Četvrti talas korone

Ma kakve, bre, mere

Broj novozaraženih od korona virusa u Srbiji rapidno raste, a Krizni štab i državni vrh još uvek ništa ne preduzimaju. Pitanje je zašto

Intervju – dr Mirjana Devedžić, šef Odseka za demografiju

Šta Srbija treba da zna o svom stanovništvu

"Misija demografa je da širi istinu o procesima u stanovništvu, da se ne lamentira nad stanjem, pronalaze krivci za nedovoljno obnavljanje i da se razume da Srbija deli sudbinu većine zemalja evropskog kontinenta"

Portret savremenika – Lionel Mesi

Fudbalski Džordan

Mnogi ga smatraju najboljim fudbalerom svih vremena, a njegovi rezultati na terenu mogli bi da govore tome u prilog. Rekorder je Barselone i argentinske reprezentacije. Influenser, biznismen, porodičan čovek. Njegov prelazak iz katalonskog kluba, gde je proveo čitavu karijeru, u Pari Sen Žermen udarna je sportska vest ovog vrelog leta

Razglednica

Kupelvizerov mir i Šerbedžijin nemir

Brioni su mir, čista voda, borova šuma, biciklima ideš sa plaže na plažu, ostaci rimskih vila, Kupelvizerova, Kohova i Titova zaostavština, pozorišne predstave svako veče, i neki fini ljudi svuda oko tebe

Globalno zagrevanje

Klimatska štrafta

I dok je na Siciliji zabeleženo rekordnih 48,8 stepeni, ovog leta besne sve jači požari u Rusiji, SAD, Turskoj i Grčkoj. Klima postaje neumoljiva

Hrana i piće – Svađa oko brendova

Torte, vino ili kobasice – nije svejedno

U brojnim poslastičarnicama u Srbiji možete da kupite zaher tortu, samo što ti kolači nemaju baš mnogo veze sa "originalnom" zaher tortom ili "Demelovom" zaher tortom koje se nude u Beču. Oko prava na korišćenje imena te torte u Austriji se vodio decenijski kulinarski sudski spor, kakvih danas u svetu ima na pretek

Portret savremenika – Saša Radulović, lider pokreta Dosta je bilo

U sukobu sa samim sobom

Od prozapadnog, liberalnog ekonomiste Saša Radulović se pretvorio u suverenistu i teoretičara zavera. Takav se dobro uklapa u projekciju opozicionara kakvi su potrebni Aleksandru Vučiću. Na javnoj sceni je primetno otopljavanje njihovih odnosa, bez obzira na to ko je u vili "Mir" pio, a ko odbio da pije vino

Navigator

Neko te ipak sluša

Dok se mnogi pitaju da li je policija zaista uspela da probije neprobojne šifre ili se u sistem infiltrirala preko neopreznih ili kriminalaca raspoloženih za saradnju, jasno je da se organizovani kriminal neće odreći modernih tehnologija. Bez toga se ne može biti korak ispred policije, a ta prednost je jedino u šta ne treba sumnjati u ovoj priči

Klimatske promene – Šesti izveštaj Međuvladinog panela IPCC

Crveni alarm za civilizaciju

Toplija atmosfera omogućiće još ekstremnije događaje sa velikom količinom padavina. Očekuje se da se za svaki stepen zagrevanja intenzitet padavina poveća za sedam odsto. Toplija atmosfera značiće i snažnije tropske ciklone sa većim maksimalnim brzinama vetra

Naprednjački rat na društvenim mrežama

Ko sme da ide do kraja

Na društvenim mrežama čovek postaje medij za sebe. Ako imate veliki broj pratilaca, širiće se vaš glas, vaše poruke, jačaće vaša moć. Bez obzira na to da li ste Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, ili Dijana Hrkalović, novopečena heroina Grobara za koju "grmi" Partizanov jug

Medijski ratovi Aleksandra Vučića

»Srpski telegraf« protiv francuskog »Monda«

Dosad je vlast više puta uspevala da uz pomoć kriznog PR-a i režimskih medija svoje afere skloni od reflektora javnosti ili ih makar zagluši tako što ih predstavi kao podmetačinu i masne laži izdajničke opozicije, tajkuna, plaćenika novinara, stranih ambasada i službi ili izvede kontranapad fingirajući neku novu aferu koju opet pripiše „izdajnicima i plaćenicima". Hoće li uspeti i ovog puta?

