“Mi smo obično tretirani kao opasnost za sistem, bilo koji sistem. I to tako treba i da bude. Mislim na pravi, buntovni rokenrol koji ne podleže cenzuri ili autocenzuri. Često vlast pokušava da potkupi takve autore raznim beneficijama. I, nažalost, u nemalom broju slučajeva uspeva u tome. Srećom, uvek postoje i oni koji se ne daju potkupiti”
Moj šef u listu “Omladina” Branko Bogunović je rekao da će me “staviti” u kulturnu rubriku i zvao Mladena Oljaču, koji je bio samo pet godina stariji od mene, ali prvoborac. Hteo je da piše romane, u novine su ga “strpali”, kako on reče, da bi imao od čega da živi. Mrzeo je urednički posao, da čita tuđe rukopise i odmah, a da se čestito nismo ni upoznali, predložio da ja budem urednik kulturne rubrike umesto njega. Bogunović se nasmejao i složio. Postao sam, dakle, tek što sam stigao, sa 22 godine i objavljenih nekoliko pesama, urednik kulturne rubrike saveznih novina
“Cilj Srbije je da najprije dođe do politike u kojoj Zapad krivi obe strane, premda Srbija stalno govori da ne prihvata formulaciju o krivici obe strane; dosad je Zapad krivio samo jednu stranu, Srbiju, a kosovsko rukovodstvo je imalo podršku. Ako to uspije, Srbija će čekati i nadati se da će se srušiti zapadna hegemonija. Da li će to dočekati, zavisi o rezultatu rata u Ukrajini. Kao što je nedavno rekao Budimir Lončar, mi danas živimo u svijetu koji više nije unipolaran, ali nije ni bipolaran, nego je negdje između. Moguće je da će i sam svijet, a time i Balkan i Evropa, dugoročno ostati u tom procjepu”
Mladi Balašević dobio je bezmalo tri četvrtine ukupnog budžeta kojeg je Grad Novi Sad namenio filmskom stvaralaštvu, preko firme koju je osnovao za vreme trajanja konkursa. I to nije prvi ovakav slučaj u njegovoj karijeri. Na neki perverzan način, podržavajući Aleksu, vlast se sveti Đorđu i svemu onome što je on simbolizovao
Težak poraz od Argentine nije promenio činjenicu da je Hrvatska, jedina od svih država sa Balkana, u poslednjih nekoliko decenija izrasla u fudbalsku velesilu
Iako je prolazila kroz zmijarnik partijskih intriga zbog kojih je, najzad, zajedno sa Markom Nikezićem “pala”, za nju se ne vezuje ni jedna. Mogu da posvedočim da je ona kroz sve te opasne godine i političke igre prošla neukaljana i poštena do kraja
U hotelu „Ekscelzior“ u Dubrovniku, gde smo slušali radio-prenos fudbalske „utakmice stoleća“ između Jugoslavije i SSSR, je zavladala potpuna euforija - 1:0 za Jugoslaviju, 2:0, 3:0. Čestitali smo jedni drugima, kao da smo ih mi lično zabili. Mala Titova Jugoslavija je tukla Staljinov Sovjetski Savez. U 46. minutu smo poveli sa 4:0, u 59. minutu bilo je 5:1 i tako ostalo sve do 75. minuta. Sve se činilo gotovim. Kakva pobeda! Kakav trijumf jugoslovenskog samoupravnog socijalizma nad staljinizmom! Kakva demonstracija nadmoćnosti! A onda je sovjetska ekipa krenula u napad kao sedam godina ranije na Berlin
Radu Pavel Geo: Disko Titanik; prevela Ljubinka Perinac Stankov; Partizanska knjiga, Kikinda 2022.
