Na Balkanu postoje mnoge vrste zagađenja. Neka, poput prljavog vazduha, uveliko su poznata i o njima se svakodnevno izveštava. Sa druge strane, postoje i ona poput buke, “tiha” u medijima i javnosti, ali sveprisutna u životima građana. Buka nikada ne spava, naprotiv, svakodnevno narušava zdravlje onih koji od nje nemaju kuda da pobegnu
Tribina “Inovacije u medijima”, održana u Novom Sadu u organizaciji Asocijacije medija, pokušala je da da odgovore na pitanja: kako se prilagoditi novim okolnostima, kako zaraditi i opstati, a baviti se novinarstvom pošteno i profesionalno. Na tribini su govorile Slađana Gluščević, glavna urednica “Agrosmarta”; Nataša Heror, direktorka medijske agencije “Media Point” i urednica dvojezičnog portala “Storyteller” Vladimira Dorčova Valtnerova. Tribina je prenošena uživo na Fejsbuk stranici NDNV-a
Demokratski kongresni odbor za kampanju potrošio je čak 51,5 miliona dolara podržavajući kampanje pojedinih republikanskih kandidata tokom njihovih stranačkih izbora na kojima su se birali oni koji će učestvovati u sučeljavanjima sa demokratama za Kongres ili za mesta guvernera. Naravno, demokrate su pomagale pažljivo odabrane oponente. Finansirali su pre svega one za koje su pretpostavljali da će svojim radikalnim stavovima više plašiti nego privlačiti birače, što će dovesti do lakše pobede kandidata Demokratske partije
Kao što to i inače rade u svakodnevnom životu, građani SAD su se i na izborima za Kongres držali svoje proverene strategije ocenjivanja svega onoga o čemu su u prilici da se izjasne, pa su tako, prema preliminarnim rezultatima, dali većinu Republikanskoj partiji u Predstavničkom domu, dok se u Senatu vodi mrtva trka jer zbog tesnog rezultata još uvek ne može da se proglasi pobednik u Džordžiji, Nevadi, Viskonsinu i Arizoni
Gledaoci koji očekuju će Strahinja Banović doneti vernu adaptaciju Banović Strahinje – biće razočarani. Iz književnog predloška preuzete su samo pojedine narativne linije (kao što je, na primer, motiv “potrage za voljenom”). Nova vremena zahtevaju novi tip heroja, pa je samim Strahinjina transformacija bila neminovna kako bi priča delovala sveže u novom, savremenom kontekstu
U 2019. godini, u svakom drugom tekstu identitet žrtve se otkrivao, dok je u 2021. broj objava u kojima se to čini – 40 odsto. U ovom se periodu smanjio i broj tekstova u kojima se čin nasilja opravdava spoljašnjim okolnostima ili ličnim osobinama nasilnika (sa 20 na 11 odsto), a ređe se i odgovornost za nasilje prebacuje na žrtvu (sa 10 na 7 odsto analiziranih objava). Zasluga pripada ovdašnjim aktivistkinjama i novinarkama koje su pokazale kako se profesionalno izveštava i bori protiv nasilja
Digitalna revolucija traje gotovo pola veka, došlo je vreme poslovnog išijasa i povišenog holesterola. Nije baš kao da je žurka gotova, ali ne može se više direktno sa nje na posao, pisalo je „Vreme“ u broju 1656
Mediji opisuju stanje konflikta, u društvu se ideja rata putem televizije ljudima provlači kroz uši svakodnevno, a ništa se ne čini da se konflikt spreči. Rat je onda neizbežan ishod
Ackija SNS-a na društvenim mrežama, a potom i TV odbrana u jutarnjem programu Pinka, pokazala je spremnost naprednjačkog sitema odbrane koji se ranije aktivirao samo u slučaju „napada na Aleksandra Vučića“. Samo čekamo da neko izađe i kaže da je napad na Vučićevića napad na državu
Iako istraživanja pokazuju da je rad od kuće efikasniji od rada u kancelariji, većina kompanija koje su ga oberučke prihvatile, poput Epla, Majkrosofta, Mete i Gugla, sada poručuju da to više nije opcija, barem ne masovna. Povratak u kancelariju je neminovnost ako želite da zadržite posao, pisalo je "Vreme" u broju 1655
Na današnji dan pre dvadeset godina košarkaška reprezentacija Savezne Republike Jugoslavije je na svetskom prvenstvu u Indijanapolisu postala svetski šampion. "Vreme" je u broju 610 pisalo kako se "Hej Sloveni" pevalo usred Amerike
