“Meni je, priznajem, potpuno neshvatljivo – ko god da se prepozna – da preživeli akteri scene o kojoj govorimo ćutke posmatraju urbanističku destrukciju i iživljavanje koje se nad Novim Sadom već duže vreme sprovodi. Naočigled ‘uglednih zvanica’ ubrzano se devastira grad u kom žive – njegov urbani duh, priroda – dok oni, volterovski kazano, obrađuju vlastiti vrt”
Postalo je dovoljno da neki roditelj proceni da je neko književno ili umetničko delo nepodobno, pa da se ono ukloni ili prepravi. Najnoviji primeri su Ana Frank, Agata Kristi i Mikelanđelov David
Na početku izgradnje, mehanizacije je bilo malo, alata nedovoljno, jedino je napretek bilo posleratnog entuzijazma. Danas je takve podvige teško shvatiti
Ako se obistini najavljeno, đaci u Srbiji od školske 2024/2025. godine neće imati tri već jedan novi udžbenik
Holivud obeležava sto godina pop-kulture. Jedna od atrakcija je aukcija 1400 predmeta koji su deo istorije filma. „Zvezda“ aukcije je trodelno belo odelo iz „Groznice subotnje večeri“
Stari i novi likovi se gomilaju, ali ne uspevaju da pronađu svoje mesto u “koordinantnom sistemu konfuzije”, nabacani su bez reda i cilja, sa karakterizacijom koja je uglavnom svedena na bečenje i režanje. Film u jednom trenutku postane naporan za gledanje jer je teško pohvatati šta se događa na ekranu
Zašto kasni nacrt novog zakon o medijima? Zato što vlast odbija da se u Agenciji za privredne registre, odnosno Registru medija, vodi evidencija svih javnih sredstava koja u njih stižu posrednim i neposrednim putem od državnih organa i preduzeća u većinski državnom vlasništvu. Takođe, vlast ne želi sveobuhvatnu analizu potreba za medijskim sadržajima, na osnovu koje bi bio raspisan konkurs za medijske sadržaje. Razlog je u oba slučaja jednostavan: razotkrio bi se način kako režim korumpira medije, odnosno pokazalo bi se da na svim nivoima države nedostaju sadržaji koji obezbeđuju politički pluralizam, to jest profesionalno izveštavanje
Dva novija odlična dokumentarna biografska filma dugog metra govore i o neposlušnosti kao prirodnom i u biti nepokorivom porivu, s tim da prvi u žiži ima veoma glasnu i nedvosmislenu neposlušnost, dok se drugi bavi iznuđenom tišinom
Lola Đukić je gajio osećaj socijalne pravde i ličnog integriteta koji nadilazi granice socijalističke ideologije. Zato je u svojim intervjuima govorio o najvećoj satisfakciji koju autor ima kada donese ili vrati osmeh na lica gledalaca
Stari i novi likovi se gomilaju, ali ne uspevaju da pronađu svoje mesto u “koordinantnom sistemu konfuzije”, nabacani su bez reda i cilja, sa karakterizacijom koja je uglavnom svedena na bečenje i režanje. Film u jednom trenutku postane naporan za gledanje jer je teško pohvatati šta se događa na ekranu
