Zimske maske i letnje žurke

Da li će se karantinom zaleđena Evropa odreći letnjeg raspusta? Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas je opomenuo da ove godine ne bi bilo odgovorno imati normalnu sezonu godišnjih odmora i letnjih putovanja, da bi svako ko putuje u inostranstvo mogao da tamo zaglavi, a da nemačka vlada neće opet da hitno vraća kući hiljade svojih građana. Kancelarka Angela Merkel je produžila ograničenje inostranih putovanja nemačkih građana do sredine juna.

Kad su se čule najave da će karantinske mere biti olakšavane, ponavljana su upozorenja o opasnosti da bi epidemija mogla da se povrati, kao što je u nekoj meri sezona zimskih odmora pomogla da se epidemija proširi u Evropi. Američki magazin „Forin polisi“ uočava jaku korelaciju između stopa putovanja i širenja infekcije: šest od deset zemalja vodećih u turizmu takođe je rangirano među top 10 zemalja sa najviše slučajeva zaraženih korona virusom.

foto: ap photo / francisco seco

Kao da je ove godine pandemija kovida 19 na grub način od šale pretvorila u tešku zbilju slogan „Turisti, idite kući“, koji se 2014. godine pojavio u Barseloni i Veneciji. Prazni hoteli, otkazani letovi. Gondole privezane u napuštenoj Veneciji. Luvr u Francuskoj bez posetilaca. U Nemačkoj otkazano više od 200 festivala klasične muzike, pa i oni koji odaju počast Bahu i Betovenu. Otkazan minhenski Oktoberfest. U Japanu Olimpijske igre odložene.

Od Algarve u Portugalu do grčkih ostrva, od elegantnih letovališta italijanske obale Amalfi do pabova i klubova na španskoj obali, niko ne zna da li će letnji gosti iz Evrope doći ni kako preživeti ako ne dođu, piše „Gardijan“.

PRIZEMLJENA VAZDUŠNA FLOTA

Nekada prometni aerodromi s hiljadama putnika, sada sa napuštenim holovima, praznim parkiralištima i uglavnom praznim ekranima na kojima se prikazuju dolasci i odlasci, deluju sablasno kao kuće duhova. BBC Njuz registruje da je na aerodromima širom sveta trenutno parkirano oko 17.000 aviona, što predstavlja oko dve trećine svetske flote. Smanjenje osoblja otpuštanjem, penzionisanjem ili slanjem na prinudni odmor najavili su Britiš ervejz, Izidžet, Ameriken erlajns, Erbas, Boing, Rajaner…

Lufthanza već koristi usluge u kojima srednja sedišta ostaju prazna kako bi se omogućio određeni stupanj socijalne distance. Izidžet (EasyJet) saopštava da će to isto učiniti kada nastavi letenje. Izvršni direktor Rajanera Majkl O’Liri je tu ideju opisao kratko – kao „idiotsku“. Ako srednja sedišta ostanu nezauzeta, loukosteri, koji obično lete s više od 90 odsto popunjenih mesta, moraće da lete samo sa 65 odsto popunjenosti. Rajaner se žali da će mu povratak biti otežan konkurencijom takozvanih flagship avio-prevoznika „koji će imati preko 30 milijardi evra nezakonite državne pomoći, kršeći EU pravila o državnim potporama i tržišnoj konkurenciji“ (nemačka vlada ulazi u vlasništvo Lufthanze, Alitalija je nacionalizovana, Kvantas uživa podršku države, itd.).

Najavljena globalna recesija, otkazivanje velikih sajmova i ostalih skupih događaja, pa čak i nova spremnost kompanija da koriste internetske alate kao zamenu za sastanke licem u lice, sve to bi moglo odgoditi oporavak avio-prevoznika. OECD predviđa pad od 40 do 70 odsto međunarodnih putovanja u 36 svojih članica ove godine.

foto: promo

Tu sudbinu dele i ukleti kruzeri. Oko 100.000 članova posada kruzera ostalo je tokom pandemije na brodovima sa kojih nisu mogli da siđu na obalu niti da se vrate u svoje zemlje, objavljuje britanski „Gardijan“. Većina tih radnika dolazi iz zemalja u razvoju kao što su Filipini,

Indonezija i Indija, i obično zarađuju između 1000 i 2000 dolara mesečno radeći sedam dana u nedelji, izjavio je za „Gardijan“ Ros Klajn, profesor na Koledžu Sent Džon u Njufaundlendu, koji je napisao četiri knjige o industriji krstarenja.

