Milioni Sirijaca koji su bežeći od građanskog rata krenuli ka Evropi, godinama su zaglavljeni u Turskoj. Evropska unija plaća tursko gostoprimstvo ne bi li se izbeglički talas držao podalje od njenih spoljnih granica. Dok deo tog novca nestaje bez traga, Sirijci žive u često nehumanim uslovima, izloženi netrpeljivosti Turaka i neizvesnoj budućnosti
Iako režim neprestano govori kako samostalno odlučuje, ne sluša nikoga i da za razliku od svih drugih ne ide u ambasade po savete, stvarnost je drugačija: ništa se ne odlučuje bez savetovanja sa ambasadama velikih sila. Srbija je, naprosto, država ograničenog suvereniteta. Kako su se u sve ovo uklapali ambasadori Rusije i Sjedinjenih Američkih Država
Prvi potpredsednik Dačić bio na visini zadatka, ali ga Poslanica, za koju se iz avijona vid’lo da je poslanica, totalno prevazišla, jerbo je rekla srž i suštinu: Danas, kada intenzivan rad predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića...
"Vulin je objasnio da on ne crta granicu nego, kako je rekao, ‘samo želi da se odvoji od Šiptara’. Život s njima slikovito je opisao kao kaznu iz osmanskih vremena, koja se sastojala u tome da osuđenika vežu za mrtvaca. I zaključio: ‘Što pre se otkinemo od Šiptara, pre ćemo početi da živimo.’ Dakle, reč je o jednom paranoidnom fantazmu koji – kao i svaki fantazam o etničkoj čistoći – vodi u nasilje i zločin. Nije od toga daleko ni Vučić kad razgraničenje na Kosovu naziva ‘najzdravijim za Srbiju’, jer je to opet ludi san o etničkoj čistoći"
Barokna palata Černjin u Pragu, u kojoj je sada Ministarstvo spoljnih poslova Češke, i njeni stanari-nacistički suveren Rajnhard Hajdrih zvani Praški kasapin i ministar spoljnih poslova čehoslovačke vlade u egzilu Jan Masarik, sin Tomaša Masarika, osnivača Čehoslovačke, glavni su likovi romana Pohvala oportunizmu Mareka Tomana, češkog pisca i diplomate. Objavljivanje Pohvale oportunizma na srpskom jeziku u prevodu Tihane Hamović (izdavačka kuća Clio) bilo je povod nedavnom gostovanju Mareka Tomana u Srbiji. Tom prilikom razgovarao je i sa mladim Kragujevčanima koji uče češki jezik, a predvodi ih profesor istorije Jan Zorbić, prevodiocima Tomanovog teksta koji je o palati Černjin, Rajnhardu Hajdrihu i Janu Masariku, i o svom boravku u Srbiji, pisao za "Vreme"
Prvi album nemačkog sastava Rammstein posle 10 godina zove se isto kao grupa – "Rammstein". Radi se o moćnom zaokruživanju karijere duge 25 godina i iskorišćenoj prilici da se dosegne status mejnstrim zvezda. Nije ni čudo da je planeta još jednom stala, kad su iz Berlina naredili da ih slušamo
Globalni odnosi se menjaju. Dok se saradnja između SAD i Turske pogoršava, poboljšava se saradnja Rusije sa Turskom i pogotovo sa Kinom. Trenutnim okolnostima uprkos, bliskost Moskve i Pekinga ipak ne treba preuveličavati, jer za Kinu strateški interes predstavlja američko tržište, a za Rusiju prioritet imaju odnosi sa evropskim poslovnim partnerima
Da bismo pronašli šta bi mogao biti zajednički interes novonastalih država u regionu, potrebno je videti šta je ono što ne poznaje novonastale granice i šta je ono što ne uzima nacionalnu pripadnost za zlo. Po mom mišljenju, dovoljno je otvoriti dnevne novine u svakom gradu ovog regiona i spoznati da je organizovani kriminal odgovor na gore postavljeno pitanje. Sprega politike i kriminala je ceo region dovela do "latinoamerikanizacije"
"Nema slobodnih izbora, ni sređene izborne administracije, ni urednog izbornog dana ukoliko im ne prethode javna debata i slobodni mediji. Bez slobodnih medija i demokratije ne možete da napravite selekciju najboljih ljudi koji će u društvu obavljati javne funkcije i onda imate društvo na silaznoj putanji. Zato demokratije propadaju"
"Imam problem sa literarizacijom Vučića zato što mi on po svemu djeluje pretjerano. U takvom pretjerivanju nema lika, nema mogućnosti za priču. Taj njegov plačljivi gest, hirovita ljutljivost, i ta – ne bih htio da me se krivo shvati – gotovo pa ženska uvrijeđenost nešto je sa čim se ne umijem nositi ni kao građanin – makar strani – ni kao pisac"
"Kod Vučića je sve fikcija, on pravi inverziju realnosti već pet godina. Sve što on radi drugima, govori da drugi rade njemu. Njega napadaju mediji, mi smo nasilnici, lopovi, fašisti, mi vređamo, lažemo... A ti nazovimediji napadaju isključivo opoziciju i njega veličaju. Naše članove tuku na svakom koraku, nas sam predsednik naziva ološem, društvenim talogom... Mislim da je počeo da brka kad je u realnom svetu, a kad u tome što on pokušava da pravi"
Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
