Pregledom uloga lako je ustanoviti da se on kreće u rasponu od dobrog do maestralnog, te da nikada nema mnogo oscilacija u kvalitetu njegove glume, čak ni kada sa ostvarenjima u kojima je igrao to nije bio slučaj
Na dan utakmice obavezno malo odspavam. Ako me pitate kako mogu da spavam pred važan meč, reći ću vam da mogu ako sam siguran da sam sa svoje strane učinio sve da posao odradimo kako treba
Nedavno smo pisali o muzejima Beograda koji postoje i rade, ali ne izlažu svoje zbirke zato što nemaju gde ("Vreme br. 955). Muzej nauke i tehnike više nije u toj grupi
Školovanje, jezik, kulturni identitet, simboli, autonomaštvo i separatizam, teritorijalne i personalne autonomije – naša i evropska praksa, milion pripadnika manjinskih zajednica u Srbiji, sto miliona u Evropi od Atlantika do Urala
Svi su oni pomalo socijalisti, a tvrde da su liberali
Biznismen Ratko Knežević tvrdi da je francuski obaveštajac Arno Danžan "omiljeni" prijatelj Mila Đukanovića i Stanka Subotića. Navodno je upravo on omogućio Subotiću da se uprkos poternici Interpola nesmetano kreće Francuskom, organizovao susret Đukanovića i predsednika Francuske Nikole Sarkozija, svesrdno pomogao da Tomislav Nikolić rasturi Srpsku radikalnu stranku i sve vreme održavao prisne kontakte i sa Čedomirom Jovanovićem i Bebom Popovićem, kao i sa Hašimom Tačijem. Ako je suditi po Kneževićevim iskazima, Danžan je u raznoraznim političkim i kriminalnim peripetijama na Balkanu odigrao ključnu, gotovo mitsku ulogu
Ima tome, da su se u zemlji Srbiji svi složili da je Guča nacionalna stvar i najveći srpski brend. To su prvi primili k znanju Miloševićevi socijalisti, ostavili, nastavili sa tim pravcem i razvojem Da ko ne razume Guču ne razume srpski narod, i sad taj pičvajz ima ode u vekove šta je o Guči pisao "Vremenov" hroničar ove manifestacije Dragan Todorović
Nekoliko velikih svetskih listova je tokom leta slalo reportere u Beograd, kako izgleda, talentovanije i rafiniranije od onih mnogobrojnih klišetizirano instruisanih "bad guy – good guy" ratnih izveštača koji su ovuda prolazili
Dugogodišnji prvi čovek odbojke u Srbiji predstavlja primer čoveka koji uspeva da traje uprkos sportskim uspesima i diskreciji koja odlikuje njegov javni nastup. Kroz njega se prelama priča o najuspešnijem srpskom sportu u poslednjih dvadesetak godina
Buka koja se podigla povodom objavljivanja zbornika "Rod i jezik", u kome je objavljeno 2386 imenica koje označavaju ženska zanimanja pokazuje da je Srbija konačno postala mirnodopska zemlja, u kojoj se leti ne dešava ništa važnije od pojave knjige koja može da bude vest na naslovnim stranama novina
"Da smo bili te sreće da nam Grad na Beogradskoj tvrđavi pretekne i potraje, da taj Grad nije rušen i konačno srušen, kakav bi to Grad danas bio na mestu današnjeg parka?", pitanje je na koje su odgovorili studenti Arhitektonskog fakulteta čiji su radovi izloženi na Kalemegdanu
Albanci u Preševu će uvek želeti da govore o ekonomiji, ma šta da ih pitate, jer svi pamte bolja vremena toliko dobro da su čak i ulicama zadržali imena iz te bolje prošlosti: Maršal Tito, Sava Kovačević… To ne treba da čudi: od blizu 40.000 stanovnika u opštini, Srbi čine oko pet odsto, a nezaposlenost podjednako pogađa obe nacionalne zajednice
