O važnosti popisa (pre)malo se govori. Ipak, to je statistički alat čiji će rezultati biti korišćeni, između ostalog, za određivanje ekonomske i populacione politike, zatim i za razna naučna istraživanja. Sigurno će uticati i na neke važne političke odluke. Zbog toga ćemo dati odgovore na čitav niz pitanja koja se tiču starosti, pola, bračnog statusa, etničke i religijske pripadnosti stanovništva itd.
Vesna Milakara rođena je 1966. godine u Donjem Klasniću, u opštini Glina na Baniji. Sa osamnaest godina se udala za Peru Rudića, mog oca, i 1987. rodila mene, a Maju, moju sestru, sledeće godine. Živeli smo u Rudićima, u Gornjem Klasniću, sve do 4. avgusta 1995. godine. Ja sam Mirko Rudić, novinar "Vremena". Ovako počinje svedočenje o stradanju Srba iz Krajine koje ponovo objavljujemo povodom godišnjice početka hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja"
Zbog agresije Rusije na Ukrajinu došlo je do nezabeleženih obećanja povećanja i konkretnih povećanja vojnih budžeta. Vojna, odnosno borbena avijacija, bitna je čovečanstvu kako zbog činjenice da se radi o najbitnijem vidu oružanih snaga u modernom ratovanju, tako zbog još važnije činjenice – da najviše tehnologija razvijenih za vojnu upotrebu kad-tad dođe i do civilstva
Slučaj nemačke Reformatske crkve u Magliću, nekadašnjem Bulkesu, govori da je moguć zajednički jezik žitelja nekadašnjih nemačkih sela u Vojvodini i onih koji u njihovim kućama od 1945. stanuju
Zašto se zabrana Vučiću da poseti Jasenovac pretvorila u otužni cirkus? Zbog čega su krvave godine dvadesetog stoleća postale sredstvo za homogenizaciju biračkog tela? I dokle se otišlo u opskurnoj banalnosti nacionalizma
Ustaški koncentracioni logor Jasenovac ponovo je u centru dnevnopolitičkih srpsko-hrvatskih zbivanja, a istorija izložena manipulacijama. Tako se broj žrtava u Jasenovcu neretko izjednačava sa ukupnim stradanjem u NDH, a ukupni gubici u logoru se poistovećuju sa srpskim žrtvama. Tu se dolazi do pitanja da li je taj proces bio spontan ili je perfidno nametnut i kakva je bila uloga države, odnosno nekih republika i njihovih elita
Željko Malnar, putnik, avanturista, tragač, putopisac, novinar, jedna od najpopularnijih ličnosti poznog socijalizma u Jugoslaviji, umro je 9. jula 2013. godine
U utorak 5. jula 2022. godine, u danu nastanka ovog teksta, Demokratska Narodna Republika Alžir obeležila je 60. godišnjicu nezavisnosti. Ovaj veliki jubilej prilika je da se osvrnemo na istoriju, ali i na nešto recentniju prošlost u nastojanju da sagledamo ne samo razvojni put već i današnje perspektive modernog Alžira
Ova priča je najmanje o slikarskom umeću Lazara Vozarevića i njegovom Krugu, a više o odnosu prema kulturi u Jugoslaviji, o Rokfelerovima, i o pojedincima koji imaju potrebu da naša umetnička dela iz sveta vrate u zemlju
Fabrički muzej u ostacima nekadašnje “Goše” i izložba u Narodnom muzeju Smederevske Palanke svedoče o vremenima kada je naša veza sa Evropom bila ako ne bliža, a ono svakako iskrenija nego danas
U čast nekadašnjeg američkog ambasadora u Beogradu Džordža Frosta Kenana (1904–2005), pre nekoliko dana otkrivena je spomen-ploča na zgradi bivše američke ambasade u ulici Kneza Miloša. Pre toga, Kenanu je dodeljena ulica u Beogradu
Komentarom zakona kojim je u SAD zabranjen abortus, predsednik Vučić je garantovao da se u Srbiji tako nešto neće dogoditi. Dizni i mnoge druge velike kompanije donele su odluku da će zaposlenim ženama platiti troškove abortusa u drugoj državi. Ne treba isključiti mogućnost da se američki talas prelije na Evropu
Na Vidovdan, 28. juna 1989. godine, na proslovi povodom 600 godina Kosovskog boja, Slobodan Milošević je održao govor u kome je, između ostalog, rekao: „Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama, i pred bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene. Ali bez obzira kakve da su, bitke se ne mogu dobiti bez odlučnosti, hrabrosti i požrtvovanosti.“ I oružane bitke su uskoro usledile
Bivši predsednik SR Jugoslavije, Slobodan Milošević, izručen je Haškom tribunalu 28. juna 2001. godine. Prenosimo tekst Miloša Vasića objavljen u „Vremenu“ br. 548, 05.07.2001.