GLOBALNA KRIZA TURIZMA

Magazin „Politiko“ piše kako blokade kretanja koje posebno pogađaju turizam ove godine postaju egzistencijalno pitanje. U Nemačkoj je bilo i demonstracija poput „Higijenskog protesta“ ispred teatra Folksbin u Berlinu, u Štutgartu, Magdeburgu i drugde. Vlasnik restorana u Hamburgu Jerg Mejer je, na primer, na svojoj Fejsbuk stranici istakao bojni poklič: „Ubij virus. Ne naš biznis.“

Evropska komisija procenjuje da su prihodi hotela i restorana, putničkih agencija manji i do 70 procenata. U svetskom turizmu može biti izgubljeno i do 50 miliona radnih mesta; sedam miliona od toga u Evropi, u kojoj turistički sektor upošljava 22,6 miliona ljudi (11,2 odsto zaposlenih) u skoro tri miliona firmi, i čini 9,5 procenata ekonomije EU. U pojedinim zemljama, poput Grčke ili Malte, udeo te industrije u BDP-u iznosi 20 do 25 odsto; u Španiji 14, Italiji 13 procenata, piše „Politiko“. U Grčkoj čak oko 65 odsto hotela saopštava da je u riziku da bankrotira, 18 odsto u veoma velikom riziku.

Italijanski savez malih preduzeća očekuje oko 25 miliona manje stranih gostiju između jula i septembra. Sicilija, jedna od vodećih destinacija za letnji turizam, već prijavljuje 65 odsto otkazanih rezervacija. Italijanska nacionalna turistička agencija prognozira pad prihoda za 20 milijardi evra u odnosu na 2019, piše „Gardijan“.

Prema jednoj proceni koju prenosi „Politiko“, španski turistički sektor bi ove godine za više od 120 milijardi evra (80 odsto) mogao smanjiti prihod iz 2019. godine. Takvo smanjenje bilo bi bolno za špansku privredu, u kojoj turizam osigurava 13 odsto radnih mesta. Španija je bila druga najposećenija zemlja u svetu 2019. godine, sa gotovo 84 miliona turista, a britanski, francuski i nemački turisti činili su nešto manje od polovine. Ovog leta mali su izgledi za realan povratak međunarodnog turizma, osim ograničenog broja francuskih posetilaca Katalonije i Portugalaca u Galiciji.

U Španiji, u kojoj je u epidemiji do sada stradalo 25.500 ljudi, oko 280.000 preduzeća koja rade sa hranom i pićima u

aprilu je bilo posebno pogođeno pandemijom, jer su to obično mala preduzeća s malim kapitalom i maržom manjom od šest odsto.

TURISTIČKI MODUS VIVENDI

Aleks Patelis, glavni ekonomski savetnik premijera Kirijakosa Micotakisa, nada se da će uspeh u suzbijanju virusa pomoći da Grčka „privuče veći deo od manje pite“. U 2019. godini Grčku je posetilo 33 miliona turista (tri na jednog stanovnika), što je donelo prihod od 18,2 milijarde evra i znatno pomoglo oporavak zemlje nakon godina recesije.

U Atini se razmišlja i o nekoj vrsti turističkog koridora iz Zapadne Evrope, a i računa se da će smanjenje broja turista zbog verovatnih ograničenja u avio-saobraćaju delimično biti nadoknađeno dolaskom turista privatnim automobilima iz zemalja u okruženju (Rumunija, Bugarska, Srbija, Severna Makedonija), u kojima živi oko 40 miliona ljudi.

Gari Kapeli, ministar turizma Hrvatske, koja trenutno predsedava EU, poziva severne Evropljane da iz evropske solidarnosti tokom letnje sezone i pored pandemije putuju na jug. Češka i Slovačka izgleda podržavaju takvu „EU mapu puta“, po kojoj bi saobraćajne restrikcije prvo bile olakšane između područja u kojima je zabeležena komparativno manja cirkulacija virusa, čime bi se otvorio koridor prema Jadranskoj obali.

Austrija svoje hotele ponovo otvara 29. maja, ali samo za goste iz susednih zemalja, pogotovo „ako zemlje dobro upravljaju situacijom, poput Nemačke“, kako je za „Politiko“ rekla ministarka turizma Elizabet Kestinger. Nemačka pak ne žuri da se odazove na taj austrijski poziv, možda i zbog toga što je austrijski skijaški centar Išgl bio tačka iz koje se ubrzano širila epidemija.

Kancelar Sebastijan Kurc predlaže da Austrijanci svoje letnje odmore, u ovoj vanrednoj korona-godini, provedu u svojoj zemlji. I u Belgiji ministar turizma predlaže odmore u unutrašnjosti zemlje. Italijanski premijer Đuzepe Konte rekao je, inače, da bi Italijani trebalo da idu na odmor u Italiji. Francuski premijer Edvard Filip izjavljuje da ne bi bilo razumno zamisliti daleka putovanja u inostranstvo u dogledno vreme. Do daljeg, svi nedržavljani koji stižu u Francusku, uključujući i one iz država članice EU, moraju se izjasniti o bitnom profesionalnom ili porodičnom razlogu za svoje putovanje, ili će biti vraćeni kući. Putovanja francuskih državljana će, inače, od 11. maja biti ograničena na radijus od sto kilometara od svojih domova.

