snabdevanja Evropa bi bila namirena za sledećih tridesetak godina što bi, takođe, Rusiji na isti period obezbedilo sigurno tržište i – svi srećni. Svi osim "prekoatlantskog partnera" – Amerike, kojoj bi izgradnjom Južnog toka i marginalizacijom Ukrajine iz ruku bio izvučen značajan končić

Ukrajina

Uspešan početak građanskog rata

Ukrajinska vojska i policija počele su vojnu akciju na istoku Ukrajine i zauzele napuštenu vojnu bazu koju su kontrolisali pobunjenici. Ima mrtvih i ranjenih. Vojska kreće dalje, dok u desetak gradova Donjecke oblasti pobunjenici uzvikuju da će "banderovce čekati Staljingrad"

Navigator

Kuba Libre

Rusija, Zapad i ukrajinska kriza

Hladni mir

Sledi li nastavak trijumfa separatizama započet padom Berlinskog zida, da li nastupa period krize američke svemoći i ko će to sve na kraju da plati. Imididž Rusije na Zapadu sve više podseća na onaj hladnoratovski

Pozorište

Hladnoća artizma

Britanska rediteljka Kejti Mičel postavila je u Kazinu, jednoj od tri kuće bečkog Burgteatra, Handkeovu autobiografsku pripovest Bezželjna nesreća. U njoj je pisac 1972. opisao zašto je ponosan na samoubistvo svoje majke