Kada od nečije smrti prođu 63 godine, teško je naći razlog da se ta godišnjica obeleži na neki poseban način, ma kako smrt bila misteriozna, značajna i tragična. Ipak, 63. godišnjica streljanja generala Dragoljuba Draže Mihailovića ostaće upamćena po dve stvari: po tome što je na parastosu na Ravnoj gori bilo jedva pedesetak ljudi i što je venac na spomenik Draži Mihailoviću položila delegacija Bezbednosno-informativne agencije
"Intelektualac je kategorija s kojom je, po mom mišljenju, završeno. Svaki intelektualac ima neku instituciju iza sebe. Adorno je imao radio. Zola je imao novine. Štampa je bila institucija koja je omogućila ulogu nekih intelektualaca. Nisam ubeđen da još ima institucija koje imaju takvo mesto, odnosno koje održavaju intelektualnu funkciju"
Dimitrijević pita i zašto se "gradim nevešta" govoreći o "autoru" tog članka, umesto o "autorima", kao što on čini. Veli da i ja, kao i on, i mnogi drugi, "osnovano sumnjamo" da je ovaj prilog imao više od jednog pisce i inspiratora
Milorad Vučelić, bivši urednik i direktor RTS-a i biznismen o prijavi koju je protiv njega podneo NUNS ("Kurir")
U konkurenciji sa poplavama, štrajkovima, najavom "vruće jeseni" i godišnjicom vlade Srbije, srpski sport kroz takmičenja "druge kategorije" i sporadične skandale pokušava da se nametne kao važna stvar u životima građana
"U poslaničkim klupama sede mentalno zdrave osobe koje nemaju psihozu"
"Zar je išta od toga važno naposletku svega?", piše naš čitalac Branislav Poledica u odgovoru na pitanja o naših dvadeset izgubljenih godina ("Vreme" br. 964, 25. jun 2009), postavljenih povodom dvadesete godišnjice mitinga na Gazimestanu 1989, na kome je Slobodan Milošević ustoličen za nacionalnog vožda. Većina čitalaca koji su se odazvali na tu anketu, međutim ne misli tako i upušta se u detaljnu i veoma uravnoteženu analizu uzroka tog sunovrata. Od mnogih obimnih pisama koja su stigla u redakciju "Vremena", u našem štampanom izdanju, za početak, biramo dve lične ispovesti, zato što one upečatljivo i autentično, bolje od svake analize, govore o drami tog vremena. To su delovi dirljivog dnevnika naše čitateljke Kose Pakuševskij o danima koji teku i nose strepnje, rastanke, bolesti, oskudicu i poneku radost u smutnim vremenima; i beleška Gorana Vladisavljevića o tome kako je njegov otac jednom, 1987, došao kući sa posla i rekao: "Sutra vozim Slobodana Miloševića u Grčku!", i kako su šest godina kasnije u Japanu pomešali prezime Milošević i Vasiljević.
Nastavak u sledećem broju "Vremena".
Širi izvodi iz sadržaja ankete dostupni su na ovom linku
(Povezani članci (sa strane) – "Vox populi")
Kralj Bosne, Srba i Primorja Tvrtko I u diplomatskom pismu Italijanima hvali se svojom pobedom nad Turcima, a ovi odgovaraju da su već čuli za slavnu pobedu nad muhamedancima. Da li i jedan od najozbiljnijih vladara na Balkanu tog vremena tek tako laže, a naivni Latini, stare varalice, prave se mutavi
Svakodnevno, naročito poslednjih nedelja, svedoci smo najgrubljeg kršenja prava psihijatrijskih pacijenata u medijima. U slučajevima kada su izvršioci krivičnog dela ili samo osumnjičeni za to, ovi ljudi u pojedinim medijima često su predstavljeni "dijagnozom": "ludak", "psihopata", "šizofreničar". Kako mediji pišu o njima, na koji način saznajemo o psihijatrijskim bolesnicima i koliko su naše predstave tačne
