Postoje tri aspekta rangiranja na vrh političke liste. Prvi – namiriti kadrove koji su nosili stranačku aktivnost. Drugi – na listi se moraju naći i partijske kolege iz unutrašnjosti. I treći – rezervisati mesta za ljude koji su povezani sa vlasnicima kapitala ili prosto rečeno, tajkunima
"Ono što se pokazalo kao jedan od ne manje vrednih brendova jeste i multietničnost, koja u Subotici predstavlja praktičnu ekonomsku prednost. Duh zajedništva je nešto što podrazumeva da su ljudi naučeni na lojalnost. Najveći strahovi kompanija su da ih radnici, u koje ulože vreme, novac i energiju da bi ih obučili za svoj sistem proizvodnje, ne napuste i odu kod drugog", kaže Saša Vučinić
Pre dve nedelje, "Vreme" (broj 1108) je objavilo deo "Rečnika demagoških postupaka i procedura ili, popul(ar)istički rečeno, način da se biračima ‘zamažu oči’". U ovom broju objavljujemo neke od komentara naših čitalaca koji su na njega stigli. Tekst i sve komentare možete pročitati na sajtu "Vremena" (www.vreme.com)
Od kako prošle nedelje dočekasmo ono "prekosutra ili nakosutra" našeg, sada bivšeg, predsednika Borisa Tadića, kada je obznanio svoju odluku da podnosi ostavku, koju je pokušao da prekrsti u "nije šija, nego skraćeni mandat", i da je treći put u trci za predsednika Srbije, kandidovanje za kandidata poslednjih je dana postalo najvažniji, a za mnoge i najunosniji posao u Srbiji
"Bog je dao Objavu čovječanstvu. A nije je dao ni papama ni reis-ulemama ni patrijarsima jer oni su kasnije nastali. Dužnost vjerskih poglavara je da tu Objavu dalje njeguju i prenose. Crkve i vjerske zajednice jesu domovine vjerničkog identiteta, ali nisu njegovi nekontrolirani vlasnici. Naš Internacionalni, multireligijski i interkulturni centar je nastao 1991. u Sarajevu da pokažemo da se mi po vjeri možemo razlikovati, ali se ne možemo dijeliti. Ko ljude po vjeri dijeli, on nesvjesno priziva naše međusobno istrebljenje. Vjera je ona, pogotovo vera u jednog Boga, koja mora ljude da zbližava. Možete li vi zamisliti da je u 14. stoljeću jedan franjevac, fra Vito iz Kotora, gradio zadužbinu cara Dušana, Dečane. U 21. stoljeću bi to bio problem, a nije bio u četrnaestom"
Znameniti francuski teoretičar bugarskog porekla Cvetan Todorov (prevođen i na srpski, najviše u Biblioteci XX vek) nedavno je boravio u Mariboru, ovogodišnjoj evropskoj prestonici kulture. Tom prilikom je za ljubljansko "Delo" dao intervju govoreći, između ostalog, o tome jesu li u pravu "novi apokaliptičari", mahom sa levice, o olako zaboravljenom totalitarnom nasleđu istočne Evrope" o "ikonama levice" Žižeku i Bađuu, Evropi, izboru između demokratije i nihilizma... Intervju prenosimo u celosti
Na ponešto čudan način, priča o opsadi Sarajeva istovremeno je postala i opšte mesto u pregledima svetske istorije i svojevrsna slepa mrlja. Priča o opsadi ima onoliko koliko i ljudi koji su je iskusili, pa još i više od toga, no mnoge od tih priča ostale su neispričane
Pod sve većim socijalnim pritiskom, ali i zbog stotina hiljada ilegalnih imigranata, jačaju levičarske i ultradesničarske partije i otpor Grka prema rigidnim merama štednje koje nameće Brisel. Da li Grčkoj preti bezvlašće, da li će Grci i dalje igrati tehnokratsku igru i zašto bi pobuna u Grčkoj mogla da zapali Evropu rastućih socijalnih tenzija
Ponovo su izbile socijalne napetosti u Italiji, Španiji i Grčkoj. To ipak nije osujetilo sprovođenje direktiva Trojke, koja zahteva da se u zemljama obuhvaćenim krizom sprovede i reforma zakona o radu. Ulog u krizi je šest decenija sindikalne borbe za "socijalnu tržišnu privredu" i prava radnika. Najviše su pogođeni mladi
Suština je u tome da je 1999. godine drugostepeno veće Važić-Mesarović-Zec moralo presudu Slavku Ćuruviji i drugovima o širenju lažnih vesti o Milovanu Bojiću da ukine (ili preinači) zbog očitih apsolutnih povreda postupka; takve dirigirane presude prepoznaje svaki sudski pripravnik, a ne da se sećanje na to suđenje naziva pokušajima diskreditacije onih koji su u svemu učestvovali
Petar II, koji je imao 11 godina kada je posle smrti svog oca Aleksandra I postao kralj, 17 – 27. marta 1941, dvadeset jednu kada je izgubio vlast, 32 godine posle smrti biće prenet iz Libertivila na Oplenac. Na čelu odbora za sahranu biće predsednik Srbije. Ni u jednoj od balkanskih država monarhija nije vraćena na vlast, ali se u svima uz manje ili više pijeteta zatvaraju knjige prošlosti
Sve su porodice zaposlene na isti način, a nezaposlene svaka na svoj. Boris Tadić
