Odnos islama i Zapada

22.јануар 2003. Akbar s. Ahmed, Islam Today, drugo izd. I. B. Tauris publishers, London, 2001. str. 1–11

Islam danas

Dve globalne civilizacije su, čini se, pritisnute u složenoj konfrontaciji na različitim nivoima ljudskog delovanja. Jedna je utemeljena u muslimanskim zemljama, a druga u zapadnim (uglavnom Severna Amerika i zapadna Evropa). Radi pojednostavljivanja, koristićemo skraćene termine islam i Zapad iako oni ne zadovoljavaju i ne izražavaju raznolikost i složenost ni islama ni Zapada. Centralne ideje i jednog i drugog izražene su kroz proces globalizacije i radikalizacije, koja se vrti i kruži oko sveta kao atmosferska nepogoda. Komentatori su ovu konfrontaciju već videli u katastrofičnim terminima i nazvali je poslednjim krstaškim pohodom

Rekonstrukcija EU-a

09.јануар 2003. Duška Anastasijević

Novi temelj za Evropu

Po prvobitnim obrisima koji će postati vidljiviji sredinom ove godine, EU će po svom ustrojstvu imati čvršći karakter od zajednice koju budu činile Srbija i Crna Gora

Državne televizije

09.јануар 2003. Biljana Vasić

Pretplati pa klati

Položaj državnih televizija u Evropi svojevrsna je mešavina poverenja i solidarnosti koje im gledaoci ukazuju pretplatom, finasiranjem iz državnog budžeta i pravnom zaštitom od političkih nasrtaja

Svet – 2002. godine

28.децембар 2002. D.Anastasijević, S.Ast, F.Cetinić, S.Seizova, S.Stanojlović, S.Vasović-Mekina

U Buš-Sadamovoj senci

Reč koja je na međunarodnoj sceni obeležila odlazeću godinu svakako je terorizam, s prefiksom "anti" ili jednostavno bez njega. Poput produženog efekta terorističkog napada 11. septembra na Njujork i Vašington i prošlogodišnjeg rata u Avganistanu, najznačajniji protagonisti – a "Vreme" je odlučilo da kroz njihove portrete krokije podseti čitaoce na događaje koji su u svetu obeležili 2002. godinu – stajali su na jednoj ili drugoj strani ove zamišljene barikade. Naravno, bilo je i izbora, silazaka sa scene ili uspona na nju, jubileja... Ali, sve to uvek u velikoj senci dveju ključnih figura koje su gotovo cele 2002. dominirale naslovnim stranicama i udarnim vestima svetskih medija – Sadama Huseina i Džordža Buša, pa im i u ovoj svojevrsnoj hronologiji zbivanja, po izboru naše redakcije pripada uvodno mesto

SAD i Irak

25.децембар 2002. Duška Anastasijević

Rat na kratkom fitilju

Što su pripreme SAD za rat snažnije i nedvosmislenije, Sadam Husein pojačava napore da se prikaže kao čovek najboljih namera, naročito prema susedima i potencijalnim saveznicima u arapskom svetu. Mastilo sa udarnih američkih dnevnika koji su preneli preteće reči Kolina Pauela nije se čestito ni osušilo kada je Bagdad ponudio Kuvajtu da mu vrati umetnine i ostale dragocenosti koje je Irak zaplenio tokom rata u Zalivu

Intervju - Radmila Hrustanović, gradonačelnica

24.децембар 2002. Slobodan Georgijev

Zatvorena konstrukcija

"Ako sami kao građani ne povedemo računa o nekim stvarima, ništa se neće promeniti. Nema tog preduzeća koje može da očisti grad onoliko koliko mi možemo da ga zaprljamo"

Vreme (fudbalskih) izbora

19.децембар 2002. V.S

RonaldORO

U roku od samo 24 časa brazilski as je svojoj impresivnoj kolekciji trofeja dodao još dva: "Zlatnu loptu" pariskog nedeljnika "Frans Fudbal" i "Trofej FIFA" namenjen najboljem igraču sveta

Amerika–Irak–svet

19.децембар 2002. Slobodanka Ast

Opasna igra

Evropska unija

19.децембар 2002. Duška Anastasijević

Ekskluzivni klub

U Kopenhagenu u elitno evropsko društvo primljene Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka, Slovenija, Estonija, Latvija, Litvanija, Malta i Kipar

Spomenici NATO intervencije

12.децембар 2002. Slobodan Kostić

Skrušeno dostojanstvo

Još se nije ni slegla prašina na spomeniku ustanicima u Karađorđevom parku, osušila boja na cerskom spomenu niti stegao malter na obeležju oslobodiocima Beograda, a već su počeli da niču novi spomenici u Beogradu, Valjevu, Grdelici, Aleksincu, Ćupriji, Varvarinu i drugim mestima. Nekad su se slavile velike pobede i slavne bitke, realne i izmišljene, sada se podižu spomenici žrtvama i porazima, neprijatno stvarnim

Međunarodna krizna grupa

12.децембар 2002. Miloš Vasić

Izveštaj o površnosti

Čuveni izveštaj Međunarodne krizne grupe uspeo je da svojom površnošću i predrasudama upropasti čak i ono pametno što je u njemu napisano. Povremeno se stiče utisak da se po svaku cenu htelo dokazati nedokazivo ili – u nedostaku boljeg – puka mogućnost proglasiti za gotovo delo. Nije jasno zašto jedna inače ugledna međunarodna nevladina organizacija pribegava ovakvim, za nju netipičnim sredstvima

Izbori 2002

12.децембар 2002. Milan Milošević

Predsednik Srbije u zimskom periodu

U noći propalih izbora Koštunica je delovao više ljut nego razočaran (uostalom, ispada da je njegov prvi cilj bio Đinđić, a drugi pobeda u trci za privremenu funkciju) i bilo je jasno da će DSS preduzimati korake protiv srpske vlade