Na današnji dan pre 69 godina u Berlinu je razbijen prvi pokušaj jedne zemlje pod kontrolom Sovjetskog Saveza da se oslobodi staljinističkog režima. Jedan od podstreka je svakako bio i što je Staljin umro četrdeset dana ranije. SSSR je tada izveo tenkove na narod. Preko mnogo istorisjkih stepenika ovi događaji su doveli do invazije Rusije na Ukrajinu
Međusobne simpatije ili animoziteti, poštovanje ili nepoštovanje političara na vlasti u dobroj meri utiču i na bilateralne odnose zemalja. Od raspada SFRJ četiri nemačka kancelara su, svaki na svoj način, uticali na sudbinu ljudi u postjugoslovenskom prostoru. Navedimo samo kao primer očigledno nežan, gotovo majčinski odnos Angele Merkel prema Aleksandru Vučiću i neskriveni animozitet koji Olaf Šolc nije naročito prikrivao u ophođenju sa Vučićem
“Kao što je onaj naš despot sa Dedinja doživeo poraz na svakom polju – vojnom, političkom, nacionalnom i unazadio ovu zemlju za ko zna koliko decenija – tako će i ovaj iz Kremlja. U svakom narodu ima takvih, a pogotovo tamo gde nema kontrole vlasti. Gde god su isključeni demokratski mehanizmi, pre ili kasnije će se pojaviti neko ko će da napravi karambol i od svoje zemlje i od onih okolo”
Sinan Gudžević: Bendžo u Grabu; Službeni glasnik, Beograd, 2020.
Ginter Gras (1927-2015) je u svom poslednjem intervjuu za „Vreme“ pod naslovom „Lekcije koje sam naučio“ pre gotovo osam godina rekao da je Treći svetski rat već počeo, da lobističke grupe ubijaju demokratiju koje bez socijalizma ne može biti, da je globalizovani krupni kapital pobedio sindikate koji su ostali zarobljeni u nacionalnim okvirima. Mi Treći svetski rat danas gledamo u rasplamsanom obliku: krvopriliće i razaranje u Ukrajini, još smrtonosnija glad u Africi, inflacija, poskupljenja i pad standarda u Evropi. Tim povodom ponovo objavljujemo ceo intervju sa dobitnikom Nobelove nagrade za književnost koji se bio osvrnuo i na Tita, i na to da je pogrešio što je podržavao bombardovanje SR Jugoslavije, na to kako je završio u SS jedinici...
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
U toku je snimanje filma „Lančana reakcija“ o događaju u Institutu Vinča u kome je 1958. godine ozračeno pet naših naučnika dok su, po nalogu Josipa Broza, pokušavali na naprave atomsku bombu. Pavle Savić tadašnji upravnik Instituta, odbio je naredbu i dobio otkaz
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
U Torinu je Konstrakta, bar na jedno veče, preuzela na sebe ono što je prethodno za bivše Jugose bio, pre svih, Đorđe Balašević. S jednom ne tako nebitnom razlikom: Đole je bio čovek iz Jugoslavije, Ana Đurić to već nije
Svoj antifašizam smo pogubili, ruski je korišćen da se prikaže politika sedenja na više stolica, a Dan Evrope obeležavamo kao zemlja kandidat, kao tuđu slavu
Srećom po nas, Tito je bio operetni diktator, više je voleo da mu propupele omladinke predaju tzv. Štafetu mladosti nego da gleda tenkove u mimohodu i ostale čelične skalamerije
Među domaćim elitama sve popularnija priča o modularnim nuklearnim reaktorima kao deux ex machina rešenju za energetsku budućnost Srbije zvuči zgodno i moderno, ali ima jednu neugodnu manu – još uvek je praktično niko ne koristi. Možda će vas iznenaditi, ali dok u svetu danas aktivno radi oko 450 konvencionalnih reaktora, broj modularnih koji trenutno daju struju je tačno – jedan
