Meridijani

Osinki: Smrt rudara

Najmanje 40 rudara poginulo je u eksploziji metana u rudniku na jugu Sibira, javile su u prošlu nedelju gotovo sve svetske agencije. Šef ruske federalne agencije za energiju Sergej Oganesjan rekao je novinarima da je prema poslednjem bilansu 40 rudara poginulo u eksploziji u rudniku Taizina u okrugu Kemerevo. Oganesjan je dodao da sedam rudara još nije pronađeno i da su oni najverovatnije mrtvi, iako spasilačke ekipe i dalje tragaju za njima. Oko 150 spasilaca nastavilo je potragu za sedam rudara koji su zatrpani u rudniku. Spasilački timovi su radili i tokom noći, ali nisu mogli da koriste mašine zbog mogućnosti nove eksplozije. Morali su da se oslanjaju na svetlost iz baterijskih lampi dok su prokopavali tunel kroz zemlju i stenje. „Oni kopaju ručno, pokušavajući da se probiju. Mnogo zemlje je palo. Ne smeju da koriste mašine zbog opasnosti od varnica“, rekao je šef lokalne službe hitne pomoći Ilgiz Galejev. Eksplozija, koju je izazvao metan, dogodila se u prošlu subotu ujutru na dubini od 560 metara u oknu Taižina i izazvala je požar i odrone na više mesta.

Jerusalim: Novi plan

Izraelska vladajuća partija Likud premijera Arijela Šarona izjasniće se 29. aprila na referendumu o Šaronovom planu da se Izraelci povuku iz pojasa Gaze i iz četiri izolovana naselja na Zapadnoj obali, saopštili su zvaničnici Likuda. Odluka o održavanju partijskog referenduma doneta je jedan dan pre Šaronovog odlaska u Vašington, gde za svoj plan namerava da pridobije predsednika SAD Džordža Buša. Pripadnici Likuda imaju podeljeno mišljenje o Šaronovom planu, pa je ishod referenduma, na kojem će odluku o tom planu doneti 200.000 pripadnika stranke, presudan za Šarona. Izraelski premijer obećao je da će poštovati rezultat glasanja, a ukoliko njegov plan ne bude prihvaćen, postoji mogućnost da će biti primoran da napusti funkciju. Podrška američkog predsednika mogla bi znatno da utiče na Šaronovu poziciju. Izraelski premijer izjavio je da bi njegov plan unapredio bezbednosnu situaciju u Izraelu, poboljšao položaj te zemlje u međunarodnoj zajednici, ojačao privredu i pozitivno uticao na mirovne pregovore. „Nema sumnje da će taj plan u budućnosti otvoriti put za mirovni proces“, rekao je Šaron uoči sastanka s predsednikom Izraela Mošeom Kacavom. Neki ministri naveli su da neće podržati Šaronov plan, ako ne bude dobio podršku SAD. Izraelski zvaničnici koji su želeli da ostanu anonimni izrazili su očekivanje da će dobiti obećanje SAD, da Izrael neće morati da se u potpunosti povuče sa Zapadne obale na osnovu trajnog sporazuma s Palestincima. Izrael, takođe, traži garancije da će milionima palestinskih izbeglica i njihovih potomaka biti zabranjen povratak u Izrael. Visoki zvaničnici koji nisu želeli da im se navode imena izjavili su, međutim, da se SAD opiru da daju takvu garanciju i da će tražiti da se do konačnog sporazuma dođe putem pregovora.

Beč: Skupa politika

Političke partije u Austriji spadaju među najskuplje u svetu, pokazuje uporedno istraživanje nemačkog naučnika Karl-Hajnca Nasmahera. Među 16 demokratskih zemalja sveta Austrija se našla na drugom mestu, iza Japana, po izdacima za političke partije. Nasmaher je objasnio da studija ukazuje da je u manjim državama demokratija skuplja nego u većim. On je, takođe, ustanovio da i dužina demokratske tradicije utiče na smanjenje troškova za političke partije. Mimo očekivanja, izdaci za partije u ekonomski razvijenim zemljama nisu ništa veći nego u siromašnim državama. Profesor sa univerziteta u Oldenburgu izračuno je koliko godišnje partije troše, podelivši to s brojem stanovnika sa pravom glasa i uzevši u obzir bruto-nacionalni dohodak po glavi stanovnika. Japan se, prema njegovoj računici, nalazi na prvom mestu sa vrednošću od 2,7, a Austrija na drugom sa 2,66. Na trećem mestu je Izrael (2,64), a na četvrtom Italija (2,47). Za njima su Švedska (1,47), Španija (1,01), Francuska (0,68), Nemačka (0,57), Irska (0,56), SAD (0,48), Švajcarska (0,46), Danska (0,42), Kanada (0,36), Australija (0,32), kao i Holandija i Velika Britanija (po 0,22).

London: Štrajk javnih službi

Više od 100.000 činovnika u javnim službama u Britaniji stupilo je prošlog utorka u štrajk, zahtevajući povećanje plata. Ukupno tri javne službe počele su štrajk od 24 ili 48 sati, saopštili su sindikati. Oko 90.000 zaposlenih u britanskom ministarstvu rada i penzionog osiguranja obustavilo je rad, izazvavši pometnju u aktivnostima centara za zapošljavanje i isplatama različitih doznaka. U štrajk je stupilo i 4500 zaposlenih u Službi za pitanja zatvora, kao i 1700 zaposlenih u Nacionalnom birou za statistiku. To je prvi štrajk zaposlenih u tom birou uopšte. Generalni sekretar sindikata za trgovačke i javne službe Mark Servotka rekao je da su zaposleni u javnim službama „malo plaćeni i potcenjeni“. „Biće, nažalost, pometnji, ali ako ljudi žele nekoga da okrive, to ne treba da budu hiljade slabo plaćenih činovnika, već visoki zvaničnici sa šestocifrenim platama“, rekao je on. Servotka je pozvao nadležne ministre da reaguju.