Klimatske promene – Cena prelaska na zelenu ekonomiju

Fit za 55

Kako bi ispunila cilj o postizanju klimatske neutralnosti, Evropska komisija je predstavila ambiciozan plan pod radnim nazivom "Fit za 55". Namera EK je da se u EU do 2030. godine smanji emisija gasova koji podstiču efekat staklene bašte za 55 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine, da bi se do 2050. godine postigla nulta emisija tih gasova. Plan, za sada, nailazi na veliki otpor, a ako se usvoji, određene promene neće zaobići ni Srbiju

Klimatske promene i trgovinski rat

Ekologija reči

Dok klimatski ekstremi ukazuju na dalekosežne posledice globalnog zagrevanja, i dalje se više ulaže u ugalj i naftu nego u "čistu" energiju, a obećanja vlada, čak i kad bi bila ispunjena, daleko su od onoga što bi bilo potrebno da se nešto promeni. Dok SAD gledaju šta Evropa radi i uvode ekološke carine Kini, pitanje je da li je ekološka ofanziva samo jedan vid trgovinskog rata

Oporavak turizma

Opet idemo na more

"Poslednjih mesec dana tržište je živnulo, krenuli su ljudi u Egipat, malo i u Dubai ko ima para, a počele su i uplate za aranžmane za leto – otvara se jedna po jedna opcija", kaže za "Vreme" Rajko Rajković, vlasnik turističke agencije Domino travel iz Obrenovca. "Ovo za sada fino deluje. Nakon toliko vremena kada smo se navikli da nema posla, deluje pomalo iznenađujuće ovoliko interesovanje ljudi"

Crna Gora – Na Putu svile i dužničkog ropstva

Asfaltiranje na kineski način

Projekat prioritetne deonice auto-puta je ekonomski potpuno neisplativ. Da bi se kredit otplatio iz prihoda od putarina, potrebno je da narednih 14 godina 24 sata dnevno 7 dana nedeljno svake 3 sekunde ovom deonicom prolazi jedno vozilo. Uz to, kredit od 942 miliona evra kod kineske državne EXIM banke je praktično bacio Crnu Goru u dužničko ropstvo pod pokroviteljstvom Pekinga

Intervju – Aleksandar Jovanović Ćuta, aktivista pokreta »Odbranimo reke Stare planine«

Srbija se trovati ne može

"Svi da se branimo: naučnici, instituti, struka i motika, i javne ličnosti, i patrijarh Porfirije i Novak Đoković. Da stanu u odbranu svoje zemlje, njenih reka, zemlje, vode, vazduha i stanovništva koje se pretvara u nove ekološke izbeglice. Od akademika do čobanina"

Lični stav

Da li je srpskom pravosuđu potrebna veštačka inteligencija

Uporedna iskustva govore da veštačka inteligencija u pravosuđu može da ima različite namene – može se koristiti za upravljanje predmetima ili (kao podrška) za donošenje sudskih odluka. Ova prva namena, na primer, odnosi se na upotrebu algoritama koji, nakon podnošenja tužbe, procenjuju kompleksnost predmeta, na osnovu čega se donosi odluka o resursima koje je potrebno predvideti (uključujući i angažman sudskog aparata) da bi predmet bio rešen

Srbija i Zapadna Evropa

Kandidat za Evropsku uniju kao bezbednosni rizik

Ovdašnji organizovani kriminal povezan sa određenim strukturama vlasti odavno je prestao da bude samo problem Srbije: on se prelio i u zapadne zemlje, u kojima malo-malo pa padaju žrtve obračuna ovdašnjih mafijaških klanova ili se zaplenjuju narkotici u njihovom vlasništvu. Jedni tvrde da je upravo izvoz mafije ključni razlog za zaoštravanje kritičkog tona zapadnih institucija i javnosti prema Srbiji, dok drugi upozoravaju da se taj problem samo nakalemio na druge Vučićeve grehe

