Pozorište
Visoka očekivanja i niske istine
Morgan Lojd Malkolm: Mama; režija Nebojša Bradić; Atelje 212
Morgan Lojd Malkolm: Mama; režija Nebojša Bradić; Atelje 212
U sve više zemalja, uključujući Srbiju, raspravlja se da li je profesionalna vojska dovoljna. Sada je pitanje otvoreno i u Nemačkoj, a pokrenuo ga je upravo ministar odbrane
Nurijel Rubini (na slici)je bio među retkima koji su predvideli svetsku kreditnu i finansijsku krizu iz 2008. godine. Iako je o tome govorio javno, niko ga nije shvatao ozbiljno. Sada nešto slično govori u knjizi Megapretnje. Da li će ga ovog puta neko shvatiti ozbiljno? Pretnje su globalnog karaktera, što znači da mogu da pogode celu planetu. Kakve javne politike treba da vodi Srbija da bi izbegla ili smanjila njihove štetne posledice
“Kad se gleda kroz kameru, sve izgleda malo dalje, vidi se cela linija u polju koja gori. Ne možete da vidite ruske tenkove jer su sa druge strane, a ukrajinski sa strane na kojoj se nalazim su maskirani, ne mogu baš lako da se vide. Kroz kameru vidite kako ceo horizont gori”
Očekivalo se da će partije desnice bez po muke postići predizborni dogovor i nastupiti u jednoj koloni. Ideološke razlike između njih su kudikamo manje nego one između stranaka okupljenih u koaliciji “Srbija protiv nasilja”, a na patriotsko jedinstvo pozvali su i glavni ideolozi i promoteri (pored Vojislava Šešelja) srpskog nacionalizma – Matija Bećković, Miloš Ković i Milo Lompar. Osim toga, svi akteri potencijalnog dogovora javno su tvrdili da su za razgovor, dogovor i zajednički nastup i bili su spremni da se u to zakunu. Međutim, ispostaviće se, da bi se krivo zaklinjali
“Frustracija je danas ogromna. Danas na demonstracijama može biti milion ljudi, a da to nema nikakav efekat na politiku. To znači da su mediji toliko otupili učinak te ljudske prisutnosti na manifestacijama da to više nikome ništa ne znači. Tako da umjetnost može raditi samo mikro pomake u nekim džepovima kulture koji su sve manji i sve rjeđi”
“Verujem da glasače podele iritiraju i da ne prave prevelike razlike između pojedinačnih stranaka građanske opozicije, stoga mislim da je jedna kolona svakako logičnija, pod uslovom da unutar nje ne bude javnih podela, a to, kao što vidimo, nije izvesno. Sve to stvara problem po javni imidž opozicije. Ako ne možete da pokažete ljudima da ste u stanju da ozbiljno i kompetentno vodite predizbornu koaliciju, zašto očekujete da vam povere u ruke da vodite državu”
Samit BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika), kojim predsedava Južnoafrička Republika, održava se ove nedelje u Johanesburgu. Lideri čuvene „petorke“ će na samitu verovatno razmatrati proširenje organizacije, ali se zbog komplikovanih internih odnosa insistira i na definisanju kriterijuma za ulaz
Homofobični stavovi su opšte mesto na Kosovu, što se može utvrditi čak i ovlašnim pretraživanjem reakcija na društvenim mrežama na lokalne događaje u vezi sa Prajdom. Ali društvo se menja. Priština ima svoj gej bar, Bubble, koji vodi trans osoba. I mejnstrim kultura ima ulogu u ublažavanju tabua. U decembru prošle godine, u lokalnoj verziji rijaliti programa “Veliki brat” prvi put je učestvovala dreg kraljica
“Nisam samo pisac, i mislim da se osećam loše u svojstvu samo pisca, ta egocentričnost počinje s vremenom da me ubija. Jako, jako su mi važne stvari koje radim a koje nisu namenjene samo meni nego drugim ljudima i u tom smislu je čitav moj rad i angažman u “Krokodilu” posvećen tome. Kako i to oduzima jedan veliki deo dana, sve to rezultira time da čitanje koje je realna potreba, počinje da liči na luksuz koji čovek sebi jedva uspeva da priušti. Meni je to jedna od glavnih životnih frustracija”
“Svakog dana nas kroz informativne emisije brutalno emocionalno zlostavljaju čelnici sistema. Ako mi pristajemo da budemo žrtve, kako onda da našoj deci objasnimo da ona na to ne treba da pristanu? Kako da nam poveruju? Deca najviše uče po modelu. Pristajanjem smo dali model našoj deci da treba da trpe. Ja se stvarno nadam da se ovo društvo probudilo”