Uselio sam se u dve sobe na četvrtom spratu preko puta crkve svetog Marka u Bulevaru revolucije 26 – danas Bulevar kralja Aleksandra. Imao sam odatle dobar pogled na prvomjska dešavanja 1952. Tek tada sam shvatio da su ljudi morali veoma rano ujutro da dođu, da se poređaju, ne bi li sve bilo spremno za Prvomajsku paradu. Radni narod na svoj praznik nije slavio sebe, već svoje vođe, svoju „avangardu“
Psiholog iz Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović izjavila je da osim zakona ozbiljno nedostaje prevencija. U 2023. godini život je u kući u okviru porodičnih tragedija izgubilo devet žena i tri muškarca
Građani Nemačke tek što su se obradovali podatkom da su sve nuklearne elektrane ugašene, imaju novi razlog za brigu. Država i dalje ne zna šta će sa korišćenim materijalima, pošto nema adekvatno podzemno skladište
Na popisu iz 2011. godine u Srbiji je živelo 23.303 građana koji su se izjasnili kao žitelji države koje odavno nema, dok ih je na prošlogodišnjem bilo 27.143. Da li se radi samo o nostalgiji, ili nekom vidu protesta protiv aktuelnog trenutka na Balkanu
Slobodan Selenić: Očevi i oci dramatizacija Kata Đarmati režija Veljko Mićunović Narodno pozorište
Nova generacija funkcionera Demokratske partije socijalista doista liči na one “mlade, lepe i pametne” prethodnike sa kraja osamdesetih godina prošlog veka, kada se bivši predsednik stranke peo na vlast, ali nemaju hrabrosti da zatraže smene. Zato je DPS stranka bez “mladih lavova” koji bi se usudili da se otimaju o nasleđe svoga “Šefa”
Kako se možemo sećati nečega što se dogodilo pre nas? Na šta mislimo kada kažemo Jugoslavija? Da li je to postao pojam u koji svako učitava svoju fantaziju o lepšoj prošlosti? Šta bajka o Jugoslaviji govori o našem odnosu prema sadašnjosti u kojoj živimo
Na početku izgradnje, mehanizacije je bilo malo, alata nedovoljno, jedino je napretek bilo posleratnog entuzijazma. Danas je takve podvige teško shvatiti
Lola Đukić je gajio osećaj socijalne pravde i ličnog integriteta koji nadilazi granice socijalističke ideologije. Zato je u svojim intervjuima govorio o najvećoj satisfakciji koju autor ima kada donese ili vrati osmeh na lica gledalaca
Astronom Zoran Knežević izabran je danas za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti. On je dobio 75 glasova, a njegov protivkandidat, kompozitor Svetislav Božić, 33 glasa. SANU hoće da vodi „u duhu poverenja i uvažanja“ i da obezbedi „kontinuiet sa tradicijom koju baštini“
“I sada, kad otputujem u Tunis, Indiju ili Meksiko i kad kažem Jugoslavija – ljudi reaguju. Onda kažeš sebi, pa dobro, ako i 30 godina kasnije ima moć da otvori neka vrata, onda bi sigurno imalo smisla da se zamislimo nad tim šta su ti tragovi. Šta je tu posađeno što, u stvari, i dalje niče”
Na današnji dan pre 24 godine NATO je počeo da bombarduje Srbiju i Crnu Goru. Potmule eksplozije, štektanje protivvazdušne odbrane, siktanje krstarećih raketa, zavijanje sirena za uzbunu, vanredno stanje, kolaterlna šteta, civilne žrtve, gušenje medija, Kumanovski poraz, povlačenje vojske i policije sa Kosova urezali su se duboko u srpsko kolektivno pamćenje i dan danas izazivaju kod mnogih građana antizapadna osećanja. Objavljujemo šta je ekipa izveštača „Vremena“ zabeležila prvih dana bombardovanja u vanrednom izdanju 27. marta 1999.
Čitajte Boru Šnajdera: Dođite u Jugoslovensko dramsko pozorište (ja sam Jugosloven po srodstvu...): nasmejaće vas, zaboleti. Ostaće vam od smeha knedla u grlu. Prepoznaćete tvoj mentalitet, mentalitet građana Beograda, građana Srbije. Primera srpskog mentaliteta u dramama Aleksandra Popovića ima napretek: “Moral u prahu... Strugana ekonomija... Mleveni humanizam... Zidamo i raziđujemo... Po srpskoj formuli: ćar plus fajda jednako šteta... Smežurao se narod kao da je prokuvan u ceđi... Svi složni od poslušnosti... Ostalo je mrtvo more i duša se u njemu prokurvala, i časti se užegle, i dostojanstva uskisla, i korota popala po njima kao inje...”
