Vladini jubileji

Bilans Vučićevog termidora

Paradoksalno je što, ma koliko se upinjao, sem Nebojše Krstića i Petra Lukovića Vučić nije dobio nijednog novog "građanističkog" glasača. Što će reći da je osuđen na one staroradikalske – plus onih par stotina hiljada novoupisanih članova SNS-a, koji su se upisali samo zato jer su u tome videli način da reše svoje lične materijalne i statusne probleme. Zna i Vučić vrlo dobro da od njih nema neke velike vajde. I zato neprestano grdi i kritikuje "stručnjake" i ("samozvanu") elitu što neće da ga podrže u njegovim "reformskim naporima", ne primećujući da svojim grdnjama, svojim postupcima i svojim saradnicima direktno ponižava i odbija svakog ko iole drži do svog profesionalnog i ličnog integriteta

Predstavnik vere i države

Između boga i premijera

Zbunjuje to što niko ne postavlja pitanje da li je visoki verski poglavar odgovarajuća ličnost za ambasadora. Da li se, ukoliko se to usvoji kao valjani princip, time narušava granica između svetovnog i sekularnog? Da li jedan verski lider, koji živi po Zakonu što je iznad državnog zakona, može da bude skoro pa bespogovorni izvršilac spoljne politike svoje vlade? Šta ako dođe do sukoba lojalnosti

Vučić i Stoltenberg na Fakultetu političkih nauka

Sa studentima o bezbednosti, izbeglicama, terorizmu…

Za jedne je predavanje bilo gubljenje vremena, neki su došli zbog bodova, drugi zato što vole premijera, a neki da bi zauzeli mesto omladini Srpske napredne stranke. Fakultet je bio pod posebnim merama bezbednosti, a zgradu su obezbeđivali i pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ). Posle premijerove poruke studentima da rade i razmišljaju o rezultatima, usledila je Soltenbergova recitacija "Ringe raja"

Politička klima 3/5

Šta Srbija očekuje od skupa u Parizu

Za nešto više od nedelju dana, 30. novembra, u Parizu počinje Konferencija UN o klimatskim promenama (COP 21), po nekima odlučujući sastanak za budućnost naše planete. Drugi su pak, nešto oprezniji u procenama, a poučeni lekcijama slične konferencije koja je 2009. godine održana u Kopenhagenu. Ipak, današnja geopolitička konfiguracija je nešto drugačija

Zoom

Ko o čemu, Vučić o poštenju – Džejms Bond u novoj epizodi rušenja lidera u regionu preko nameštanja afera kumovima, bratu i prijateljima

Onog dana kad je izjednačio sudbinu Srbije i svoju ličnu poziciju, Vučić je prešao prag kontrolisanog demokratskog poretka i odškrinuo vrata diktaturi

Afera »Robi Vilijams«

Bumerang za Malog

Za sve pare koje su letos date privatnoj firmi da pokrije navodne gubitke od koncerta Robija Vilijamsa mogla su biti održana dva Oktobarska salona. I još bi ostao pozamašan kusur

Intervju – Đorđe Milosavljević, scenarista

Stvarnost i stereotipi

"Ukazivanje na korumpiranost društva nije bila nikakva naša tendenciozna namera. Ali, samo još u omladinskoj literaturi možete naći ispravnog policajca koji će čitaocu delovati istinito"

Intervju – Sreto Malinović, brigadni general u penziji

Sedam meseci za sedam žrtava i četiri helikoptera

Neprijatno me iznenadilo odsustvo hrabrosti čelnih ljudi države i lanca komandovanja Vojskom da brzo preduzmu određene mere iz svoje nadležnosti, za šta su imali dovoljno činjenica koje ih obavezuju na postupanje. To je sigurno uzdrmalo poverenje pripadnika vazduhoplovstva i Vojske u svoje pretpostavljene i stvorilo im osećaj nezaštićenosti

Zoom

Od trača do izbora – Obrenovac, helikopter, prisluškivanje, Petra Cvejić i drugi argumenti za Vučićevu „ja-pa-ja“ politiku

Zapaljiva retorika Vulina, u natuknici o zaštitnicima stranih interesa u srpskoj vladi, podstakla je šuškanje o jednoj staroj tezi po kojoj je Kori Udovički u stvari nadglednik domaćih poslova, a u korist sanđama svetskog kapitala i politike

Tribina nedeljnika "Vreme" i Foruma ZFD – "Peti oktobar, petnaest godina kasnije"