Budućnost tradicionalnih izvora informisanja

Štampa izumire, a sa njom i mediji koji se ne prilagode promenama

Nije novost da će digitalizacija, internet i društvene mreže na kraju najverovatnije doći glave štampanim medijima. Ovaj proces se dodatno ubrzao tokom pandemije, kada su digitalni izvori u razumljivoj pomami za pronalaženjem informacija o kovidu 19, dobili nov vetar u leđa u odnosu na tradicionalne izvore informisanja poput štampe

Stanje demokratije i političkog pluralizma u regionu

Niko, niko kao mi

Daleko od toga da je sjajno stanje u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i na Kosovu, ali je sigurno da tamošnji parlamenti u odnosu na ovaj u Srbiji, bar u pogledu pluralizma, nivoa rasprave i estetskog utiska, izgledaju kao britanski Domovi lordova

Globalni izazovi i terorizam u 2021.

Svet na prekretnici

Da li svetu predstoji poslednji čin borbe sa pandemijom virusa kovid 19 i da li je rat vakcinama neizbežan? Ima li leka za rastuću globalnu nejednakost i ogroman broj izgubljenih poslova tokom epidemije? Ko će zauzdavati digitalne moćnike i ograničiti posledice sajber terorizma? Da li će nova američka administracija napraviti zaokret od Trampove politike i hoće li brojna krizna žarišta u svetu konačno izaći iz spirale nasilja? Sve to su samo neka od pitanja na koja čovečanstvo traži urgentni odgovor u bliskoj budućnosti

Poljska – Demonstracije protiv zakona o abortusu

Vlada na radost Vatikana

Poljska se suočava sa masovnim protestima i političkom krizom koju je potpalio izuzetno restriktivan zakon o abortusu. To nije jedina tačka poljskog razmimoilaženja sa shvatanjima većine članica Evropske unije, ali jasno simbolizuje ekstremni konzervativizam vlade u Varšavi iz koga proizilaze svi drugi problemi sa Briselom

Lični stav

Izgubljena godina

Previše optimistična projekcija rasta BDP-a od šest odsto i na njoj zasnovane projekcije prihoda su rizične. Razvoj pandemije je isuviše neizvestan, baš kao i pitanje kada će u Srbiji biti moguća masovna vakcinacija protiv kovida 19

EU – Pokušaj disciplinovanja Mađarske i Poljske

Vetom na budžet

Mađarska i Poljska stavile su veto na sedmogodišnji budžet Evropske unije zbog namere da se isplate uslove poštovanjem vladavine prava. Plan "B" ne postoji. Usvajanje budžeta je odloženo na neodređeno vreme

Novi Sad – Evropska prestonica kulture

Dodatno vreme za kvalitet

Očekuje se da će Evropski parlament uskoro odobriti predlog o promeni termina održavanja programa Evropskih prestonica kulture, koje je omela pandemija. U slučaju Novog Sada, prvog srpskog grada koji je poneo ovu titulu, to je 2022. godina

Intervju – Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike

Brisel Beogradu ne veruje

"Tempo pregovaračkog procesa je određen interesima dveju pregovaračkih strana i utisak je da se obema stranama ne žuri. Čini se da Srbija nije sigurna da li uopšte želi da prihvati sve obaveze koje proističu iz pregovora o članstvu kalkulišući da bi ‘troškovi’ – funkcionalna demokratija, vladavina prava, normalizacija odnosa sa Prištinom, razni aranžmani sa drugim partnerima – mogli da budu previsoki za vladajuću elitu. S druge strane, ni u EU nema preteranog entuzijazma da se ovaj proces ubrza"

Mini intervju – Predrag Vujović, nekadašnji direktor JAT-a

Naivno i pogrešno

Slanje pisma u kome se traži otpis dugova nanose štetu Er Srbiji jer će ostali poverioci početi da traže pare kada vide da je kompanija nesolventna. Takvo pismo može da izazove paniku koja će iovako teško situaciju još više otežati

Poljska – Pobeda Andžeja Dude

Punim jedrima što dalje od Brisela

U nedelju održani predsednički izbori u Poljskoj bili su referendum o politici stranke Pravo i pravda. Rezultati pokazuju da će Varšava nastaviti da korača utabanim konzervativnim političkim stazama ne osvrćući se na kritike iz Brisela kako se zemlja sve više "orbanizuje"