Ekologija

05.децембар 2002. Vladimir Stanković

Katastrofa zbog „Prestiža“

Potapanje tankera iz koga je u vode Galicije iscurilo preko 11.000 tona nafte prouzrokovalo je jednu od najvećih ekoloških katastrofa u poslednjoj deceniji i istovremeno izazvalo veliku polemiku u zemljama EU o ispravnosti i sigurnosti "ekoloških bombi" koje krstare morem

Samit Severnoatlantske alijanse u Pragu

28.новембар 2002. Veljko Samolov

NATO na „Istočnom frontu“

Šesnaesti samit NATO-a u Pragu održan je u atmosferi prepunoj simbolike – pre tačno 11 godina, na istom mestu gde je održan sastanak predstavnika 46 zemalja članica Pakta i Partnerstva za mir, svečano se i konačno raspao Varšavski ugovor, a u dan tačno pre 50 godina, opet u Pragu, počelo je suđenje Rudolfu Slanskom i grupi od još 13 "izdajnika socijalizma, američkih špijuna i mrzitelja druga Staljina"

Zona sumraka

22.новембар 2002. Ljuba Živkov

Bauk pravde

Vest o presudi Andreotiju je virus koji bi mogao da se navrze na nekoga od naših za sada veoma otpornih i zdravih sudija. Neće valjda!

Vreme izazova

22.новембар 2002. Redakcija Vremena

Kakav Ustav treba Srbiji

U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 16. novembra održana je tribina pod naslovom "Kakav Ustav treba Srbiji". UČESNICI: Pavle Nikolić, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu i autor jednog od ustavnih rešenja ponuđenih posle promena u Srbiji Zoran Lončar, docent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, član Demokratske stranke Srbije i jedan od autora Nacrta ustava koji je početkom godine ponudila ta stranka, učesnik u radu na Ustavnoj povelji Srbije i Crne Gore Vladimir Đerić, član ekspertske grupe Beogradskog centra za ljudska prava koja je sredinom 2001. ponudila na javnu raspravu svoj predlog Ustava Srbije, član Građanskog saveza Srbije Svetozar Čiplić, sudija Ustavnog suda Srbije i član komisije za izradu konstitutivnog akta Vojvodine, član Demokratske stranke Tribinu je u Studentskom kulturnom centu vodila Vera Didanović, novinar nedeljnika "Vreme"

Predsednički izbori, drugi put

22.новембар 2002. Milan Milošević

Vojislav vs. Vojislav, bez Miroljuba

Kad je iz igre izbačen Žospen, a u igri ostali samo Širak i Le Pen, čitava Francuska se digla na noge. Ovde se na Šešeljevo nastupanje gleda sa zluradom ravnodušnošću

Evropa i SAD

14.новембар 2002. Dušan Reljić

Omraženo carstvo dobra

Nemačka i druge članice Evropske unije ne znaju kako da se postave prema neospornom svetskopolitičkom hegemonu

Kraljevina Monako

07.новембар 2002. Zoran Jevtović

Teret krune

Zbog neoporezivanja, zbog slobodnog kockanja, ali i zbog pitome klime, veliki broj poznatih i manje poznatih „parajlija" iz celog sveta bori se da zadrži, odnosno obezbedi sebi zlata vredno boravište u Montekarlu

Kriza talaca u Moskvi

01.новембар 2002. Slobodanka Ast i Dokumentacioni centar Vreme

Uzrok smrti ne pominjati

Sada mnogi analitičari širom sveta postavljaju cinično pitanje da li je deset odsto žrtava – a taj procenat sad već iznosi 17 odsto, što znači da je stradao svaki šesti talac, dozvoljiv broj "podnošljivih žrtava"? Koliko će ova "savršeno uspela vojna operacija" koštati Vladimira Putina

Nuspojave

01.новембар 2002. Teofil Pančić

Sajamska hronika

Od tolike Bratske Ljubavi osetljivijem čoveku je moglo i da pozli, naročito onome ko pamti duže od prosečne srpske ili hrvatske kokoške

Intervju - Dejv Holand, džez kontrabasista

24.октобар 2002. Vojislav Pantić

Život pretočen u muziku

Najbolji je džez muzičar na svetu prema kritičarima najreferentnijeg svetskog džez magazina "Down Beat" kaže da muzika ne postoji u vakuumu: "Na vas veoma utiču ljudi sa kojima radite i pravac u kom muzika ide u pojedinoj grupi. Ja sam oduvek istraživao kako da najbolje podržim kolege u nekoj muzičkoj situaciji"

Otvoren Beogradski sajam knjiga

24.октобар 2002. Nebojša Grujičić

Replika viđenog

Dugo se održavala fama da kultura i njene manifestacije treba da budu znatno bolje i kvalitetnije od socijalnog, političkog i društvenog okruženja u kojem nastaju. Danas, međutim, čini se da je traženje ove vrste relacija postalo bespredmetno. Stvari idu svojim tokom, i kako nam je u državi tako nam je i na Sajmu knjiga – ni bolje ni gore

Dr Milan M. Ćirković

17.октобар 2002. Dr Milan M. Ćirković

Ugađanje rulji

Francuska kultura u Beogradu

02.октобар 2002. Sonja Ćirić

Rečiti gest pažnje

"Bilo je mnogo kandidata, ali smo se odlučili za Beograd zato što želimo da uputimo direktnu poruku da je vaš grad važan deo sadašnje evropske kulturne slagalice", kaže Olivije Puavr D’ Arvor, predsednik AFAA-e, Francuske asocijacije za umetničko delovanje