"Da li sam mogao da pozovem druge predstave? Da, mogao sam, da su bile bolje od ovih koje sam pozvao. Moram da kažem da postoje predstave koje imaju fantastičnu scenografiju i odlične kostime, ali podsetiću: Pozorje je, ipak, festival dramskog teksta"
Predrag Lucić je bio i nešto nesravnjivo više, bolje i lepše od zbira svojih darova, i to su osećali i znali svi koji su ga poznavali, ali i oni koji su ga "samo" čitali, gledali, slušali
"Veoma je važno infrastrukturno i finansijski podržavati kulturu, umetnost, ali je potrebno i dozvoljavati, pa i podsticati, njen kritički karakter – čak i ono što u toj kulturi kritikuje poredak koji ga podržava. E, to je izazov ovoj kao i svakoj vlasti. Da li ćete podržavati samo ono što vama ide u prilog ili ćete ga podržavati generalno, i to zato što smatrate da je kultura, uz obrazovanje i nauku, glavni emancipatorski mehanizam društva, ono što ga vodi napred, pa makar to išlo na vašu partijsku i političku štetu u datom trenutku. Da li bi istu podršku kao što je imalo svečano otvaranje Muzeja savremene umetnosti imala i izložba u tom istom muzeju koja bi bila kritički nastrojena prema aktuelnoj vlasti?"
"Nisi ti tu izašao samo zbog sebe već zato što se brineš da li ćemo svi mi kao zajednica jednog dana moći da živimo kao normalni ljudi uzdignute glave ili ćemo da klečimo kao robovi", objašnjava Gavrilo Vučetić zbog čega je učestvovao na protestima "Protiv diktature". "Jednostavno, mladi neće da dozvole da samo kuckaju na Fejsbuku, na Tviteru i tako doprinesu svemu već će i da dođu na protest", dodaje Pavle Terzić. Obojica su studenti FDU i protiv obojice su podnesene apsurdne prekršajne prijave za organizovanje neprijavljenog skupa – pet meseci po okončanju protestnih šetnji
"Gore je nego devedesetih. Tada je postojao konsenzus o neprijatelju, o mračnoj sili koja nas gura u rat. Misleći ljudi su shvatali o čemu se radi. A sada, u potpunoj bedi (ne mislim samo na siromaštvo), taj broj ljudi se smanjio, većina je pobegla, a ovi koji su ostali dva puta su zaključali vrata svojih stanova i čekaju. Šta? Da neko drugi popravi njihov život? To se neće dogoditi"
Avgust je mesec u kome je Mira Stupica rođena i prošle godine preminula. Slobodan Unkovski, jedan od najrenomiranijih jugoslovenskih pozorišnih reditelja, zabeležio je za "Vreme" svoje uspomene na Miru Stupicu, glumicu 20. veka
Odlazak najvećeg filmskog junaka za koga niste znali
Sutrašnje otvaranje 62. Sterijinog pozorja označiće početak njegovog novog koncepta po kome će se do 3. juna nadmetati predstave nastale isključivo po domaćim tekstovima, baš kao nekad
Ulicama gradova Srbije kreću se ovih dana vrlo raznoliki ljudi, ideološki verovatno nepomirljivi. "Drogirana omladina", "Ovde sam samo zbog para", odgovor je mladih na medijsku satanizaciju u provladinim tabloidima. "Rođen sam na dan početka bombardovanja, zato sam ovako radioaktivan", kaže za "Vreme" Mihajlo (18), koji dodaje da se oseća – herojski
Filmski reditelj, publicista, pacifista, jedan od osnivača nedeljnika "Vreme", Lazar Stojanović, preminuo je 4. marta u Beogradu
Kako i o čemu razmišlja najmlađa generacija domaćih reditelja
Ove subote, premijera predstave Deca radosti po tekstu Milene Marković, u režiji Snežane Trišić, u Ateljeu 212, zakazana na isti dan kad je pre 60 godina premijerom Geteovog Fausta, u režiji Mire Trailović, počeo život ovog beogradskog pozorišta, otvoriće i sezonu nebrojenih priča o prošlim danima "Ateljea". Izabrali smo dve – priču Dare Džokić, poznate, važne glumice, koja je u "Ateljeu" od 1980. godine, i priču Jelene Mijović, koja je postala dramaturškinja slavljeničkog pozorišta 1999. godine
"Mi studenti stalno pričamo o profesorima, ali nikad se nije desilo da nam se mišljenja toliko poklope kao kad su u pitanju njegova predavanja i njegov odnos prema studentima. Medenica predaje celom fakultetu, a poznaje svakog od nas", kaže Mina Ćirić, studentkinja dramaturgije