„Ne davimo Beograd“ i „Solidarnost“ upozoravaju da manifestacije Beogradsko leto i Beogradska zima ne mogu da budu isto što su Bitef, Fest, Sajam knjiga i ostale stalne manifestacije od značaja za Grad Beograd, da su neki njihovi projekti fantomski, i da se ovde radi o korupciji u kulturi. Šteta je što u te svoje stavove ne mogu da ubede skupštinske odbornike
Da nije bilo Aleksandra Vučića mnogi ne bi znali za Lazaricu, Hrvatska ovog leta ne bi imala rekordnu posetu Srba, ne bismo se ni setili gumenih bombona, rakija ne bi postala preporučeno piće, a Istarska malvazija ne bi bila najtraženije strano vino
“U Hrvatskoj se predsjednik države i vlade već godinama časte epitetima koji se ne čuju niti u najgorim kafanama. Tako da su ova hrvatsko-srpska prepucavanja čisti luk i voda. Koliko vidim, i jedni i drugi koriste prošle ratove za raspaljivanje najnižih strasti kod osiromašenog naroda kako bi osigurali ostanak na vlasti. Znaju da kad srce junačko ubrzano zakuca, mozak Balkanca se prebaci na stendbaj način rada”
Jedna ulica u Beogradu nosi ime Slobodana Lale Berberskog. Kada se na Guglu ukuca njegovo ime, pojavljuju se brojni oglasi u vezi s kupoprodajom stanova u toj dugačkoj ulici koja se proteže paralelno sa auto-putem u pravcu juga, ali ni reči o tome ko je bio Lala i čime je zaslužio takvu čast
Ukoliko konsultujete gospodina Gugla, naći ćete hiljade naslova i medijskih priloga koji najavljuju ratove: nema ko nam nije radio o glavi. Kosovski Albanci naravno drže primat i to nezavisno od toga ko je koalicioni partner SNS-a u “lažnoj” kosovskoj skupštini i vladi. Evo malog podsetnika: “Alarmantno, Šiptari spremaju rat! 160.000 naoružanih ljudi čeka dozvolu da napadne!” (“Informer”, 2017); “Tači hoće rat! Propali pregovori u Briselu!” (“Informer”, jul 2018); “Krvnik šalje vojsku na Srbe, Balkan pred eksplozijom! Haradinaj hoće rat, juče pretio na srpskom jeziku: Dolazimo na sever!” (“Kurir”, novembar 2018); “Dačić predviđa da će Albanci uraditi nešto strašno!” (“Kurir”, 2019); “Kurti hoće rat, sprema novi napad na Srbe! Obaveštajci imaju informacije: Ekstremisti ne odustaju od udara na sever Kosova!” (“Srpski telegraf”, 2021)…
Za jednog solidno obučenog hakera, napad na većinu nezavisnih medija u Srbiji ne bi bio neizvodljiv. Kakve bi mogle biti posledice, zavisi ne samo od sposobnosti napadača, već i od digitalne higijene samih medija
U sagi zvanoj Visoki predstavnik u BiH maske su pale. Za jedne je BiH jedino moguća po meri isključivih entonacionalnih politika, za druge je građanska država paravan za ekstremni nacionalizam, za treće je ovaj koncept, zapravo, “prozapadna prljavština”
Od svih ovdašnjih medija jedino je portal Klima 101 objavio da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala da svi na svetu imaju pravo na zdravu, čistu i održivu životnu sredinu. Srbija glasala – za. Inače, planeti Zemlji dugujemo resurse za čije obnavljanje bi trebalo 19 godina
Volodimir i Olena Zelenski dali su odvojene intervjue Vogu koji je tim povodom objavio i set njihovih fotografija, što je izazvalo različite reakcije. Ono što nekako promiče, a čini se da je veoma problematično, je estetitazacija rata od strane čuvene fotografkinje Eni Libovic
Možda bi bilo bolje da pustimo sve datume na slobodu? Da ni jedan i nigde ne bude zabranjen za pesmu, za pozorište, za proslavu sportske pobede ili bilo šta drugo? U (kakvom-takvom, bolji nemamo) slobodnom svetu se baš tako živi
Paelja i crno vino za dobrodošlicu, najveća hladovina u Evropi, besplatna uspinjača, pogled iz voza na Estoril u kojem je nastao mit o Džejmsu Bondu i Usta pakla poznata po nedavnom samoubistvu Olivera Antića... i Google News lekcija tradicionalnim izdavačima...