Propale nade i izneverena očekivanja

Šta se i koliko promenilo u Srbiji nakon 2000. godine, do koje mere su opstali autoritarizam, nacionalizam, govor mržnje i devastacija institucionalnog života, koje su posledice petooktobarskih promena, koliko je revolucija uticala na političke promene u Srbiji i da li je Peti oktobar uopšte bio revolucija, neka su od pitanja na koja su odgovarali učesnici tribine "Peti oktobar – petnaest godina kasnije", koju su organizovali Forum ZFD i nedeljnik "Vreme" povodom obeležavanja godišnjice petooktobarskih promena. Učesnici tribine koju je moderirao Filip Švarm, odgovorni urednik "Vremena", bili su sociološkinja Vesna Pešić, sociolozi Slobodan Antonić i Jovo Bakić i predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović

Intervju – Bojan Pajtić

Nebeske razmere Vučićeve bahatosti

"Duboko verujem da me prisluškuje neko ko je u vezi sa vlašću. Njihova nervozna reakcija i njihov demanti posle tri sata da pre godinu i po dana mene niko nije prisluškivao i da je to sve izmišljeno, učvrstili su me u pretpostavci da neko iz vladajućih struktura stoji iza toga. Zašto nisu samo izjavili – proverićemo da li je bilo prisluškivanja ili ne? To bi bilo prirodno i normalno. Kako oni uopšte mogu da znaju da neko nije pre godinu i po dana nekog prisluškivao u ovoj zemlji? To je nemoguće utvrditi posle tri sata; pitanje je da li se može utvrditi i posle tri meseca. Histerične, nervozne reakcije, hitne konferencije za novinare, tri saopštenja dnevno, sve me to učvršćuje u uverenju da se dešavalo nešto protivzakonito i da oni nešto kriju"

Intervju – Nenad Popović, predsednik Srpske narodne partije (SNP)

Srbija nije karantin za migrante

"Mi smo jedna od retkih zemalja koja je u isto vreme smanjila i stopu nezaposlenosti i broj zaposlenih. Jedno od objašnjenja za ovaj paradoks jeste da je povećan broj zaposlenih u sivoj zoni, uprkos novom zakonu o radu, a drugo da je Srbiju, u međuvremenu, napustio veliki broj mladih, visokoobrazovanih stručnjaka"

Srbija, Hrvatska, Evropa i izbeglice

Brisel suzama ne veruje

Izbeglički egzodus sve više izvlači na površinu zlu krv unutar Evropske zajednice. Besne svađe oko kvota izbeglica koje bi trebalo da prime članice Unije, pljušte optužbe ko izdaje evropske vrednosti a ko ruši Evropu ignorišući zakone. Taman što su političari na Balkanu počeli međusobne odnose da opisuju kao "nikad bolje", zbog izbeglica je opet skočila tenzija između Hrvatske i Srbije. Ako je za ikakvu utehu, to ovoga puta nisu izbeglice iz srpsko-hrvatskog rata

Rečnik marketinga

Social Media Manager – onaj koji upravlja društvenim mrežama

Komunikacije

Žongleri u svetu brendova

Strateški planeri su perači prozora koji omogućavaju da se brend i potrošači međusobno bolje vide. "Moja dugogodišnja saradnica iz kreativnog tima mi je tokom jedne brifing sesije u kojoj sam do detalja iscrtavala profil ciljne grupe, rekla samo: ‘Je l’ poznajemo nekog takvog?’", objašnjava Katarina Pribićević, direktorka strateškog planiranja McCann Beograd

Lični stav

Penzionerima ne trebaju mentori

Ovih dana je predsednik Vlade obećao povećanje penzija, uz blagoslov MMF-a, u oktobru ove godine. Slutim da bi to moglo biti oživljavanje suspendovanog propisa koji se odnosi na ovogodišnji restriktivni budžet. Ako se to i desi, novo premijerovo obećanje imaće ukus "šećerne vodice"

Srpsko-hrvatski odnosi

Previše istorije i histerije

Hrvatska slavi "Oluju", ne misleći na to da je više od 200.000 njenih građana srpske nacionalnosti moralo napustiti svoje domove. Istovremeno, vlast predvođena premijerom Vučićem govori da u Srebrenici genocida nije bilo, o Ovčari ni slova, o Prijedoru i hladnjačama takođe. Oni bi samo o pomirenju, bez suočavanja

Intervju – Dr Milena Dragićević Šešić, kulturolog

Mi smo rep neoliberalnog modela

Trenutno vlada kultura beznađa. Dominik Mojsi govori o tri emocije – poniženju, nadi i strahu. U Srbiji imamo emociju poniženja, budući da je opšte mišljenje da smo iz devedesetih izašli kao najveći gubitnici, sa uništenom privredom, uništenim dobrim ugledom, stalno pritiskani velikim silama koje su bile naklonjene našim "suparnicima". A i emocija straha se sve više ispoljava, pogotovo prilivom azilanata

