Ličnost godine – Tatjana Lazarević

Ceo život u vanrednom stanju

"Početna pozicija na kojoj je Kossev nastao suštinski se oslanja na strahovit osećaj ugroženosti zajednice. Ovde kriza ne prestaje 30 godina, i to čini moj život. Celo moje odrastanje, a i kasnije, bila je pozicija ugroženosti: kako da stigneš do škole, da vodiš računa kojim jezikom pričaš, da gledaš u koji ćeš kafić da uđeš, i Kossev je nastao opet iz osećaja ugroženosti. I društvene nepravde koju ne podnosim. O nama ovde niko nije brinuo, a živeli smo pod medijskim lažima i propagandom"

Privreda i sistem

Od Milunke Savić preko Krsmana Jakšića do Srećka Šojića

Srpsko društvo je od junaštva i čojstva preko bahatosti stiglo do urušenog sistema vrednosti

Jubilej

Četvrtina veka kao četvrt radničke vekne

O prvih 25 godina izdavačke kuće Geopoetika, iz ličnog ugla, njen osnivač i direktor Vladislav Bajac

Intervju – Branka Prpa, istoričarka

Intelektualna svest je nesretna svest

Ono što je napravljeno krajem dvadesetog veka bio je pakt za rušenje Jugoslavije, kao što je na njegovom početku postojao savez za njeno stvaranje. Proces se obrnuo. Ali ovde se ne sme u istorijskim ni u bilo kojim drugim analizama smetnuti sa uma jedan moment. A to je da je Jugoslavija srušena od njenog vladajućeg vrha. Narod se, zapravo, nikad o tome nije izjasnio

Nove godine

Nismo sami

Različitim običajima u različito vreme narodi i religije slave ili obeležavaju Novu godinu. U Beogradu se 1890. godine u kafani "Kod pozorišta" za doček plaćalo "50 para od osobe". Vlasnik restorana "Manjež" daje oglas: "Prase i ćurka na lutriji. Krofne sa napoleonom. U gornjoj sali lumperaj, u donjoj igranka. Muzika i pesma bez kritike. Za posetu moli Milan Bidža restorater". U Kini je to malo drugačije

Pozorište

O smeni generacija

Ono što je nama bilo važno, gledano kroz naočari mladih koje reprezentuje Tijana Grumić, više nije važno

Španija – Duga senka Fransiska Franka (1892–1975)

U slavu krstaških mučenika

Odluka Vlade Španije da se iz "Doline palih" ekshumiraju posmrtni ostaci generalisima Franka probudila je stare strasti i podsetila na to koliko je zemlja i dalje nepomirljivo podeljena po pitanju "Vođe Španije po milosti božijoj"

Branka Prpa – Srpski intelektualci i Jugoslavija 1918–1929, Clio 2018.

Nastajanje i nestajanje jednog ideala

"Nije, po sto puta nije Jugoslavija zemlja, nego je Jugoslavija jedan ideal. Sjutra kad državne granice opašu sve naše pokrajine, Jugoslavija neće biti ostvarena, nego će je tek trebati ostvariti" citirano prema brošuri O desetogodišnjici oslobođenja i ujedinjenja, Subotica 1929, str. 18

Kultura sećanja – Sto godina Jugoslavije

Mimikrija i metamorfoza jugoslovenskog nasleđa

Sto godina od ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu državu, Muzej Jugoslavije je obeležio izložbom "Dan vredan veka" i konferencijom "Muzealizacija Jugoslavije – zamrzavanje ili aktivno pregovaranje zajedničkog nasleđa". Neka od pokrenutih pitanja su tema i ovog teksta: Da li je prošlost Jugoslavije već muzealizovana i istorizovana? Da li je možemo razumeti kao završeni period koji je iza nas ili kao politički i kulturni predeo koji je uvek u pokretu i nastajanju? Da li na primeru multinacionalne, multikonfesionalne zemlje sa sopstvenim putem u socijalizam, koja se raspala pre gotovo tri decenije, možemo razmišljati o alternativama sadašnjim izazovima?

Intervju – Nebojša Slijepčević, reditelj

Na čelu kolone

"U Hrvatskoj puno više ljudi dođe na koncert Nicka Cavea, nego na protest protiv, npr. Istanbulske konvencije. Iako za koncert moraju platiti kartu, a na prosvjed ih besplatno voze autobusima, daju im obrok i još ih voze nakon toga u IKEU u šoping"

Intervju – Vamik Volkan

Istorija ratovanja je borba između komšija

Našu civilizaciju sam nazvao Ko-smo-mi-sada-civilizacija. To je metaforičko pitanje koje se postavlja nakon istorijskih događaja. Kada se Jugoslavija raspala, verujem da ste postavljali sebi to pitanje. Ali, danas se dešava da je Ko-smo-mi-sada globalizovano. Osim toga, imamo izbeglice, svake tri sekunde neko mora da se preseli negde drugde. Pitanje izbeglica je postalo povezano sa terorizmom. Postoji toliko toga što podstiče zajedničku brigu, više anksioznosti kada je reč o Drugom. I šta ljudi rade? Traže spasioca koji će to učiniti, zaštititi identitet njihove grupe. Znate li koliko je izgrađeno zidova u poslednje dve godine kako bi se odvojile etničke grupe? Sedamdeset! Poenta je – ako politička propaganda, ako vođe stimulišu predrasude, one će postajati sve jače, patološkije i opasnije

Vojska i politika

»Majmunjak« na lakat krivini

Pošto Vučić, Mihajlovićeva i Vulin nisu ispunili obećanje o početku gradnje stanova za pripadnike službi bezbednosti na proleće 2018, njihovi marketinški timovi upotrebili su novi sistem za "izvlačenje", a on se nalazi u svim priručnicima za zamagljivanje očiju javnosti – "udri ciframa". Sada više nije reč o 1578 stanova u prvoj fazi, nego o 8086. A to što nije zakopan nijedan temelj za zgrade za onih prvih 1578 – nema veze