Uloga i učešće KNOJ-a u borbi protiv odmetnika ostali su obavijeni velom tajne dugi niz godina, što je s vremenom uzrokovalo pojavu specifičnog, gotovo holivudskog mita o knojevcima, borcima protiv “bande”, koji je svoje otelotvorenje našao u filmovima Žike Mitrovića o podvizima kapetana Ramiza Lešija. Međutim, prava slika je bila kudikamo drugačija
Ako je prošla godina bila vrhunac borbe Telekoma i United Media Group za korisnike i uticaj, ove godine je taj rat ušao u novu fazu. Borba ova dva monopola proširila se na politički plan, što je mnogo opasnije
“Mi se kao društvo nikada nismo potpuno odredili prema nacionalizmu koji je preplavio ove prostore devedesetih i doveo do rata. To nije uradila ni prethodna vlast, ni veliki deo onih koji danas čine opoziciju. Mržnje će uvek biti, ona je deo naše prirode. Ali da bismo kao društvo mogli da krenemo napred, mi moramo da prepoznamo sopstvene greške i zamolimo za oprost bez obzira da li je druga strana to uradila ili ne”
“Na početku pandemije napisao sam da će ova bolest zadati smrtonosni udarac kapitalizmu. Mnogi su mi se smejali posle toga: kapitalizam ne samo da je zauzdao krizu, nego ju je čak iskoristio da postane još jači... I dalje mislim da sam bio u pravu: poslednjih godina se globalni kapitalizam tako radikalno promenio da neki (poput Janisa Varufakisa ili Džodi Din) taj novi poredak u nastajanju čak više i ne nazivaju kapitalizmom nego korporativnim neofeudalizmom. Pandemija je dala podsticaj tom novom korporativnom poretku, a novi feudalni vlastelini kao što su Bil Gejts ili Mark Zakerberg sve više kontrolišu naše zajedničke prostore komunikacije i razmene”
Kako takozvani prvi svijet, uglavnom razvijeni “zapadni” svijet, prelazi na druge izvore energije osim fosilnih goriva, one zemlje koje imaju rezerve za proizvodnju nove energije postat će nove kolonije koje će opskrbljivati svijet prirodnim resursima i jeftinom radnom snagom. Naravno, cijena je uništenje prirode. Rio Tinto je pravi primjer toga kako domaća elita rasprodaje resurse u paktu sa stranim elitama i u tom smislu kapitalu zaista nije stalo do nacije ili naroda, on ne poznaje granice, sve što mu je u interesu je daljnja akumulacija, ekspanzija i ekstrakcija
“Nije uvjet za gostovanje u mojoj emisiji da se neko nama iz Srbije izvinjava. Ako bi se Aleksandar Vučić pojavio u ‘Nedjeljom u dva’, on bi najverovatnije iskoristio priliku da napadne Hrvatsku, a ja bih se kao novinar tu trebao ponašati kao advokat Hrvatske, što mi ne pada na pamet. Ja sam samo svoj advokat. Prvenstveno sam novinar i ne pada mi na pamet da branim Hrvatsku od napada arogantnog Vučića. Ako se Novak Đoković kandiduje za predsjednika Srbije i pobjedi, onda bih njega volio ugostiti, da porazgovaramo malo o budućnosti”
Postalo je jasno ono što se moglo pretpostaviti nakon prve najave da će novi film uopšte i biti snimljen: u kreativnom i narativnom pogledu, Matriks: Uskrsnuća je jedan posve nepotreban nastavak, isto kao što su svojevremeno nepotrebni bili Matriks 2 i Matriks 3
Uputstvo: uz čitanje ovog teksta o rokenrolu koji peva o sebi, obavezno slušajte naslove preporučene u zagradama ispod međunaslova. I uživajte.
