Tribina »Ko šiša mlade« – 4. deo

Razgovor za stolom: Kriza budućnosti

Današnji dvadesetogodišnjaci imali su tri godine kada su počeli prvi oružani sukobi u bivšoj Jugoslaviji, imali su četiri godine kada su uvedene sankcije tadašnjoj SR Jugoslaviji, jedanaest godina kada je počelo NATO bombardovanje, petnaest kada je ubijen premijer Zoran Đinđić, a sada se od njih očekuje da prođu kroz tranziciju i da u bliskoj budućnosti povedu društvo napred. Da li Srbiji preti opasnost što bismo mogli da nazovemo krizom budućnosti

Nuspojave

Slučaj fajla 2483

Srbija prosto više ne može sebi da priušti da zabasa u neki od ćorsokaka koji bi je odvlačili od evrointegracija, jer je u svim tim ćorsokacima već bila! U nekim i po više puta

Organizovani kriminal

Italijanska veza Darka Šarića

Srpski i crnogorski klanovi spadaju među one koji su najefikasniji u nastojanju da preuzmu ulogu Ndrangete. "Oni su organizovani kao vojska i sposobni su da sklapaju poslove direktno sa južnoameričkim kartelima, jer mogu da garantuju efikasnu logistiku i transport, čime smanjuju rizik od gubitka droge", kaže Pjero Graso, šef italijanske antimafijaške agencije

Iz ličnog ugla – Srbija i Evropska Unija

Mamuzanje mrtvog konja

U crno-beloj vizuri zapadnih propagandista, Srebrenica je postala simbolički operator za Aušvic. Miloševiću je namenjena uloga Hitlera, Mladiću Ajhmana – a Tadiću Vilija Branta. Pa, ko se u tu sliku uklopi, uklopio se. A ko ne – utoliko gore po činjenice. I po njega

Balkanski poslovi Vilijama Montgomerija

Američki preduzetnik

Kada se na jednom mestu nabroje svi poslovi i veze Vilijama Montgomerija, čak i kada se namerno zaobiđu po beogradskoj čaršiji naširoko prepričavani tabloidni skandali, očigledno je da je tu previše u najmanju ruku čudnih veza, sa još čudnijim, odnosno kontroverznijim ljudima, da je nekada zaista teško shvatiti ko je tu kome saveznik, a ko neprijatelj, ko kome radi o glavi i šta je čiji interes

Dnevnici Ratka Mladića (2) – pretplatnici

Neki čudni Srbi

Tokom proleća i leta 1992. Mladić je imao pune ruke posla: valjalo je ustrojiti srpsku vojsku u Bosni i zacrtati granice nove države, koja je po Kradžićevom mišljenju trebalo da se prostire na oko dve trećine teritorije BiH. Problem je bio, kako Karadžić primećuje na jednom sastanku, što se unutar tih granica nalazilo mnogo Muslimana. Situacija se i politički iskomplikovala, ubrzanom transformacijom krnje SFRJ u Saveznu Republiku Jugoslaviju

Zoom

Kandidati za kandidata – Evropski put Srbije, skretničari, kočničari i neizbežni Boris Tadić i Vojislav Koštunica

Veća je utopija verovanje da će se Kosovo vratiti u okrilje Srbije nego, recimo da će Srbija jednog dana predsedavati Evropskoj uniji. Pre mogu da zamislim Borisa Tadića da stoluje u Briselu, nego što mogu da zamislim da će Vojislav Koštunica popiti kafu u Prištini

Protesti u Francuskoj i trojni samit u Dovilu

Pariz gori, Sarkozi se češlja

U Francuskoj potresenoj štrajkovima, blokadom rafinerija i uličnim sukobima sastali su se Nikola Sarkozi, Angela Merkel i Dmitri Medvedev da razgovaraju o odnosima EU i Rusije, raketama, strategijama. Da li su ta dva događaja povezana

Dnevnici Ratka Mladića (1)

Putovanje na kraj pameti

Haški tribunal nedavno je obelodanio sve dosad pronađene beležnice odbeglog generala Ratka Mladića. U dvadeset svezaka, na blizu pet hiljada stranica, sadržana je detaljna istorija Mladićevog ratovanja, od kninskog garnizona do Srebrenice i Dejtonskog sporazuma. "Vreme" od ovog broja objavljuje najzanimljivije izvode

Srpsko-evropska posla

Šareni svet

Koreni "evropske" ili "zapadne" demokratije traže se u staroj Grčkoj, nasuprot "azijskoj" tradiciji samovlašća i despotije

