Nuspojave
Prava tema i laka konverzacija
Postjugoslovenski vladari maskiraju se čas u "zaštitnike nacije", čas u "šampione regionalnog pomirenja", ali sve je to teatar: važno je samo unutrašnje stanje u svakoj od naših država
Zakonodavna vlast
Može li se razoružati Srbija
Mada pet od sedam predstavnika mahom opozicionih poslaničkih grupa smatra da građani ne bi smeli da imaju imati vatreno oružje u privatnom posedu, većina kaže da o tome nije razgovarala unutar svojih stranaka. Krajnje je vreme da o tome ozbiljno popričaju
Nasilje nad ženama i decom
Da li je premijer prelomio
Ako država Srbija zaista sprovede sve mere koje je premijer Aleksandar Vučić najavio, žene i deca koji trpe nasilje u porodici ili van nje konačno će dobiti kakvu-takvu sistemsku zaštitu. Ako stvarno tako bude...
Položaj radnika u Srbiji
Muke premijerovog sina
Šta čeka mladog čoveka koji hoće da bude radnik u Srbiji
Zoom
Lovci na Pokemone – Na sledećoj konferenciji za štampu prikazaće nam sve Vučićeve ulove, a glavna atrakcija će, ipak, biti Pikaču uslikan kako čuči na ramenu Džona Kerija, državnog sekretara SAD
Euforično raspoloženje proizvodi samooptužujuće izjave koje potvrđuju tužnu realnost. Tako, na primer, ministar pravde Nikola Selaković izjavljuje da će nam ta poglavlja omogućiti nezavisnije sudstvo. Pa zar nešto više od toga ne piše u Ustavu
Intervju – Radina Vučetić
Srbija danas podseća na Jugoslaviju iz pedesetih
Pitanje kritike društva je pitanje karaktera tog društva, odnosno toga koliko je ono demokratsko. Niko ne voli kritiku, a nedemokratske vlasti najmanje. Ono što je zabrinjavajuće jeste to što današnja vlast pokazuje da ne trpi kritiku ni na jednom nivou. Premijer se ljuti na nepostojeću opoziciju, na novinare, na umetnike, na građane koji koriste svoje pravo na proteste, ljuti se čak i na društvene mreže. Ljutnja, međutim, neće pomoći da se zaborave bespravno rušenje Savamale, nasilje komunalne policije, netransparentni tenderi i privatizacije, potemkinovska rekonstrukcija grada, gušenje slobode medija, neopredeljenost između Zapada i Rusije
Rusija – Poseta Aleksandra Vučića
Provera pritiska
Premijer Srbije se prošle nedelje u Moskvi sreo sa predsednikom Rusije. Ovaj susret koji je u Srbiji izazvao veliku pažnju, u Rusiji je prošao posve neprimećeno. Postavlja se pitanje zašto je Putin primio Vučića
Intervju – Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Teror u centru Beograda
Šta se dešavalo u Savamali u noći nakon izbora, kako su reagovale gradske vlasti i ko će da plati nastalu štetu
VREME BR.134 | 17. MAJ 1993.
O rušenju Ferhadije
Kako je „Vreme" pisalo o rušenju Ferhad pašine džamije porušene 7. maja 1993. godine
Intervju – Dragan Đilas
Verujem da će Bodiroga zastupati interese srpske košarke
Predsednik Košarkaškog saveza Srbije objašnjava svoj odnos sa velikim asom Dejanom Bodirogom i otkriva kako su izgledali njihovi razgovori, najavljuje ostavku ako naše reprezentacije ne budu mogle da igraju na Olimpijskim igrama, priznaje da bi voleo da u Savezu ima Moku Slavnića i objašnjava zašto se javno zahvalio Vučiću i zašto su mu to neki zamerili
Intervju – Blagoja Slabev, generalni direktor kompanije Somboled
Inovativni lider na tržištu
"Potvrdu kvaliteta somborske mlekare svakako predstavljaju i brojni sertifikati kvaliteta, među kojima je najznačajniji HASAP, koji je svetski priznat važan pokazatelj kvaliteta proizvoda. Odnedavno posedujemo i Halal sertifikat, koji nam otvara dodatne mogućnosti za izvoz na Bliski istok"
VREME BR.509 | 5. OKTOBAR 2000.
Srbija u štrajku
Uz ambiciju da menja svet, režim se prihvatio i krađe glasova. Posledice hvatanja u krađi su blokade i štrajkovi
Intervju – Prof. dr Džon E. Mekdonou, Univerzitet Harvard
Srbija mora da uvede nove lekove
"Srbija nije uvela nijedan novi lek na tržište u odnosu na EU koja primenjuje mnogo novih lekova. Na primer, postoje lekovi za hepatitis C i HIV koji pokazuju odlične kliničke rezultate i štede novac, budući da pacijente drže podalje od bolnice i bolničkih troškova"
VREME BR.1070 | 7. JUL 2011.
Zašto Srbija nema antifašistički praznik
U Srbiji je reč o težnji da se antifašizam isticanjem doprinosa četničkog pokreta učini nacionalnijim, srpskim. Uz to se neretko, putem anti-antifašizma, javljaju pokušaji rehabilitacije čak i otvorenih fašista. Na nekadašnjim i sadašnjim praznicima stare i novih država prelama se isti problem kao i u slučaju udžbenika istorije, ali i dnevno-političkih događaja i, uopšte, svega što ima veze sa prošlošću prema kojoj se proizvoljno određujemo, uzimajući od nje šta nam u kom trenutku odgovara
VREME BR.1254 | 15. JANUAR 2015.
