"Projekat koji bi definisao saradnju zemalja bivše Jugoslavije je dovoljno snažan da u 14 dana možete da ‘spakujete’ jednu ozbiljnu tematsku rutu, poput ‘Puta svile’, ili ‘Rute 66’ u Americi"
U Modernoj galeriji u Valjevu nedavno je otvorena izložba crteža Mihajla Đokovića Tikala, slikara sa jednim od najspecifičnijih i najuzbudljivijih opusa u srpskom slikarstvu u poslednjih pola veka
Možda će se ovogodišnje Pozorje više pamtiti po nekima od nenagrađenih nego po nekima od nagrađenih, ali ono jeste i dalje reprezentativan presek teatarskog ovde i sada
Pink Martini, 31. V, Zaz, Nouvelle Vague, 1. VI 2012. Beogradska arena
Mnogi elementi epohe u kojoj se dešava radnja filma Bel Ami Deklana Donelana i Nika Ormeroda, urađenog prema istoimenom Mopasanovom romanu, snažno korespondiraju s našim vremenom. Ima tu vojnih intervencija, političko-bankarsko-berzanskih prevara, zloupotrebe masovnih medija i čega sve ne. Čitav taj kontekst, međutim, u filmu ostaje u pozadini međuljudskih odnosa i ljubavnih igara
Možda zvuči čudno, ali rad sa muzičarima je veoma sličan radu sa političarima. Prodaju nematerijalan proizvod. Jedni muziku, a drugi ideje. Veliki su egoisti, koliko god na to ne pristajali. Imaju svoje zvezde. Nove rastuće i one stare u zalasku
Tadić, koji kao psiholog i bivši sportista sigurno više zna o "tim bildingu" nego o nacionalnoj ekonomiji, uprkos kratkom stažu u predizbornoj ulozi Fijatovog probnog vozača, verovatno će pred koalicionim partnerima reprizirati ono što je govorio kada je 2004, pobedom na partijskim izborima još na njega besnog Zorana Živkovića, preuzimao Demokratsku stranku: "Kad nas sve ovako vidim zajedno, pitam se zašto smo se rastajali..."
"Šah može da bude umetnost, ali retko. Da bi se napravila neka lepa šahovska kombinacija, u završnici partije potrebno je da protivnik pogreši. Ako nema lepe kombinacije, nema ni umetnosti"
"Važno je verovati u sebe, biti uporan, disciplinovan i inteligentan. Najvažnija je volja. Čovek mora stalno da iskušava sebe. Evo, pre neki dan sam zacrtao da sat vremena trčim. Nakon nekog vremena došlo mi je da odustanem, ali sam stisnuo zube i trčao sat i po bez prestanka"
Abdel Baset al Megrahi, jedini čovek koji je osuđen za napad na avion kompanije Pan Ameriken 1988. godine, u čijoj eksploziji je iznad Lokerbija u Škotskoj poginulo 270 ljudi, među kojima 11 na zemlji, umro je 20. maja u Tripoliju, glavnom gradu Libije. Za jedne je on "poslednja žrtva Lokerbija", a za druge je bio i posle svih nedoumica ostao terorista
Njegovo carsko veličanstvo sultan Sulejman Prvi, Vladar carske kuće Osmana Sultan sultana, Kan kanova, Zapovednik vernika i naslednik proroka Gospodara svemira, Zaštitnik svetih gradova Meke, Medine i Jerusalima, Vladar Tri Grada: Konsatntinopolja, Adrijanopolja i Burse, i Damaska i Kaira, celog Azerbejdžana, Magrisa, Barke, Kairuana, Alepa, arapskog Iraka i Ajima, Basre, El Hasa, Dilena, Rake, Mosula, Partije, Dijar-i bekra, Kurdistana, Kilikije, vilajeta Erzerum, Sivasa, Adane, Karamana, Vana, Berberije, Abisinije, Tunisa, Tripolija, Damaska, Kipra, Rodosa, Kandije, vilajeta Moreje, Mramornog mora, Sredozemnog mora, Crnog mora i njihovih obala, Anadolije, Rumelije, Bagdada, Grčke, Turkistana, Tatarije, Kirkazije, dve oblasti Kabarde, Gruzije, ravnice Kipšaka, cele Tatarske zemlje, Kefe i susednih zemalja, Bosne i od nje zavisnih zemalja, grada i tvrđave Beograda, vilajeta Srbije sa svim zamkovima, tvrđavama i gradovima, Albanije, celog Iflaka i Bogdanije, kao i svih zemalja i granica koje od njih zavise, te mnogih drugih zemalja i gradova
Nedavno završena velika retrospektivna izložba u Berlinu i otvaranje iste postavke početkom juna u Parizu još jednom skreću pažnju na delo Gerharda Rihtera, jednog od najvećih umetnika današnjice, slikara koga mnogi smatraju Pikasom XXI veka
