Nuspojave
Graničarstvo bez granica
I "državotvorci" su shvatili da je ovoliko tvrdih državnih granica i prelaza na ovako malo prostora mnogo skup hobi. Koji više nema ko da finansira, jer se u međuvremenu ogologuzilo
Kultura sećanja – Vidosav Stevanović, Dnevnik samoće
Svedočanstva o sramnom vremenu
Iz knjige Vidosava Stevanovića Dnevnik samoće (1988–90 i 1991–93) izabrali smo nekoliko detalja: o jednoj poruci Dobrice Ćosića Ivanu Stamboliću iz 1986; o kafkijanskoj atmosferi i euforiji pobednika posle Osme sednice 1987. u kojoj su počeli bes i pad; o partijskoj istrazi povodom humoreske "Gojko i Savle"; o sudbini Dragiše Pavlovića političara koji je prvi suprotstavio Slobodanu Miloševiću; o beogradskoj čaršiji; o tehnologiji obračuna; o masovnoj opčinjenosti vođom i ostrakizmu njegovih oponenata – i o pitanju Slobe Miloševića: "Imaš li ti moj broj telefona? Zašto se onda ne javljaš?
Trideset pet godina od osnivačkog skupa KEBS-a
Na prekretnici bezbednosti
Ja tada nisam slutio da će iz Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju održane leta 1975. godine u Helsinkiju nastati OEBS, organizacija tako važna i u današnje vreme. Mislim da ni oni na vrhu – Brežnjev, Ford, sa našeg stanovišta Tito – nisu znali da je to možda bio početak kraja istočnog bloka i sovjetske dominacije nad velikim delom sveta
Intelektualna svojina
Srpski patenti »primljeni« u Evropu
Lisica i ždral
Bukvar uvreda
Stanovništvu od iskona nevičnom peru zar ne treba pomoći da čuvstva prema Otadžbini i Teofilu Pančiću što lakše, što tačnije i što slikovitije iskaže
Putopis motoraša
Umuvasmo se u Aziju
Prizori iz Turske u knjizi Putevima i džadama Male Azije i Bliskog istoka Matije Kujundžića njegov je prvi objavljeni tekst. Fotografije: Olivera Kujundžić, što je njen prvi fotografski projekat. Ta knjiga je nastala tokom njihovog putovanja na dva točka do Jordana i nazad, kroz Bugarsku, Tursku, Siriju, Jordan, Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru (izbor i oprema redakcija "Vremena")
Ekrem Jevrić Gospoda, zvezda Kanade i Amerike
Pas do pasa, beton do betona
Ima zakazane nastupe po celoj bivšoj Jugoslaviji. Peva na svadbama "našijenaca" u Njujorku. Snima reklamu za novu kolekciju odeće "Dolče i Gabana". O njemu pišu "Indipendent" i BBC. On je junak našeg doba
Karađorđevići i Petrovići
Virtuelne dinastije i njihovi odnosi
Interes Srbije i Crne Gore za kraljevske porodice sasvim je u skladu sa svetskim trendovima: pripadnici različitih familija "plave krvi" nikada nisu bili nezanimljivi građanima, posebno ukoliko su u pitanju "primerci" živopisni poput Aleksandra Karađorđevića i Nikole Petrovića. Žalosno je, međutim, to što kraljevski prljav veš na drugim mestima podrazumeva vanbračne afere, problematičnu decu ili razuzdane princeze, a kod nas – opet i opet, iznova – nepravde stare skoro sto godina
Intervju – Zafir Hadžimanov, kantautor, glumac i pesnik
Од љубов не се бега
"U ovim mojim godinama dostigao sam nivo da mi niko ne treba na sceni osim jednog dobrog gitariste ili pijaniste koji će da me prati, a da ja sobom, svojim glasom, manirom, posvećenjem, dočaram sve filharmonije sveta, sve violine sveta, sve gajde sveta, a da se sve to čuje u tom jednom jedinom usamljenom glasu"