Teret teške industrije
Zašto se Vlada Srbije opredelila za "Esmark", ko tu šta daje, a ko uzima, na čiji teret padaju dugovi i kakve veze s tim ima sveti Petar
VREME BR.1164-65 | 25. APRIL 2013.
Osujećeni poverioci u stečaju
Sve više upozorenja na kršenje ekonomskih i socijalnih prava širokih slojeva radno sposobnog stanovništva u sivoj zoni tranzicije i neuspešne privatizacije, u beskrajnim radnim sporovima i stečajnim postupcima, u mikro i malim preduzećima koja grcaju – i u čekaonicama Nacionalne službe za zapošljavanje
VREME BR.437 | 6. MART 1999.
Srbija u razbijenom ogledalu – Epidemija podrške
Srbija definitivno nije šaka pirinča da je vrane pozobaju. No, zna li vrana, uopšte, šta je pirinač...
VREME BR.1245 | 13. NOVEMBAR 2014.
Ogledalce u kesi tregerici
Kako su tabloidi preuzeli ulogu stranačkih glasila, dodatno razvili već uhodani sistem u kojem rade u korist različitih interesnih grupa i na taj način doveli do tabloidizacije društva i direktnog gušenja prava na slobodu mišljenja i govora
VREME BR.247 | 17. JUL 1995.
Srbija nije u ratu, Akademija se ne bavi politikom
Olivera Milosavljević, doktor istorijskih nauka i docent Filozofskog fakulteta u Beogradu, objavila je u specijalnom tematskom broju lista "Republika" rad "Javna politička delatnost Srpske akademije nauka i umetnosti 1986-1992." čiji su delovi u širokim izvodima objavljeni Dosijeu Vremena broj 247. od 17. jula 1995. U martu 2016, mesecu nekoliko "haških ishoda" i mnogih tragičnih godišnjica, u kojima se pomovo raspravlja o kontroverzama bliske prošlosti, ponovo objavljujemo dajdžest tog teksta
Roman – Područje bez signala
Čemerni bluz postsocijalizma
Finu prašinu malog, zaturenog, ratom i "tranzicijom" uništenog mesta iz Perišićevog romana nećete skoro zaboraviti, i u snu će vas proganjati
Lični stav
Šta donose Izmene zakona o javno-privatnom partnerstvu
Privatni sektor tradicionalno voli da radi sa "državom" koja, iako često neefikasna i spora, jeste siguran "platiša" svojih obaveza. Privatni sektor ulazi u ovakve projekte na prvom mestu ukoliko prepozna da je projekat strukturiran realno i na zdravim osnovama
Lični stav
FAP vs. »delivery unit«
I umesto uvođenja novih proizvoda, novih tržišta, utezanja proizvodnje, proširenja liste domaćih kooperanata, svedoci smo najave da je "delivery unit" pronašao rešenje svih problema – budžet
Lični stav
Nirnberg, Haški tribunal i prirodno pravo
Mislim da Vojislava Šešelja i troje njegovih partijskih sledbenika, Vjericu Radetu, Petra Jojića i Jovu Ostojića, ne treba izručiti Haškom tribunalu jer ga ne priznajem kao instituciju prava
Istraživanje NSPM
Srbija pred izborima
U svom poslednjem, tj prethodnom tekstu ("Šta nam se to dogodilo i dokle će da traje") ostao sam čitaocima "Vremena" dužan odgovor na drugi deo pitanja iz naslova. Naravno da ni sada na to pitanje nema kategoričkog odgovora, niti ga može biti. Ali mislim da će pogled na rezultate našeg januarsko-februarskog istraživanja ipak pomoći da se nasluti neki odgovor. Ili barem da se razume zašto je taj odgovor težak i neizvestan
TV manijak
Amer ili Rus ili PinkFormer B
Da li više volite da vas bombarduju Ameri ili Rusi? Šta god da izaberete, preti vam opasnost da stradate kao kolateralna šteta
Intervju – Predrag Vujović, bivši direktor JAT-a
Skupo ćemo platiti let za Ameriku
Iznajmljivanje aviona erbas 330 košta između četiri i pet miliona dolara mesečno, to je 50 miliona godišnje. Dakle, Er Srbija, kompanija koja sada beleži gubitke i dobija ogromne dotacije od države, ulazi u jednu investiciju od 50 miliona. Vi od juna 2016, kada počnu letovi, do juna 2017. morate da imate 50 miliona koje ćete, kao, zaraditi na saobraćaju. Na kom saobraćaju? Već sada se priča o tri godine gubitka. Šta iza toga stoji? Stoji strah da to ipak nije tako povoljan posao, a drugo, niko ne kaže koliki će taj gubitak biti. Ovde stižemo do tehnologije donošenja odluke o saobraćaju preko Atlantika. To vam je kao da pravite novu fabriku, to "zadovoljstvo" košta na trogodišnjem nivou preko 100 miliona. Ko je doneo tu odluku? Gde je doneta ta odluka