Strah od sletanja

Oni koji su se dosad plašili dugih avionskih letova sada imaju razloga da ih se plaše mnogo više. Najpre, od skora je mnogo manje izvesno da će putnik (pod uslovom da ima avionsku kartu i važeću vizu odredišne zemlje) uopšte ući u avion. Zatim, povećana je verovatnoća da će ga istim avionom, posle kraćeg i brutalnog maltretiranja, vratiti onamo odakle je poleteo. I konačno, može mu se desiti da ga prinudno spuste više hiljada kilometara od željenog odredišta. A za sve to može da zahvali novim zahtevima koje Amerikanci postavljaju prevoznicima koji saobraćaju sa njihovom zemljom.

Uzmimo na primer već ozloglašeni let „Britiš Ervejza“ broj 223 koji redovno saobraća na liniji London–Vašington. Taj let je u četvrtak, prvog dana Nove godine, otkazan iz bezbednosnih razloga na američki zahtev; otkazan je ponovo i u petak, sa istim šturim obrazloženjem. U subotu je kasnio više od tri sata zbog dodatnih provera na kojima su Amerikanci insistirali, a u nedelju su svi putnici – njih 241 – morali da prođu kroz policijsko ispitivanje pod budnim okom naoružanih stražara, što je potrajalo nekoliko sati. Problemi na liniji 223 uneli su pometnju u red letenja i izazvali kašnjenja na letovima u suprotnom pravcu, ali su putnici koji su nameravali da polete iz Pariza prošli još gore, jer nisu ni videli Ameriku: šest letova „Er Fransa“ otkazano je tokom praznika.

U ponedeljak je premijer Toni Bler, obasut protestima ogorčenih putnika, najavio da je to tek početak. „Terorizam je realna pretnja i moramo stalno biti budni,“ rekao je Bler uz uobičajeni brižan osmeh. Njegov ministar saobraćaja Alister Darling bio je konkretniji. „Bojim se da ćemo još mnogo godina ostati u povišenom stanju pripravnosti,“ rekao je Darling, dodavši da će na zakašnjenja i otkazane letove „svi morati da se naviknu.“

NERVOZNI ŠERIFI: Kašnjenje i otkazivanje je, međutim, samo deo maltretiranja sa kojima će putnici nastaviti da se suočavaju. Pojedini avioni koji su između Božića i Nove godine leteli u Ameriku dobili su lovačku pratnju domaćina, uz pretnju da će biti oboreni ako skrenu sa zadatog kursa; drugi su preusmereni u Kanadu uz obrazloženje da se među putnicima nalaze potencijalni teroristi, što je verovatno veoma oraspoložilo pilota, a zatim su putnike satima ispitivali kanadski i američki policajci. Naravno, ispostavilo se da je dojava bila lažna. Ni američki južni sused – Meksiko – nije bolje prošao: čitav niz letova za destinacije u SAD otkazan je jer se neko uplašio da se Al Kaida ušančila južno od reke Rio Grande.

Pored ovih vanrednih situacija, kompanije koje lete za Ameriku stalno se suočavaju sa novim zahtevima domaćina. Kada su Amerikanci prošle godine uveli pravilo da vrata pilotske kabine moraju biti čvrsto zabravljena i otporna na metke, avioprevoznici su gunđali zbog troškova, ali su ih ipak ugradili, jer niko nije osporavao da je to dobra ideja. Novi američki zahtev je da se naoružanim „vazdušnim šerifima“ (US air marshals) omogući da putuju na svakom letu u, iz i preko Amerike koji se domaćinima učini bezbednosno sumnjiv, a ovo se odnosi čak i na letove teretnih aviona. Mnogi smatraju da će prisustvo naoružanih pratilaca, umesto da smanji, povećati rizik na takvim letovima. Teroristi bi, na primer, sada mogli da odustanu od pokušaja da unesu vatreno oružje u avion i usredsrede se na to da ga u pogodnom trenutku otmu od „vazdušnih šerifa“. Sem toga, svaki metak ispaljen u avionu na visini od nekoliko hiljada metara može da dovede do dekompresije ili, što je još gore, oštećenja vitalnih hidrauličkih i električnih sistema. Na kraju, zebnju izazivaju rezultati nedavne inspekcije koji ukazuju da mnogi pripadnici vazdušne šerifske službe (koja odavno funkcioniše na domaćim letovima u SAD), usled čestih promena vremenskih zona, izloženosti stresu i prekovremenog rada, pokazuju simptome nervne labilnosti i imaju zdravstvene probleme. Zbog toga nije čudno što sindikati avioprevoznika iz nekolicine evropskih zemalja prete štrajkom ukoliko se ovaj propis sprovede u delo. JAT je, usput budi rečeno, već najavio da će američki zahtevi biti ispunjeni.

PAZI PTIČICA: Recimo, ipak, da ste se naoružali strpljenjem, i da ste spremni da stoički podnesete višesatno čekanje, otkazivanje leta i dugo putovanje sa nervoznim šerifima. Ono što možda niste znali je da su avionske kompanije, opet na zahtev Amerikanaca, već dostavile tamnošnjim bezbednosnim organima niz podataka o vašoj ličnosti, navikama i ekonomskoj situaciji, još onog časa kada ste kupili kartu, pogotovo ako ste je platili kreditnom karticom. Dakle, ukoliko ste u poslednje vreme putovali u Ameriku, vaš dosije u nadležnoj službi već postoji, i biće sve deblji i bogatiji što češće putujete u tom pravcu. Uz to, od Nove godine će svim putnicima kojima je za Sjedinjene Države neophodna viza – što naravno uključuje građane SCG – po prispeću biti uzeti otisci i biće fotografisani za pomenuti dosije, a kroz istu proceduru moraće proći i prilikom izlaska.

Ono što izaziva najviše nedoumica jeste pitanje da li navedene mere zaista doprinose bezbednosti putnika i posade, ili će nova procedura samo iskomplikovati život svima osim teroristima, koji su po prirodi svoje delatnosti bolje pripremljeni da prođu kroz bezbednosne barijere od običnih putnika. Pronicljiviji analitičari već ukazuju da bi Amerikanci, umesto što nameću ostalima svoje nedopečene bezbednosne standarde, trebalo da uče od Evropljana i Izraelaca, koji su se sa problemom avionskog terorizma suočili mnogo ranije, i koji znaju kako se ta opasnost diskretno drži na minimumu bez maltretiranja putnika i narušavanja voznog reda.

Avaj, ni putnici ni avionske kompanije kojima su nove mere zagorčale život ne bi trebalo da se nadaju da će im bilo kakvo kukanje pomoći, jer je suvereno američko pravo da strancima propisuje pod kojim uslovima smeju da im dođu u goste. Ne pomaže ni smisao za humor: na američkim aerodromima stoji jasno upozorenje da će svaki vic na račun bezbednosnog osoblja i njihovog posla biti tretiran kao krivično delo, pa ko hoće da proba neka izvoli. Za početak, malo iskrenosti prema putnicima ne bi škodilo: umesto što ih mame reklamama na kojima mušterije pijuckaju francuska vina dok ih tetošu prelepe stjuardese, na metalne detektore na aerodromima trebalo bi postaviti natpis iz Danteove Božanske komedije: „Ostavite svaku nadu vi koji ovuda prolazite.“