Istraživanje – Srpska industrija
Proizvodnja ničega ili skoro tako
Proizvodnja još nije dostigla ni polovinu one iz 1989. Srbija proizvodi malo finalnih i proizvoda viših tehnologija, uvoz industrijskih proizvoda je dva i po puta veći od njihovog izvoza. Privreda i industrija, onoliko koliko još uopšte postoje, preživele su raspad Jugoslavije, ratna razaranja i NATO bombardovanje, političke manipulacije starog i novog režima, privatizaciju kakva god ona bila i, kažu, čak i tekuću ekonomsku krizu koja je celom svetu uterala strah u kosti. Ukratko, srpskoj industriji nema se na čemu zavideti
Međunarodni sud pravde
Trenutak istine
Trideset šest država, svih pet stalnih članica SB UN-a, stotine eksperata, savetnika i diplomata učestvovalo je u procesu pred Međunarodnim sudom pravde, što pokazuje da je teza o Kosovu kao "jedinstvenom slučaju" – puka koještarija
Bečki pozorišni festival
Generacija (ex) YU
Jedan od glavnih tematskih blokova ovogodišnjeg Bečkog pozorišnog festivala bio je posvećen pozorišnim stvaraocima sa prostora bivše Jugoslavije. Najjači utisak na kritiku i publiku ostavile su predstave Generacija 91-95 Zagrebačkog kazališta mladih i Šuma blista Ateljea 212
Intervju – Bojan Dimitrijević, istoričar, Institut za noviju istoriju Srbije
Frustracija kao prelomna tačka
Analize koje je uradila CIA 2003. pokazale su da su vazdušni udari snaga NATO-a bili značajni za slabljenje moći Republike Srpske, ali da su pre svega zajednička ofanziva muslimansko-hrvatskih snaga i politički pritisak međunarodne zajednice uticali da se rat završi. Ali, to je naknadno mišljenje. Tokom 1995. i početkom 1996. bilo je uvreženo mišljenje da su Amerikanci, a onda i NATO, svojim vazdušnim udarima, najviše doprineli brzom kraju rata
Dragan Šutanovac, ministar odbrane
Vojska je ekonomski adut Srbije
Mi danas radimo u Ministarstvu odbrane u uslovima koji su zadati odlukom parlamenta i to je nesporna stvar, ali me to ne sprečava da kažem da bi Srbiji bilo mnogo lakše ukoliko bi bila u integracijama koje podrazumevaju i bezbednosne i odbrambene integracije. Činjenica je da su sve zemlje finansijski prosperirale učlanjenjem u NATO, kao što je činjenica da je svako udruženje i korist, čast, ali obaveza
Svetski kup u srpskim očima
Manje od igre
Intervju – Dragan Simić, profesor na Fakultetu političkih nauka
Korektno i kompleksno
"Bezbednost zemalja članica NATO-a danas se brani hiljadama kilometara daleko od njihove teritorije. Pretnje više ne dolaze od pojedinih država, već se radi o: terorizmu, ekstremističkim organizacijama i sajber terorizmu. Zato danas NATO želi da sarađuje sa svima. Bezbednosni kontekst je potpuno nov, pretnje su globalne. Više ništa ne možete da rešite odvojeno od drugih"
Lisica i ždral
Nekad i sad ili izvinjenje kravici
Taman kad sam najdublje posumnjao u svrhu onoga oko čega izgaram, eto ti okruglog zaklopca na tekućini koja život znači
Srbija i NATO (3)
Nesvrstanost i njena cena