Pokušaj "uklanjanja" Ivana Medenice s FDU nije samo osveta povređenih sujeta nego i deo najstarijeg srpskog kontinuiteta: borbe između ljubitelja promaje i buđi
Kako pamtimo prošlost – onako kako se desila ili kako su nam je prikazali filmski autori nastojeći da zadovolje istinu i estetiku
Svedoci smo porasta i produkcije i kvaliteta i interesovanja za dugometražne dokumentarne filmove, kako u svetu tako i kod nas. Razlog uspona ove filmske forme nalazi se, pored ostalog, i u krizi igranog filma. "Dokumentarni film donosi saznanje o životu i svetu", kaže jedan od naših sagovornika. "To saznanje je za mnoge dragocenije nego ono što nam donose igrani filmovi iz industrije zabave"
"Kulture u medijima ili nema ili je ima na jedan elitistički način u kom se tretira kao da ovde još žive i rade nadrealisti, pa šta ćemo drugo čitati u kulturnom dodatku ‘Politike’, nego Marka Ristića koji nije živ već ne znam koliko godina. Dao bih jedno banalno poređenje: volim i ja da jedem u Maderi, ali Madera odavno nije epicentar društvenog života Beograda, već je to npr. Savamala ili Beton-hala"
Trenutno vlada kultura beznađa. Dominik Mojsi govori o tri emocije – poniženju, nadi i strahu. U Srbiji imamo emociju poniženja, budući da je opšte mišljenje da smo iz devedesetih izašli kao najveći gubitnici, sa uništenom privredom, uništenim dobrim ugledom, stalno pritiskani velikim silama koje su bile naklonjene našim "suparnicima". A i emocija straha se sve više ispoljava, pogotovo prilivom azilanata
Isa Boljetini je za Albance simbol borbe protiv Turske, Srbije i Crne Gore i, kao takav, heroj Kosova, dok srpski mediji navode da je reč o istorijskom neprijatelju. Ko je zapravo bio taj čovek i kakvo je bilo njegovo vreme
"Niko nas još nije pitao jesmo li za socijalizam ili kapitalizam. Kapitalizam smo dobili na isti način na koji bi decu u vrtiću pitali hoće li svaki dan da dobiju sto grama čokolade. I svi bi rekli: daaaaa! Niko ih, međutim, nije upozorio da će tu čokoladu moći da raspodeljuju samo najjača deca i to uz pomoć nekolicine agresivnih roditelja koji rade za tajnu službu vrtića"
"Danas sam slušao jedan bluz album i tamo čovek lepo kaže – bluz ti omogućava da se osetiš kao da imaš milion dolara, a nemaš ništa. E, to ti je otprilike i suština popularne kulture. Kao što neko reče: ona ti omogućava da se vratiš kući. Svi smo u nekom trenutku morali da odemo od kuće, a kroz rok pesme i film, mi joj se vraćamo. To je svakodnevna priča o izgubljenom raju, o mestu gde možemo opet da se osećamo toplo i fino kao u svom domu"
Knjiga Veljka Đurovića Profesija ratni reporter je neophodan i obavezan udžbenik za sve studije novinarstva koje postoje
Proširivanje vidika, sticanje neophodnih životnih veština, interdisciplinarna saradnja – neki su od ciljeva jednogodišnjeg programa za studente beogradskih univerziteta
"Na poslednjem konkursu Filmskog centra Srbije, konkurisao sam sa tekstom Svetislava Basare Diskopatija. Odbili su me, izabrani su neki drugi filmovi, svaki put te ćušnu za neki drugi put – malo me to i zamara. Zamara me i pitanje ‘kad ćete da snimite novi film’, stavlja te u neku luzersku poziciju. Ne želim da budem u toj poziciji, zato sam se i prihvatio tih drugih poslova, pisanja knjiga, izložbi i, verujte, da se mnogo bolje osećam. A film, ako nekom treba biće ga, a ako ne... "
"Sve što se dešava sa Pozorjem ove godine, od problematične selekcije, preko ostavke uredništva časopisa ‘Scena’ do istupanja Bosanskog narodnog pozorišta podsjeća na Sterijino pozorje 1992, a to je strašan udarac nama kao generaciji jer se pokazalo da nismo uspjeli da glasamo, rezonujemo, ili uradimo bilo šta izvan matrica koje su naši roditelji i generacije prije njih kreirali za nas..."
Umro je Dinko Tucaković, filmski i televizijski reditelj, scenarista, filmski teoretičar i kritičar, nekadašnji upravnik Jugoslovenske kinoteke i predsednik Saveta Festa, čovek koji je razumeo i voleo film