Stečaj IMT-a

Hronika sloma našeg »fergusona«

Pogled u retrovizor starog traktora pokazuje kako je traktorska industrija u jednom sistemu nastala, a u drugom nestala, kako je trasirala put naše industrijalizacije i transformacije poljoprivrede, a potom podelila sudbinu ne samo deindustrijalizacije već i deagrarizacije naše zemlje

Zoom

Mala plata, velika kola – Kako isterati pravdu kad je sumnjiv svako ko porodici obezbeđuje tri obroka dnevno

Vučića bi neko mogao da pita kako s platom od 124.000 dinara izdržava porodicu, plaća deci školovanje pa još o svom trošku plaća novinarima kolače, a povremeno napravi i neki prijem ističući kako se, eto, on galantno mašio novčanika sve da državi ušpara neki dinar

In memoriam – Vene Bogoslavov (1932–2015)

Odlazak trenera matematike

Vene je toliko rasprostranjen da iz njega niste učili samo u tri slučaja – da uopšte niste pohađali srednju školu, da ste je pohađali izvan Srbije ili da ste bili učenik u nekoj od specijalizovanih škola gde se sprovodio napredniji matematički program

Nuspojave

Očnjaci nove generacije

Nimalo spontana šizoidnost zvaničnih i poluzvaničnih medija prirodno prati povampirenje radikalske retorike državnog vrha

Zoom

»Naši i njihovi«, zar mora ponovo – Ko se istetovira ćirilicom dobija vaučer za letovanje u Srbiji

Nikad nisam bio bliži da se složim s jednom bombastičnom ocenom Svetislava Basare: "Kad kažem Smajlovićka – mislim na cizelirano orijentalno pokvarenjaštvo"

Nemačka u srpskim medijima

Slika zasnovana na stereotipima

U organizaciji nedeljnika "Vreme" i Fondacije "Fridrih Ebert" u sredu 17. juna održan je okrugli sto pod nazivom „Srpsko-nemački odnosi iz ugla medija". Bilo je reči o istorijskim predrasudama, pozitivnim i negativnim stereotipima koji olakšavaju snalaženje u haotičnoj stvarnosti, o medijima koji kreiraju stvarnost, manjku dopisnika, ljubavi među narodima i iskrenosti, Kosovu, o tome ko je u srpskoj politici najbolji nemački đak i da odnosi između dve zemlje i dva naroda ne mogu da se poboljšaju samo na osnovu ekonomskih odnosa i novca koji Nemačka daje ili nemačke firme ulažu u Srbiju

Istraživanje nedeljnika »Vreme«

Percepcija Nemačke u srpskim štampanim medijima 2003–2014.

S jedne strane, Nemačka je najveći bilateralni donator, jedan od najvažnijih privrednih partnera Srbije, zemlja u koju bi većina građana najradije otišla da radi. S druge strane, zbog dva svetska rata i uloge Nemačke u raspadu SFRJ i priznavanju nezavisnosti Kosova mnogi građani Srbije ne doživljavaju Nemačku kao "iskrenog prijatelja". Presudni uticaj na percepciju Nemačke u srpskom društvu, na to koji će segment višeslojnih odnosa prevagnuti, imaju mediji

Intervju – Prof. dr Dragan Simić, dekan Fakulteta političkih nauka i direktor Centra za studije SAD

Balkanske integracije pod američkim kišobranom

Naš prostor nije u fokusu interesovanja SAD kao što je bio devedesetih godina – i to je činjenica. Taj vakuum sada popunjavaju i interesi drugih država, Turske, Ruske Federacije, pojačana je uloga Nemačke. Ukrajina je bila okidač da se SAD ponovo angažuju u našem regionu. Jedino one kao velika sila mogu delatno da primire te igrače koji nose konfliktni potencijal, u ovom slučaju mislim na albanski faktor

Zoom

Srbija kao veliko Pasjane – Broj obmana raste s Vučićevom potrebom da očuva rejting i kako nisam otišao u »Tešku reč«

Potajno sam se nadao da ću nekom milošću onog Boga koji određuje pravdu u odabiru novinara koji mogu nešto da propitaju Aleksandra Vučića ja biti selektovan da zastupam javni interes na nekadašnjoj televiziji Olje Bećković. Jok, brate, to je zapalo boljima