Priča sa naslovne strane

15.maj 2002. Nenad Lj. Stefanović

Insajder ili autsajder

Odbijanje ND-a da stane iza onoga što je njihov nekadašnji "simpatizer" izrekao u haškoj sudnici i sugerisanje zaključka da je Tanić samoproglašeni važan svedok, a u suštini ne previše značajan pregovarač niti čovek koji je bio blizu Miloševića, moglo bi dodatno da iskomplikuje "sudski proces stoleća"

Inter rejl

09.maj 2002. Zoran Majdin

Evropska skitnja

Na inicijativu francuske železnice kreiran je Inter rejl, kao asocijacija nacionalnih železnica sa zajedničkom ponudom: mesečnom kartom za putovanje po svim zemljama članicama izuzev one u kojoj je izdata. Danas povlastica nema starosno ograničenje, ali za različite uzraste i cena se razlikuje: deca do dvanaest godina plaćaju polovinu pune cene, omladinci uživaju trećinski popust. Evropa je podeljena u osam zona i moguće je kupiti kartu za jednu, dve ili tri zone. Naravno, može se kupiti karta i za sve evropske zemlje u koje, bar po ovoj ponudi, spada Maroko, ali Bosna i Hercegovina i Albanija ne

Stanje stvari

08.maj 2002. Stojan Cerović

Večiti derbi

Nije da Đukanović sopstvene birače smatra magarcima, nego do toga nužno dovodi prevelika politika premale zemlje, zavisne i podložne svakakvim uticajima

Češka posle Havela

04.maj 2002. Veljko Samolov

Na Hradčane – iz senke

Sledećeg predsednika Češke izabraće novi parlament, posle junskih parlamentarnih izbora, dakle početkom iduće godine, pa je pitanje koje sve više zaokuplja pažnju političke javnosti, ne samo u Češkoj nego i u Evropi, ko će naslediti Havela

Srbi i Crnogorci na putu u Evropu

04.maj 2002. Dušan Reljić

Visoki šengenski prag

Priznavanje evropskog identiteta Srbije i Crne Gore kroz ukidanje viza sadrži u sebi bitnu političku simboliku i dodatno bi podstaklo one političke snage koje u otvaranju prema Evropi vide budućnost. Postoje, međutim, i sasvim opipljivi mogući pozitivni odrazi ukidanja viza, odnosno, negativne posledice ukoliko se to ne dogodi

Simens

04.maj 2002. Tamara Skrozza

Mali obilazak budućnosti

Kad premijer ode u Nemačku na sastanak sa najvećim tamošnjim privrednicima, to obično znači da su dotični privrednici, ali i premijer, zainteresovani za razmenu znanja, robe i novca. Kad u Nemačku ode grupa novinara, to obično znači da ih čekaju jurnjava za privrednicima, pokušaji da shvate zašto nama baš i ne polazi za rukom ono što polazi celom svetu i, na kraju, gorak osećaj da i za Nemačkom i za svetom zaostajemo bar pedeset godina. Ako se slučajno desi da vas pozove Simens, to iskustvo biće znatno drugačije, a u domovinu ćete se vratiti sa zaključkom da je (uprkos svemu) mesto na kome živite i te kako zanimljivo za kompaniju koja ima milion deoničara, 450.000 zaposlenih i godišnji prihod od nekoliko milijardi eura

Pozorišna razmena

25.april 2002. Ivan Medenica

Beg iz palanačkih atara

Reintegracija pozorišnog prostora bivše zemlje se zahuktava, ali eks-jugoslovenska saradnja u oblasti kulture ne bi trebalo da se rukovodi nikakvim političkim razlogom, ma kakvog ideološkog predznaka on bio. Pored desničarskog, antievropskog osećanja, podjednako trošan temelj za tu saradnju bio bi i pokušaj obnove ideološki suprotnog, šezdesetosmaškog koncepta jedinstvenog jugoslovenskog kulturnog prostora