"Na neki način, ja sam ciganski Dositej Obradović. Pevam na ovom našem jeziku da ga moji Cigani nauče, a prevodim na ciganski, Kuran, Bibliju, Dostojevskog, Tolstoja... Markesa sam, na primer, počeo da prevodim jer me to što piše asocira na Cigane. Melkijades iz Sto godina samoće je Ciganin. Pa ti cirkusi, to kako oni šetaju po varošima i kako ljudi zahvaljujući njima jače doživljavaju i sjaj i bedu, to je ono što mene privlači Markesu’"
"Na neki način, ja sam ciganski Dositej Obradović. Pevam na ovom našem jeziku da ga moji Cigani nauče, a prevodim na ciganski, Kuran, Bibliju, Dostojevskog, Tolstoja... Markesa sam, na primer, počeo da prevodim jer me to što piše asocira na Cigane. Melkijades iz Sto godina samoće je Ciganin. Pa ti cirkusi, to kako oni šetaju po varošima i kako ljudi zahvaljujući njima jače doživljavaju i sjaj i bedu, to je ono što mene privlači Markesu’"
"Mlade koji se danas šetaju i slušaju muziku tako što između sebe podele dve slušalice istog telefona pa gajtani tih slušalica naprave slovo Y ja zovem ‘Y generacija’. Muzika koju slušaju obeležava njihov teren koji postaje nedopstupan za druge. To je grozno, ljudi po celom svetu hodaju sa čepovima u ušima! Šalju gomilu podataka jedni drugima, ali ne komuniciraju. Napišu SMS: sad sam u klozetu, sad sam u busu. To su samo podaci, tu nema ljudi. Ne kažem da svi treba da se držimo za ruke na ulici, ali kad bismo se makar malo bolje čuli..."
Aktuelna američka serija "Devojke" je svojevrstan antipod "Seksu i gradu" i sledeća velika televizijska stvar. Kako ni ovde ne manjka ljudi od dvadeset-i-nešto, nadobudnih, samoproglašenih intelektualaca sa blaziranim, ničim utemeljenim ali agresivnim političkim i drugim stavovima, često sa umetničkim aspiracijama, koji žive na račun roditelja, koji se "traže" i još uvek ne znaju baš ko su, ali osećaju da su nešto mnogo bitno, dobar deo publike "Devojke" bi mogle da imaju među njima, ali i među onima kojima takvi beskrajno idu na živce
Sarajevska izdavačka kuća Buybook objavila je ovih dana prevod (auto)biografske knjige Zlatana Ibrahimovića pod naslovom Ja sam Zlatan. Napisana u prvom licu jednine, ispisanom rukom Davida Lagerkranca, ova knjiga je izuzetno uzbudljivo štivo, interesantno i onima koji knjige inače i ne čitaju, a u novinama se zadržavaju samo na sportskoj rubrici, kao i pravim zaljubljenicima u tekst
Đorđe Balašević, "Kalendar mog detinjstva"
Madlenianum, Zemun,
23. IV 2012.
Bora Đorđević, muzičar, pohvalio koncert "Beogradskog sindikata" ("Kurir")
Kada se u holivudskom filmu pojave kadrovi u kojima su sive ulice zakrčene ladom rivom i njenim starijim modelima, gledalac sa velikom sigurnošću može da zaključi da se radnja filma premestila iza "gvozdene zavese". Šta o ovom automobilu kažu ljudi koji su je vozili
"Iz pokušaja da spase svet, pametan čovek može izvući jedino pouku da to nije njegov posao. Ali, način na koji me danas, i godinama unazad, primaju ljudi iz nekih napaćenih gradova i krajeva, pokazuje mi da je sve to moglo da se uradi i drugačije. Samo što me to ipak daleko više rastužuje nego što me čini važnim"
Tupak Šakur je pre neki dan na pozornici ponovo zapevao i zaigrao, mada ga nema među živima već petnaestak godina, a Snup Dogi Dog je izašao na scenu pored njega, mada je živ. Ovaj trenutak na čuvenom Koačela festivalu održanom u SAD pamtiće mnogi, jer im je mimo svake logike ispunjena želja da bar za trenutak ponovo vide Tupaka "uživo", makar njegovu hologramsku projekciju. Sledeće pitanje je koga još od mrtvih ili nepostojećih pop zvezda želite da vidite na pozornici – "živog Elvisa", operu koju izvodi "živi Šaljapin" ili "Marija Kalas", ranog "Majlsa Dejvisa"? Zašto samo da stanemo na muzici, zamislite ostale izvođačke delatnosti – ili čak sport? Zamislite utakmice poznatih holograma?
Tirnanićevi duhoviti i lucidni esejistički zapisi s lakoćom prelaze u 21. vek, ne bivajući nimalo "izgubljeni u prevodu"