Do svoje smrti, Tito je bio glavna zvezda nesvrstanih, a Jugoslavija je u međunarodnim odnosima igrala mnogo veću i mnogo značajniju ulogu nego što bi joj po veličini, društvenom bogatstvu ili geografskom položaju pripadalo. Ako se izuzmu stalne članice Saveta bezbednosti, Jugoslavija je početkom sedamdesetih bila jedna od najmoćnijih zemalja u Ujedinjenim nacijama: za svaku rezoluciju koju bi predložila mogla je u startu da računa na podršku bar šezdeset članica Pokreta nesvrstanih
Slučaj Joce Amsterdama
Stari predmet, nova presuda
Najpre zbog sudije Maje Kovačević-Tomić, a potom i svojevrsne naslednice njenog predmeta, sudije Mirjane Ilić – pokazuje se da vera u pravdu ipak – uprkos brljivoj reformi pravosuđa – ima nekog smisla
Istorija učešća afričkih timova na mundijalima
Afrika je svet
Afrički fudbal već 30 godina čeka veliki uspeh na svetskim prvenstvima, koga još uvek nema. Mnogi smatraju da je razlog za to nedostatak discipline i koncentracije, neophodnih na ovakvim takmičenjima, ali afričke reprezentacije se nadaju da će na "svojoj zemlji" konačno stići do tog uspeha
Fudbal i rat
Slučaj „Maksimir“ – dvadeset godina posle
"To je scena koja se mora videti", konstatovao je komentator koji je, sticajem okolnosti, umesto utakmice, komentarisao tuču, frljanje kamenicama, lomljenje i paljenje inventara. "Mora se videti da bi bila upozorenje za sve ono što nam se kasnije može dogoditi". Sve ostalo je istorija
Kultura sećanja
Otpori i zabrane – Prilog istoriji:Zvončići slobode
Izdavačko preduzeće Službeni glasnik objavilo je knjigu dokumenata "Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja", gde su sabrani programski tekstovi, pisma, protesti nastali tokom petogodišnjeg trajanja Odbora, od novembra 1984. do druge polovine 1989, kada je prestao sa aktivnošću jer su po rečima Dobrice Ćosića, najagilnijeg osnivača Odbora, tada "poverovali da će ulogu Obora preuzeti političke stranke i nove demokratske ustanove"
Intervju – Predrag Simić, profesor FPN-a i autor knjige Tito i NATO
Razroka spoljna politika
"Samo dva puta je svet bio ugrožen mogućnošću trećeg svetskog rata: 1948. sa Berlinskom krizom i 1962. sa Kubanskom krizom. Posle toga su i NATO i Varšavski pakt izgradili mehanizme, ‘osigurače’ da do takve opasnosti ne dođe"
Srbija i NATO (2)
Veliki skok u vlastita usta
Nakon podrške Nikiti Hruščovu za vojnu intervenciju u Mađarskoj 1956, Tito je na Zapadu doživljen kao nesolidan i prevrtljiv partner. Iako pomoć NATO-a Jugoslaviji nije bila obustavljena, obe strane su se počele gledati sa velikim podozrenjem. Najuspešniji period saradnje Jugoslavije i NATO-a okončan je 1958. i više nikad nije bio dosegnut
Trideset godina od smrti Josipa Broza Tita
Fragmenti bolje prošlosti
Prilikom osnivanja KEBS-a u Helsinkiju 1975. kompleks "Finlandija" bio je tesan za 30 šefova država i vlada i njihove svite. I nehotice bi ti se lakat našao u bradi tadašnjeg predsednika Kipra, vladike Makariosa, ili na ramenu malenog predsednika Rumunije Čaušeskua. Kad bi se kroz tu gomilu kretali Brežnjev ili Ford, tadašnje vođe SAD i SSSR, njihovi telohranitelji bi nemilosrdno gurali u stranu čak i druge šefove država. Ali kada bi se Tito kretao kroz gužvu, ostali političari su se pred njim spontano sklanjali u stranu, kao što se Crveno more otvaralo pred Mojsijem. Preterujem? Bilo je tako, a nije se radilo o učenicima škola ili radnicima, koje su kod nas na silu izvodili da bi ga pozdravljali