Vesti

31.avgust 2022. M.N.

Poslanici Evropskog parlamenta: Europrajd treba da se održi po planu

Poslanici Evropskog parlamenta uputili su u sredu pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić u kome se srpska vlast poziva da omogući održavanje Europrajda u Beogradu, jer je Parada ponosa "mirno oruđe za političko zagovaranje i jedan od načina na koji se kristališe univerzalno pravo na slobodu izražavanja i mirnog okupljanja"

Rat u Ukrajini

30.avgust 2022. J.H.

Borbe oko nuklearke Zaporožje: Tablete protiv radijacije za Ukrajinu

Strah od nesreće u najvećoj nuklearnoj elektrani u Evropi Zaporožje koju bi mogli da izazovu ratni sukobi raste. Nuklearka je pod kontrolom ruskih trupa koje razmenjuju vatru sa ukrajinskim snagama. Evropska unija je za svaki slučaj za Ukrajinu obezbedila više od pet miliona tableta protiv radijacije

Novi sistem ulaska u EU: Promene već od novembra

Vesti

30.avgust 2022. S.Ć.

Rusi sa srpskim pasošem: Sedamdeset posto više nego lane

Od početka rata u Ukrajini 29 Rusa je dobilo srpsko državljanstvo, među njima sportisti i biznismeni. Prema srpskom zakonu to bi trebalo da bude u interesu Srbije. Rusi su otvorili preko 1000 firmi u Srbiji i da bi mogli da trguju nekretninama u Crnoj Gori. Dovoljno je da imaju potvrdu o adresi koja je neretko hotel u kome su odseli

Vesti

27.avgust 2022. S.Ć.

Gabrijel Eskobar: Zaboravite narativ da je Kosovo Srbija

Srbija i Kosovo imaju zajedničku budućnost koja se "veoma brzo udaljava od problema devedesetih", a primiče se 21. veku u kome će Zapadni Balkan postati "generator rasta za čitav evropski kontinent", smatra Gabrijel Eskobar

Vesti

26.avgust 2022. F.M.

Majmunske boginje: Ime koje neće nikog da uvredi

Naziv bolesti “majmunske boginje” preti da izazove masovno ubijanje majmuna širom sveta, uprkos tome što oni odavno nisu glavni prenosioci, dok podsojevi nazvani po afričkim toponima bacaju stigmu na afrički kontinent. Zbog toga je SZO podnela inicijativu da se ime virusa promeni

Iz arhive

24.avgust 2022. Sonja Ćirić

Popis stanovništva: Cincari, statistička greška

Cincari, jedan od naroda koji je osnovao modernu Srbiju, nije nacionalna manjina zato što se na prošlom popisu stanovništva samo njih 263 izjasnilo da je cincarskog porekla, iako ih ima neuporedivo više. Zato su u rezultatu popisa svrstani u statističku grešku. U nadi da se to neće ponoviti ovog oktobra, kada će u Srbiji biti održan popis stanovništva, podsećamo na tekst "Kameleoni Balkana" koji je objavljen 2015. godine u broju 1300

Vesti

22.avgust 2022. S.Ć.

Novi pokušaji ka rešenju : Lajčak, Eskobar, Šolc, Hil

Namera Evrope i SAD da Vučić i Kurti dogovore je očigledna. Do kraja ove nedelje očekuju se sastanci Prištine i Beograda sa Lajčakom i Eskobarom. Šolc priprema sastanak sa Vučićem i Kurtijem na jesen

Vesti

22.avgust 2022. F.M.

Demonstracija sile sa istoka i zapada: Ko je jači i luđi

Demonstracija sile i sa ruske i sa američke strane preti da postane svakodnevna realnost u vremenima najvećih tenzija od Hladnog rata. Samo je pitanje ko je spreman dalje da ode u provociranju onog drugog i dokle ide crvena linija koja se nikako ne bi smela preći

Od barikada 2011. do barikada 2022. godine

17.avgust 2022. Tatjana Lazarević

Kako su najavljivane “Oluje” na Kosovu

Sledeće nedelje u Briselu Aleksandar Vučić će se sastati sa Aljbinom Kurtijem pre nego što se 1. septembra na terenu povuku sledeći potezi iz Beograda i Prištine i utvrdi da li je sačuvan mir ili se događa “Oluja”

Klima

17.avgust 2022. Milan Milošević

Kamen gladi, gnev i jara

Vrela suša ovog leta pretvara u oblak prašine ranije već dobrano potkopana dva stuba evropske države blagostanja – jeftinu energiju i jeftinu hranu. Vodeća lica evropske upravljačke elite, zagubljena u magli rata na istoku Evrope, nisu u stanju da reše taj fundamentalni problem, čijem nastanku su doprinela. A politička klima je možda ćudljiva: vrelo leto, tmurna jesen, zima nezadovoljstva

dokumenta 15 – Kasel, 2022.

17.avgust 2022. Lidija Marinkov Pavlović

Humor, darežljivost i pirinač s kandžama

U skladu sa svojom tradicijom koja naglašava angažovanost, političnost i problematizaciju savremenih društvenih kretanja, dokumenta su danas postala simptom, ili čak ogledalo globalnih odnosa moći, (ne)mogućnosti dijaloga i zamagljenih odnosa između različitog istorijskog nasleđa i savremenog političkog trenutka