KAKO KINEZI?

Južne turističke privrede su najviše izložene riziku“, procenjuje Endrju Keningem, glavni evropski ekonomista u konsultantskoj kući Kapital ekonomiks (Njujork, Toronto, Singapur). Prema podacima Evropske komisije, Španija od turizma godišnje zaradi oko 145 milijardi evra, nemački hoteli i turističke agencije oko 240 milijardi evra. Na „izvornom tržištu“ Nemačke, odakle dolazi veliki broj turista, šteta je čak i veća nego na klasičnim „ciljnim tržištima“, poput Španije ili Italije. Svetska turistička organizacija očekuje da će se broj turista u svetu umesto 1,4 milijarde putnika u prošloj godini ove godine smanjiti na jednu milijardu.

Sudeći po ponašanju Kineza koji su, kad su zaustavili epidemiju, odmah nagrnuli na turističke destinacije u tolikom broju da ih tamo puštaju po kvotama, pre će biti da će se meč Erosa i Tanatosa ovog leta nekako ipak nastaviti na plažama. Uostalom, između 24. aprila i 1. maja, uprkos naredbi guvernera Kalifornije Gevina Njusama o socijalnom distanciranju, oko 80.000 ljudi pohrlilo je na plažu Njuport u Okrugu Orindž južno od Los Anđelesa. U to vreme, u Kaliforniji je broj novih zaraženih kovidom 19 u jednom danu bio najveći od kada je počela pandemija, broj obolelih u SAD se sa 923.470 popeo na 1.130.786, a broj umrlih od korona virusa je bio veći od broja američkih žrtava u Vijetnamskom ratu.

KOVID PASOŠI I NOVA KOCKARSKA PRAVILA

Za tu rizičnu sezonu sada se pišu pravila kojih se, po logici leta, kao i inače, niko neće pridržavati. U jednoj aktivnosti to se ne oprašta. U kocki. Prema jednom izveštaju „Las Vegas rivjua“, vesela gužva pored ruleta biće prošlost kada se kockarnice ponovo otvore u Nevadi. Prema uputstvima koja je na sedam stranica objavio nadzorni odbor kompanije Nevada, kaže se da za blekdžek stolom ne bi trebalo da bude više od tri igrača, ni više od šest igrača za kraps stolom, ne više od četiri igrača za ruletom i poker stolovima.

Granice EU će ostati zatvorene verovatno do kraja maja, a onda bi, po nekim pretpostavkama, njihovo otvaranje moglo biti propraćeno zajedničkim „pasošem kovid 19“, koji će svedočiti o zdravlju njegovog vlasnika pre putovanja, ili pak testiranjem u odmaralištu nakon dolaska.

U Velikoj Britaniji vlada razmatra mogućnost primoravanja svih putnika koji dolaze u tu zemlju da provedu dve nedelje u karantinu. Aerodrom Švehat u Beču saopštio je da će se, po ceni od 190 evra, obavljati testiranje putnika na kovid 19, što se od početka aprila primenjuje u Hongkongu.

Putnici koji imaju potvrdu da su zdravi ulazili bi u specijalne avione i dolazili u proverena turistička odmarališta u kojima nema korone, opisao je koncept grčki ministar turizma Karis Teokaris. On kaže da će biti primenjivana nova pravila za hotele, nova pravila za plaže, nova pravila za bazene, nova pravila za bife doručak, nova pravila za turističke autobuse. Niko da zapita da li će maske morati da nose i nudisti.

U regiji Pulja u Italiji, koja je 2019. godine dočekala 4,2 miliona turista, uključujući 1,2 miliona stranaca, epidemiolog savetuje lokalnu vladu kako da omogući meštanima i turistima da uživaju u kristalno plavom moru bez pretvaranja u vruće mesto zaraze. To je, kako piše „Politiko“ citirajući Pjera Luiđija Lopalka, profesora higijene na Univerzitetu u Pizi, komplikovano u Italiji u kojoj druženje ima tako snažnu, značajnu ulogu. U Italiji se mnogo priča o ideji da se, uz razmak stolova u restoranima od dva metra, neophodna distanca među gostima obezbedi i na plažama tako što bi se postavljale pregradne ploče od pleksiglasa. Jedan nemački turistički radnik na tu ideju reaguje podsećanjem, uz smeh, da ni na Baltiku verovatno neće biti ostavljane preblizu jedna drugoj pletene stolice, koje nemački kupači na plažama tradicionalno koriste kao zaštitu od hladnog severnog vetra.