Novogovor

Stajling/Konfekcija

Zapad i islam

Krstaši i mudžahedini

Širom Evropske unije vode se rasprave o zabrani nošenja burki, odeći koja podrazumeva potpuno prekrivanje lica i koju nose pojedine muslimanske žene. Neke zemlje su već preduzele konkretne korake. Drugi čovek Al kaide Ajman al Zavahiri se tim povodom u audio-poruci obratio muslimanskim ženama: "Moje muslimanske sestre, nosite svoj hidžab, čak i ako vas to košta novca, obrazovanja ili zaposlenja. Vi ste mudžahedati (ženski sveti ratnici) na najvažnijem bojnom polju"

Intervju – Dr Željko Vidović, predsednik opštine Vrbas

Stvar dobre volje

Parada ponosa

Zakon između mišića i mozga

Zemlje jugoistočne Evrope, baš kao i one koje pripadaju evropskom zapadu, svoje probleme s homofobijom i srednjovekovnim poimanjem seksa i života razrešile su pre više decenija ili (u najgorem slučaju) pre nekoliko godina. Srbija, po svemu sudeći, ne spada u tu grupu. Odavno označena kao mesto "mimo sveta", naša država jedna je od retkih u kojima Parada ponosa još nije održana

Diplomatija posle petog oktobra

Čovek koji nije podneo ostavku

Nakon prvobitnog entuzijazma i povratka u svet na velika vrata, spoljna politika je posle pada Slobodana Miloševića češće bila predmet kritike nego pohvala

Intervju – Tomislav Đivuljskij, JP Direkcija za izgradnju, Vrbas

Bitka za kanal

Srbija i NATO (6)

Kratka istorija uspona i padova

U poslednjem nastavku feljtona Srbija i NATO "Vreme", pored autorskih tekstova profesora Predraga Simića i Zorana Dragišića, donosi i izvode iz opsežnih intervjua sa profesorima Vojinom Dimitrijevićem i Draganom Simićem te istoričarem Bojanom Dimitrijevićem o razvoju aktuelnih odnosa između Srbije i NATO-a

Intervju – Ljubiša Georgievski, reditelj, pisac, makedonski ambasador

Stepenice dobrih gestova

"Aleksandar je bio prvi globalista. Ali, hteo je da pomiri svet na jedan čudan način – silom. To je neshvatljivo, ne može se ratom postići mir"

Stanarska prava u ex-YU

Diskriminacija kao zajednički imenitelj

Tretiranje osoba na osnovu njihove nacionalne pripadnosti Međunarodni sud, zbog načela zabrane diskriminacije, ne može opravdati u suvremenom demokratskom društvu i zbog toga su – u slučaju stanarskih prava – i BiH i Hrvatska u velikom problemu

Srbi u Beču

Politički i svaki drugi faktor

U glavnom gradu Austrije živi 1,7 miliona ljudi. Oko 170.000 rođeno je u Srbiji, ili njihovi roditelji ili babe i dede potiču odatle. Oni tako nisu samo kulturološki ili socijalni već i politički faktor: po nekim procenama između 80.000 i 100.000 Austrijanaca sa srpskim korenima ima pravo glasa u Beču

Parada ponosa 2010.

Društvo na popravnom

Srpsko-evropska posla

Srbija, nažalost

Sede tako ugledni analitičari i javne ličnosti po televizijskim studijima i razmatraju svakojake bolne probleme kako bi odgonetnuli "šta da se radi" da bismo postali Evropa. Da bismo i ovde imali onaj naročiti osećaj uređenosti, perspektive i zadovoljstva koji isijava u većini gradova Unije, ma kako različiti oni bili

Intervju – Miloljub Albijanić,
direktor i glavni urednik Zavoda za udžbenike

Slobodna gužva na tržištu

"Zakon omogućava da svako ko ispuni najminimalnije uslove, znači da ima sedište, da ima 500 evra za otvaranje firme i da ima prijatelja koji je završio fakultet pa je kvalifikovan da bude urednik, može da otvori izdavačku kuću"

Novogovor

Izbor

Zoom

Crvena boja i crvena linija – Šta još, osim boje, povezuje golmana i bekovski par Tadić–Jeremić

Poraz u Njujorku ne bi bio dobar, ali bi povlačenje rezolucije značilo priznanje poraza kod kuće, po značenju i implikacijama dublje od poraza na glasanju. Na toj izdajničkoj mitologiji i nastao je kosovski mit. Nisu Turci pobedili zato što su bili brojniji, vojska im bila modernija, što su ekonomski bili jači, već zato što je naš čovek izdao

Uspeh u Belgiji

Pridruživanje Evropi

Svakodnevica Pakistana

Poplave i bombe

Ima država koje se u udarnim vestima medija nađu samo lošim povodima, kao što su teroristički napadi, unutrašnja nestabilnost, prirodne katastrofe. Pakistan je poslednjih godina stigla zlosrećna sudbina da sa njegove teritorije sve nabrojane loše vesti stižu gotovo bez prekida