Naučne rasprave - neoliberalizam vs socijaldemokratija

24.april 2002. Priredio: Milan Milošević

Levica u desnoj šaci

U Srbiji je registrovano oko 30 socijaldemokratskih stranaka. Njihova izborna moć je gotovo nikakva. S druge strane, građani Srbije su prilično naklonjeni socijaldemokratskim idejama. Šta tu onda ne štima? Centar za socijalne i demokratske studije, Centar za proučavanje alternativa i Fondacija "Friedrich Ebert" prošle nedelje su organizovali raspravu oko 50 naučnih radnika, predstavnika političkih stranaka i nevladinih organizacija. Donosimo neke delove iz uvodnih radova koji objašnjavaju aktuelnu dijalektiku neoliberalizma i socijaldemokratije i njen uticaj na političke procese u Srbiji.

Zona sumraka

24.april 2002. Ljuba Živkov

Sit ovacija

"Kao što je Domanović smislio i uveo u srpsku književnost reč 'stradija', a Kočić reč 'ukopacija', tako je i Karadžić iskovao reč 'sitovacija!'"

Intervju - Žorž-Anri Sutu

17.april 2002. Slobodanka Ast

Budite savremeni – promenite elite

"Mi smo u Francuskoj vrlo brzo, odmah 1945, shvatili da moramo da krenemo sa istinom o ratu, ali i sa pomirenjem. Tu retoriku o istorijskim nepravdama i stoletnim ognjištima svet više ne prihvata i ne razume"

Francuska bira predsednika

17.april 2002. Frano Cetinić

Pretendenti i ostali

Le Pen, Lagije i Ševenman, svaki s otprilike 8 do 13 odsto – srednjokategornici dakle – odlučivat će o drugom krugu, kao i oni neopredjeljeni. Jer, četrnaest gubitnika u prvome krugu – prema sadašnjim analizama javnoga mnijenja – predstavljaju čak 64 odsto izbornoga tijela

Ram za kolektivni portret - Otpor

17.april 2002. Tamara Skrozza

Od grafita do bilborda

Sa dvadeset hiljada članova, Otpor de facto predstavlja potencijalno moćnu političku snagu zbog čega se vrlo često postavlja pitanje njegove budućnosti, odnosno mogućnosti da pre ili kasnije postane stranka. U beogradskoj kancelariji tu mogućnost vide kao nešto što zavisi od odluka lokalnih odbora, ali i kao nešto čemu još vreme nije. Prema njihovim rečima, "vlast još uvek ne razume narod i zbog toga je nužno naše postojanje u ovoj formi. Kada država bude normalna, doći će u obzir formiranje stranke, ali i gašenje sadašnje organizacije"

Istraživanja - korupcija u novim uslovima

10.april 2002. Priredio: Milan Milošević

Balkanska narukvica

Kako građani Srbije ocenjuju nivo korumpiranosti društva i države i da li se u tome razlikuju od građana Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Rumunije i Crne Gore

Kvalitet života u Beogradu

10.april 2002. Biljana Vasić

Loše da gore ne može biti

Da li je Beograd najgore mesto za život u Evropi? Jeste, kažu istraživači, po svim relevantnim kriterijumima kojima se procenjuju uslovi života kao što su politička stabilnost, stopa kriminala, bankarski sistem, javni prevoz. Oni su procenili da se u Beogradu živi gore nego u Tirani

Evropeizacija NBA

04.april 2002. Vladimir Stanković

Spremajte se, treneri

Mogući odlazak Dušana Ivkovića u najjaču ligu sveta otvara temu za koju sagovornici "Vremena" kažu da "još nije realnost, ali da nije daleko dan kada će to postati"

Stanje stvari

04.april 2002. Stojan Cerović

Daljinski upravljač

Najbolji praktični smisao saradnje s Hagom bio bi u tome da se Srbija prosto što pre skine s liste dežurnih krivaca i izgubi se iz vidnog polja raznih vašingtonskih krokodila