Istraživanje – Evropa posle pandemije

Zajedništvo nevernika

Istraživanje o tome kako je na stavove evropskih građana o nacionalnim vladama, EU i mestu Evrope u svetu uticala pandemija kovid-19 pokazuje da se oni opredeljuju za evropsku saradnju radi jačanja, a ne slabljenja nacionalnog suvereniteta. Ukoliko se o tome ne bude vodilo računa, drugi talas evroskepticizma mogao bi se pokazati smrtonosnijim nego do sada

Evropska solidarnost

Srbija i EU tokom pandemije

Pokazalo se da je EU najbolji partner i najveći donator Srbiji već 20 godina – i, kako kažu, na prvoj liniji fronta u borbi protiv virusa kovid-19

EU – Fond za oporavak privrede

Koliko, kome i nauštrb koga

U Evropskoj uniji se lome koplja oko fonda za prevazilaženje privredne krize koju je izazvala pandemija virusa korona. Rasprava između "prebogatih" i "prezaduženih", "štedljivih" i "rasipnika" još jednom je pokazala sve slabosti EU, ali i da njen opstanak zapravo nema alternativu

Grčka

Ko se boji korone još

Turisti iz dvadeset zemalja, među kojima je i Srbija, od 15. juna moći će slobodno da putuju u Grčku bez obaveznog testiranja na virus korona. Ko se bude odvažio profitiraće od nižih cena i polupraznih plaža. Obezbeđeni su za svaki slučaj i posebni hoteli za turiste koji se požale na simptome virusa korona

Lični stav

Vreme je za diktaturu ljudskih prava

U prvom danu nakon ukidanja vanrednog stanja, kada duboko udahnemo slobode, možemo se vratiti i dijalogu o izborima. Tada se može i od Venecijanske komisije zahtevati mišljenje o celini izbornih procesa, kao i o zakonima koje je neophodno doneti kako bi izbori bili u potpunosti bezbedni za sve građane, i u skladu sa Ustavom

Turizam i pandemija

Zimske maske i letnje žurke

Najave da će karantinske mere biti olakšavane, avionske flote podignute, a hoteli otvoreni prate upozorenja o opasnosti da bi epidemija mogla da se povrati, kao što je, u nekoj meri, zimska turistička sezona pomogla da se epidemija proširi u Evropi. Broj turista u svetu, umesto 1,4 milijarde putnika u prošloj godini, ove godine bi mogao da se smanji na jednu milijardu

Kako će država finansirati deficit

Rejtingom na ekonomiju

Šta stoji iza odbijanja vlasti da se zaduži kod EU i MMF-a, iako će vrlo brzo morati da nađe više milijardi evra kojima će "zapušiti rupe" nastale usled potpune blokade privrede zbog korona virusa

Evropska unija

Svako za sebe, niko za sve

Kada je pandemija postala stvarnost, države Evropske unije su uprkos zaklinjanju u do sada neviđeno jedinstvo reagovale sebično i haotično

Intervju – Bojan Pajtić

Vanredno stanje je Vučićevo prirodno stanje

U Srbiji, nakon više desetina gafova i lažnih informacija koje su plasirali ljudi koji vode zemlju, paniku ne proizvodi virus, već svest da državu vode lažovi i hohštapleri kojima je važnije da se ne izgubi jedan glas nego da se izgubi jedan život

Karantin Evropa

Zastoj života i privrede

Evropske države zatvaraju granice, ograničena je sloboda kretanja, čitave industrijske grane u potpunosti su zaustavile poslovanje, berze padaju. Niko ne može da predvidi koliko dugo će sve to trajati i sa kakvim posledicama će se završiti. Pandemija virusa korona ne gura Evropu samo u recesiju, finansijsku i privrednu krizu koja bi mogla da nadmaši onu iz 2008. godine, već suočava Evropejce sa ranjivošću globalno povezanog sveta i apokaliptičnim scenarijima kakvi su do sada bili nezamislivi