Španski zvaničnici se oprezno nadaju da bi međunarodnim turistima moglo biti dopušteno da posećuju Majorku i Ibicu od kraja jula, ali kako uspostaviti ravnotežu između atrakcija kao što su diskoteke na Ibici i nove stvarnosti, koja zahteva veliko prilagođavanje na kovid 19? „Ako ljudi moraju da nose maske, gel i rukavice na plažu, to nije dobro za posao. To plaši ljude“, kaže jedan baskijski ugostitelj. Španska ministarka rada Jolanda Dijaz tvrdi da su na Pirinejskom poluostrvu turistički centri ostali netaknuti epidemijom, pa se nada da će se neki sadržaji ponovo pokrenuti do kraja godine. „Baleari su svrstani među najsigurnija područja u Evropi, s jednom od najnižih zaraznih stopa“, tvrdi Jago Negueruela, regionalni funkcioner zadužen za privredu i turizam ostrva.

Na ovom mestu ne mogu izostati asocijacije na one kadrove u Viskontijevom filmu Smrt u Veneciji u kojima se metr d’otel na maestralan način ponaša kao da je sve pod kontrolom, dok među gostima raste uznemirenje zbog širenja zaraze.

PAKET TOMASA KUKA

Nije, ipak, verovatno da će pandemija trajnije zalediti puls globalnog turizma, čiji prihodi se kreću između 275 i 400 milijardi evra, sudeći po podacima Komisije EU.

Turizam je srž globalnog ekonomskog sistema, koji donosi velike koristi, ali i velike rizike, kojima se mora upravljati. To se vidi ne samo u ovoj krizi, već i tokom kreditnog sloma i tokom bankarske krize 2008. godine, kaže za BBC Jan Goldin, profesor globalizacije i razvoja na Oksfordu, autor studije o tome kako globalizacija kreira sistemske rizike i šta s tim raditi (on taj fenomen zove „defekt leptira“). Kako uočava švajcarski sociolog kulture Juli Gir, turizam je istorijski ukorenjen globalni fenomen sa gotovo neshvatljivo masivnom infrastrukturom, čiji uticaj temeljito prodire u društvo, politiku, kulturu i, pre svega, ekonomiju.

Ako se zanemare antički prapočeci (Pitijske igre, Olimpijske igre itd.), moglo bi se reći da se masovni turizam kao globalni fenomen rascvetao paralelno s industrijskom revolucijom, a posebno s razvojem železnice. Pionirsku ulogu je nesumnjivo imao inventivni Englez Tomas Kuk, koji je 1841. počeo da kapitalizuje takozvani paket turizam, 1845. organizovao je prvo putovanje do Liverpula, a nakon 1855. do Brisela, Kelna, Hajdelberga, Baden-Badena i Pariza. Da, kompanija koja nosi njegovo ime je posle neuspelih pregovora s Kinezima bankrotirala 2019. godine, nakon čega je britanska vlada organizovala kampanju pod kodiranim imenom „Materhorn“ da vrati 150.000 putnika nazad u Ujedinjeno Kraljevstvo.

Posle Prvog svetskog rata, razvoj turizma u Austriji je podstaknut donošenjem zakona o radničkim odmorima, 1919. godine. Koristili su ga masovno za svoje ciljeve i nacisti u okviru nacističke korporacije „Snaga kroz radost“ („Kraft durch Freude“, KdF). Između ostalog, gradili su i flotu kruzera čiji je kapacitet bio 700.000 putnika.

Turizam je postao najdostupniji masama tokom i nakon 60-ih prošlog veka, kada je znatno uvećan procenat tinejdžera i odraslih koji svake godine odlaze na odmor. Tada je, na primer, u Zapadnoj Nemačkoj broj turista porastao sa 28 procenata (1962) na 58 procenata (1980), pa na preko 65 procenata 1987. godine, potom 70,8 procenata. U taj bum su bili uključeni i sindikati, praznični fondovi, organizacije za odmor i turističke agencije, kao i velike turističke kompanije koje su dobijale sve veći značaj.

Evropska komisija poziva da se usvoji „novi Maršalov plan“ da bi se spasila turistička industrija, uz korišćenje novca iz budžeta EU i Fonda za oporavak. U letnjim mesecima koji se brzo približavaju, zemlje EU poput Grčke, Španije, Italije i Malte nadaće se kratkoročnijim merama, kako bi mogle da povrate deo svojih gubitaka. Olakšavanju restrikcija takođe se nada i Turska.

Glavni problem je u tome što niko još ne može predvideti stvarni rezultat krize, koji zavisi od trajanja i mogućeg drugog talasa epidemije, kaže za Euronjuz Tom Dženkins, izvršni direktor Evropske turističke asocijacije. Najgore bi bilo ako bi se trenutna situacija nastavila, ili ako bi se mere ograničenja delimično ukinule, a zatim ponovo uvele zbog još jednog talasa korona virusa.