Smele inovacije u mediju klasične grafike i oprema knjige koju je razumeo kao umetničko delo, bili su znaci prepoznavanja ovog visokog, naočitog, druželjubivog i pravdoljubivog umetnika
“Prvu Jugoslaviju su iznutra rušile iste one snage, čiji su povampireni sledbenici, uključujuči tu i ‘crvene četnike’ i njihovu ekskomunističku sabraću ‘crvene ustaše’, ‘crvene belogardejce’, ‘crvene baliste’ itd – dali lavovski doprinos kontrarevoluciji koja je razorila avnojevsku Jugoslaviju”
“Prvu Jugoslaviju su iznutra rušile iste one snage, čiji su povampireni sledbenici, uključujuči tu i ‘crvene četnike’ i njihovu ekskomunističku sabraću ‘crvene ustaše’, ‘crvene belogardejce’, ‘crvene baliste’ itd – dali lavovski doprinos kontrarevoluciji koja je razorila avnojevsku Jugoslaviju”
Zvali ga da učestvuje na olimpijadi u Barseloni, kako, kad su mu žena i deca izbegli u Beograd, bar ima baklju koju je nosio na olimijadi u Sarajevu
Nije slučajno što smo se okupili u mediteranskom gradu Ulcinju (koji ne haje za nacionalnost i veroispovest) radi knjige o Ivanu Gudelju, najplemenitijem izdanku jugoslovenske fudbalske škole
U demokratiji je “doživotnost” vladavine kontraindikovana, ona je s njom nespojiva, i za to postoje predobri istorijski razlozi. Čak ni za Miloševića, koji je bio sve pre nego uzoran demokrata, niko nije tražio doživotni mandat
Fascinantno je kako ista predstava gledana od istih ljudi na dva različita festivala može imati različite recepcije! Ipak, tome se može čuditi samo onaj ko ne razume da je pozorište umetnost trenutka i da upravo trenutak boji svako izvođenje, te nijedno nije identično
Vajfertova pivara u Pančevu, koja je ove godine navršila 300 godina postojanja, devastirana je i urušava se, iako se nalazi u istorijskom jezgru grada i zaštićena je zakonom
“Ono iz čega ja izlazim je neosporno jugoslovenski novi val; najčešće kad zamišljam pjesmu, ona kreće iz tih nekih obrazaca koje su nama donijeli pokojni Divljan, Koja, Rundek, Brecelj, Bele…I šta smo onda mi svi? Neka djeca koju su roditelji ostavili i uskratili im pravo na prezime”
Prvenstvo u Francuskoj bilo je poslednje Svetsko prvenstvo za sve igrače osim Dejana Stankovića, a među njima i za sadašnjeg selektora Dragana Stojkovića. On je posle 24 godine ponovo na Mundijalu i to je za sada jedina podudarnost – za razliku od tadašnje reprezentacije koju je predvodio kao kapiten, današnja pod njegovim trenerskim vođstvom ne kalkuliše i igra na gol više. Možemo i da opet ispadnemo u osmini finala ili ranije, ali ovaj put časno i hrabro
Ovog leta je na luksuznom vinilu reizdata jedna od najboljih ploča jugoslovenskog roka, koja već dugo očekuje zasluženu revalorizaciju. Kad je godine 1984. grupa Haustor izdala “Treći svijet”, new wave je već odavno prošao, a publika nije više marila za strepnje i nade te generacije, želela je više razbibrige. Neshvaćeno u svoje doba, ovo umetničko delo koje mitologizuje borbu potlačenih za slobodu – bilo kad i bilo gde, a naročito u bivšoj Jugoslaviji – stalno se vraćalo u modu, ostajući aktuelno sve do današnjih dana, nadahnjujući mnoge potonje grupe
Prijem u Savez pionira Jugoslavije izgledao je tako što su nam pokupili pare za kape i marame, odveli nas u svečanu salu, okačili nam iste, hor je nešto otpevao, a onda su poslali svakoga tamo gde su mislili da mu je mesto: decu kući, a titovke, crvene marame i Jugoslaviju u zaborav, pisalo je “Vreme” u broju 882
Na svakoj stranici iskrenost Punog meseca jer B.D. zna tajnu žeravice igre. Ucrtava svoje srebrne, bile putanje u morsku plavet, u nebesku pustoš. Piše i lice mora dodiruje. Zna drhteći od čuđenja istinu da izmisli. Narcis drskosti, lepe oholosti lebdi svakom stranicom romana
Pre 59 godina Tito je bio počasni gost na sednici Generalne skupštine UN. Na američko tlo je, međutim, stupio kao predsednik SFRJ u zvaničnoj poseti SAD na poziv Džona F. Kenedija koji je po njega poslao predsednički helikopter da ga doveze na travnjak ispred Bele kuće gde ga je sačekao uz sve državne počasti. Tito je posle toga iz Vašingtona otišao u Njujork. Nije to bilo nimalo slučajno
"Kao i svaki san o nečemu prošlom, Ona Jugoslavija može izazvati suze snevača. On je srećan ("kao u snu"). No, nema samo srećnih snova: Jugoslavija je i noćna mora koja zagorčava život onima koji su svoje istorijske/povjesne misije obavili rasturivši je najbolje što su mogli, tj. do temelja" pisao je Aleksandar Ćirić u "Vremenu" 1998. godine
Dosta davno mi je jednom prilikom Jovan Ćirilov rekao da je on protiv gej-parada, jer seksualna orijentacija treba da bude privatna stvar, ali sam uveren da bi u ovakvoj situaciji u subotu pošao u šetnju i bio u prvim redovima, jer se uvek borio za slobodu
Na svakoj stranici iskrenost Punog meseca jer B.D. zna tajnu žeravice igre. Ucrtava svoje srebrne, bile putanje u morsku plavet, u nebesku pustoš. Piše i lice mora dodiruje. Zna drhteći od čuđenja istinu da izmisli. Narcis drskosti, lepe oholosti lebdi svakom stranicom romana
Na današnji dan pre dvadeset godina košarkaška reprezentacija Savezne Republike Jugoslavije je na svetskom prvenstvu u Indijanapolisu postala svetski šampion. "Vreme" je u broju 610 pisalo kako se "Hej Sloveni" pevalo usred Amerike
Kiš je mislio kako je afera proizvedena da se “likvidiraju pisac i knjiga” i bio je potpuno u pravu. To je bio pravi atentat i naručeno književno ubojstvo