Manastir Soko: parastos i spomenik vladiki Nikolaju

29.mart 2002. Dragan Todorović

Pavković bez Koštunice

Matija Bećković, kako on to već zna, rekao reč o Nikolaju, i to tamo gde je kičma srpstva i bedem hrišćanstva. Bili patrijarh Pavle i Nebojša još u uniformi Pavković, falio samo najavljeni Koštunica pa da sve bude kako treba i kako je "suđeno"

Zimbabve bez promena

20.mart 2002. Duška Anastasijević

Gorka pobeda

Sada, nakon izbora, međunarodnoj zajednici ostaje da traži izlaz iz situacije s kojom je više puta do sada na svim kontinentima bila suočena, kada god je imala posla s despotima. Drugim rečima, kako kazniti lošeg vladara, a da teret izolacije ne padne na pleća obespravljenog i osiromašenog stanovništva

Samit u Barseloni

20.mart 2002. Vladimir Stanković

Diktat demokratije

Što se nas tiče, bilo je onako kako je moralo biti: nevoljni sporazum glavnih aktera na opšte zadovoljstvo glavnih inicijatora, to jest, Evropske unije; Što se njih tiče, to jest, EU, uz sve razlike ipak su na putu da ciljeve programirane do 2010. ostvare bez većih poteškoća

Srbija i Crna Gora

14.mart 2002. Miša Brkić

Tržišta ili država

Srbija neće prihvatiti ništa manje od onoga što postoji u Evropskoj uniji, a to je zajedničko tržište koje podrazumeva jednu valutu, carinu i bankarski sistem. Ako se prihvati virtuelna zajednica, onda paritet ne može biti 50:50, nego 70:30 u diplomatiji i međunarodnim finansijskim institucijama. Bez toga nema dogovora. Ukoliko neko pokuša da Srbiji nametne loše rešenje koje će je skupo koštati, tražiće se raspisivanje referenduma

Diplomati i vojnici - Ratna pisma 1913-1916. (3)

07.mart 2002. Priredio: Darko Garić

Do sada nepoznata prepiska Živojina Mišića

Do sada nepoznata prepiska Živojina Mišića (1855-1921) sa Stevanom Ilićem, saborcem i prijateljem, pada u godine 1915. i 1916. Vojvoda Mišić, oboleo posle prelaska Albanije, ponovo je u nekoj vrsti izolacije. Prvi put je penzionisan 1904, zbog sumnje da je nesklon zaverenicima atentatorima na kralja Aleksandra Obrenovića. Na zahtev vojvode Radomira Putnika aktiviran je 1909, da bi posle Kumanovske bitke 1912. bio unapre?en u čin generala – i penzionisan već naredne godine. Ponovo je aktiviran pred početak Prvog svetskog rata. Na sopstveni zahtev dobio je komandu nad praktično potučenom Prvom armijom, da bi s njom izveo preokret i izvojevao pobedu u Kolubarskoj bici, posle koje je unapre?en u čin vojvode. Protivio se ideji povlačenja preko Albanije. Energično je vodio srpske trupe u proboju Solunskog fronta 1918, što je izazvalo kapitulaciju Bugarske; nastavio je prodor u Srbiju uprkos protivljenju savezničkih komandanata i kod Niša potukao brojno nadmoćnu nemačku 11. armiju, što je izazvalo definitivni slom otpora Centralnih sila na Balkanu.

Vim Venders za "Vreme"

07.mart 2002. Dinko Tucaković

Stigla me nemačka istorija

"Na neki način, ja sam u isto vreme staromodni filmadžija koji gleda u nebo i traži povoljan trenutak da okrene ručicu kamere, ali i nezasiti video manijak čija kamera ne prestaje da radi, jer kada ona stane, prestaće da postoji i svet na koji je usmeren njen objektiv"