Reditelj Goran Marković je većinom glasova uređivačkog kolegijuma nedeljnika "Vreme" izabran za ličnost godine. Kriterijum za priznanje je, kao i prethodnih godina, bio doprinos unapređenju institucija u javnom interesu
Šta je ogolio kolaps TENT-a? Zašto je Darija Kisić Tepavčević postala lik iz filmova Gorana Markovića? I kako se zove poslednja demokratska institucija u Srbiji
Na čelu većeg broja najvažnijih preduzeća u Srbiji nalaze se v.d. direktori. Umesto da budu izabrani na konkursima, prema informacijama Transparentnosti Srbije, od 34 preduzeća u državnom vlasništvu, direktore u čak 22 imenovala je Vlada kao vršioce dužnosti. U 19 preduzeća direktorima u v.d. stanju je odavno istekao mandat, ograničen na 12 meseci
O sasvim različitim umetničkim dometima filmova dvojice zaslužnih veterana svetske, odnosno srpske kinematografije, povezanih slučajnim tajmingom i namernim razmatranjem motiva nostalgije
Ploča koja neće biti luksuzno reizdata, a svojevremeno je sasvim sigurno promenila popularnu kulturu na našim prostorima, jeste debitantski mini LP grupe Idoli
Sto godina je od rođenja dva reditelja čije je tragove moguće naslutiti u filmovima njihovih vrlo uspešnih naslednika
Ako prođete mađarske carinike i dokopate se Budimpešte, čeka vas blistavi grad pun restorana i prodavnica, ali i galerija i muzeja u kojima se može naučiti dosta toga ne samo iz njihove istorije
Ko nije na napredjačkoj liniji, na njega se uvredama obruše pravi i ministarski botovi. To je iskusio i reditelj Goran Marković. Jedan od predloga kako da se takvoj praksi stane na put je da institucije kulture pošalju jasnu poruku
Flipi se ne umara, ne kasni na posao, ne oboljeva od korone i, što je najvažnije, ne zvoca, ne traži platu od 15 dolara na sat i pravo na sindikalno organizovanje. Flipi pravi burgere i pice, peče piletinu, pakuje pomfrit ili servira sladoled. Flipi je robot
Čuveni američki kantautor prodao je ceo svoj katalog autorskih pesama izdavačkoj kući Soni Mjuzik za 500 miliona dolara. To je najveća transakcija ikada sklopljena u muzičkom biznisu kada su u pitanju autorska prava. Kako stvari stoje, rasprodaja pesama čuvenih muzičara će se nastaviti
“Problem je kada se o nečemu priča previše, na primer o kovidu, jer se onaj ko sluša već naslušao priča o tome i možda više ne želi da sluša. Kako onda da učinimo da nas ljudi slušaju, ako su već bezbroj puta čuli slične priče o izbeglicama, migrantima, a da ne kažu: ‘Ne, dosta mi je tih priča’”
Ideja da pozorišta u regionu razmenjuju predstave veoma je dragocena i dobrodošla za naš pozorišni život, a nadamo se da ćemo uskoro gledati i koprodukcije
Dva celebrity biopica: Kralj Ričard Reinalda Markusa Grina i Spenser Pabla Laraina
Taj Žilnikov svet, to je jedna biosfera za sebe, u kojoj je on naizgled samo jedan od egzemplara
Jasna Đuričić je na ovogodišnjem Berlinskom filmskom festivalu za glavnu ulogu u filmu „Quo vadis, Aida?“ proglašena za najbolju evropsku glumicu. To priznanje niti je izazvalo naročitu pažnju medija, niti vlasti, jer se bavi Srebrenicom koju bi u Srbiji najradije zaboravili
Presek stanja ljudskih prava u svetu i Srbiji 2021. godine kao krajnji rezultat daje sumornu sliku, stvara osećaj da u sadašnjem trenutku nema idealne zemlje u kojoj se ljudska prava poštuju, i generiše osećaj bespomoćnosti. Polako se briše granica između “dobrih” i “loših” država
Nismo li i danas podeljeni na vernike i izdajnike, anglofile i rusofile, a najmanje je onih koji odbijaju da se slepo predaju bilo kom autoritetu
Kako je pisac denunciran kao nedostojan “nacionalne penzije” jer se ne udvara arhaičnim vizijama “naroda i države”