Uprkos globalnim posledicama, kraj konfrontacije između Rusije i Zapada koja svoje razarajuće lice pokazuje na ukrajinskom frontu se ne nazire. I jedna i druga strana spremne su da idu do kraja, do pobede, tj. poraza protivnika, bez jasne definicije šta bi bila pobeda i predstave o tome kolika bi krajnja cena mogla da bude
“Mene je zanimalo poređenje vrsta slobode koju prividno nude dva društvena modela: sloboda izbora, sloboda kretanja, nasuprot slobodi od straha da ćete spavati ispod mosta, na ulici”
Većina ljudi prolazi kroz život savijajući se nesvesno kada vetrovi istorije zaduvaju, zaokupljeni svakodnevnim problemima, menjajući stavove i mišljenja između kupovine nove veš-mašine i plaćanja rate za kredit. Ali kako radikalno menja ubeđenja ona manjina koja sebe, manje ili više s pravom, smatra elitom, kako oni koji znaju šta jeste, prihvataju ono što nije
U protekla dva veka Srbija je često menjala državne praznike, a jedini koji se u kontinuitetu slavi od Nedićeve Srbije do danas je Praznik rada, 1. maj. Sretenje danas obeležavaju Srbi širom sveta ali i internet-pretraživač Gugl, kao i Maneken Pis, zaštitni znak Brisela
“Da je bilo sreće, SSSR bi se raspao malo kasnije ili se ne bi raspao uopšte, pa bi zanimanje za demokratizaciju Jugoslavije bilo mnogo veće. Ovako smo ispali nevažni baš kada smo mogli da budemo najvažniji. I tako smo ušli u period koji je odredio sve naše male živote i koji će se u udžbenicima istorije zvati ‘vreme ratova za jugoslovensko nasleđe’, koji je počeo tada i traje još i danas”
U Domu omladine počinje ciklus tribina o državi iz koje je potekla sadašnja Srbija, na kojima će mladi istraživači, neopterećeni ni Jugoslavijom ni ratom u kome je nestala, analizirati njene dobre i loše strane. Očekuje se da ćemo na kraju svi nešto naučiti
Mene sport odavno, gotovo čitavog života, uopšte ne zanima. Nemam “svoj” klub, ne zanimaju me ni reprezentativna sportska takmičenja, ni fudbal, ni košarka, ni atletika, zapravo ni tenis. Poslednji put sam za nekoga navijao još kao dete pre Velikog rata – za Ratarski klub Borac. Zašto ja onda i u 95. godini ne propuštam mečeve Novaka Đokovića, strasno navijam i još se i nerviram kada mu ne ide
„Što se podrške Rusiji u našem društvu tiče, to je potpuno infantilno ponašanje. Istorijski je ova država najviše dobijala kada je bila u savezu sa Amerikom - posle Prvog Svetskog rata, zalaganjem Vudroa Vilsona, posle Drugog, zalaganjem Trumana je Jugoslavija spasena od gladi, da ne pričam o milijardama dolara vojne pomoći nakon 48. i otvorenim vratima NATO-a koji nas je spasio od toga da nam Sovjeti urade ono što danas rade po Ukrajini. “
Osnovni je problem što ne postoji nikakva vizija Beograda budućnosti, već se urbanističko planiranje zloupotrebljava za legalizaciju nasumičnih ideja koje u datom trenutku donose najviše glasova. Zbog toga imamo situaciju da se opasan otpad godinama transportuje podzemnom železnicom ispod stambenih zona Beograda da bi se oslobodio prostor za sprovođenje projekta “Beograd na vodi”. Most kod Vinče koji bi rešio ovu opasnu situaciju nije ni započet, ali je zato najveći tržni centar na Balkanu uveliko izgrađen na samoj obali Save
“Mi smo obično tretirani kao opasnost za sistem, bilo koji sistem. I to tako treba i da bude. Mislim na pravi, buntovni rokenrol koji ne podleže cenzuri ili autocenzuri. Često vlast pokušava da potkupi takve autore raznim beneficijama. I, nažalost, u nemalom broju slučajeva uspeva u tome. Srećom, uvek postoje i oni koji se ne daju potkupiti”
Moj šef u listu “Omladina” Branko Bogunović je rekao da će me “staviti” u kulturnu rubriku i zvao Mladena Oljaču, koji je bio samo pet godina stariji od mene, ali prvoborac. Hteo je da piše romane, u novine su ga “strpali”, kako on reče, da bi imao od čega da živi. Mrzeo je urednički posao, da čita tuđe rukopise i odmah, a da se čestito nismo ni upoznali, predložio da ja budem urednik kulturne rubrike umesto njega. Bogunović se nasmejao i složio. Postao sam, dakle, tek što sam stigao, sa 22 godine i objavljenih nekoliko pesama, urednik kulturne rubrike saveznih novina
“Cilj Srbije je da najprije dođe do politike u kojoj Zapad krivi obe strane, premda Srbija stalno govori da ne prihvata formulaciju o krivici obe strane; dosad je Zapad krivio samo jednu stranu, Srbiju, a kosovsko rukovodstvo je imalo podršku. Ako to uspije, Srbija će čekati i nadati se da će se srušiti zapadna hegemonija. Da li će to dočekati, zavisi o rezultatu rata u Ukrajini. Kao što je nedavno rekao Budimir Lončar, mi danas živimo u svijetu koji više nije unipolaran, ali nije ni bipolaran, nego je negdje između. Moguće je da će i sam svijet, a time i Balkan i Evropa, dugoročno ostati u tom procjepu”