Svemirski turizam

Put u kosmos

Priča o kosmičkom turizmu stara je koliko i ideja o osvajanju kosmosa. Kosmos je još uvek neistražena teritorija, baš kao što je to bila Severna Amerika pre Kolumba. Nakon prvih istraživača i avanturista došli su obični ljudi, koji su na novom kontinentu sagradili svoj dom. U kosmosu smo tek načinili svoje prve korake, on je za nas i dalje neistraženo prostranstvo. Ako još uvek nismo u stanju da ga naselimo kao nekad Ameriku, da li smo bar u mogućnosti da ga nakratko posetimo, da iz prve ruke doživimo ili vidimo neka od njegovih čuda? Ima li atraktivnije turističke destinacije od kosmosa (ako izuzmemo Beograd na vodi)

Praznik

Za sve što vam treba

Da li znate šta se u svetu obeležava 27. jula? Ne zaboravite taj dan, važan je

Istočnoindijska kompanija i stvaranje modernog sveta (I)

Seme globalnog kapitalizma

Stvaranje moderne Velike Britanije, SAD, Indije i Kine ima otisak prstiju Istočnoindijske kompanije. Bilo bi skoro nemoguće pratiti celokupno, pozitivno i negativno, nasleđe ove kompanije na stvaranje savremenog sveta. Direktnim mešanjem u tako mnogo različitih globalnih aspekata, pitanje nije "kako je Istočnoindijska kompanija promenila svet?" Ono bi trebalo da glasi "A kako nije?"

Kovid 19, vakcine, etika i pravo

Da li će pandemija ikad biti pobeđena

Izgleda da Srbija polako otvara debatu o uvođenju obavezne vakcinacije protiv korona virusa. S jedne strane, većina pravnika koji se oglašavaju u javnosti protivi se tome, pozivajući se na Ustav i Evropsku konvenciju o bioetici. S druge strane, zakoni Srbije prepoznaju mogućnost izbora, sve dok taj izbor ne ugrožava druge, a imamo i osam obaveznih vakcina za decu

Kultura sećanja

Veverice na krovu sveta

Vest da je njujorški magazin "Tajm" za ličnosti godine izabrao dvojicu srpskih umetnika i ne bi bila od većeg interesa za domaću javnost, koja je navikla da naša dijaspora svakodnevno puni svetske medije, sem ako to ne bi shvatila kao presedan koji reprezentuje jednu sasvim drugačiju kategoriju naših gastarbajtera, koja do sada nije imala priliku da izazove svetsku pažnju, i pored nesumnjivih kvaliteta

Intervju – Zoran Janjetov, strip umetnik

Svet nije dovoljno dobar

"Kvalitetne stvari dolaze od slobodnih pojedinaca. Oni ih stvaraju iz prirodne potrebe da one nastanu i postoje. To je pružanje pipaka prema srodnim duhovima, jer je sredina toksična i izgleda da joj je glavna misija ometanje komunikacije među dobrim i slobodnim mozgovima"

Portret savremenika – Novak Đoković

Najbolje što se Srbiji dogodilo u 21. veku

Sve što se sa Đokovićem dešava je pravo, istinsko, bez truni laži i prevare, a to je, u društvu kakvo je poslednjih desetak godina naše, ravno čudu. U sredini u kojoj se iz dana u dan, na svim mestima i na sve moguće načine, laže, preteruje, zataškava, prikriva i krade, gde cvetaju hohštapleraj i mediokritetstvo, gde se plagirani doktorati brane pred sudom, gde ulizice prave karijere, gde se obogaćene lopuže smeju u lice poštenom svetu, a neuravnoteženi vođa neumorno naduvava balon svoje lažne veličine, u takvoj sredini pošten, blistavo čist i moćan nastup jednog pravog izdanka ovog naroda je za neke okrepljujući, a za neke bi, slutimo, mogao biti i zabrinjavajući

Fudbal – UEFA EURO 2020

Italijanski majstori za penale

Selektor Roberto Mančini, koji je preuzeo tim 2018. godine, preporodio je ekipu, dobro je spojio mlade i iskusne igrače i Italija nije izgubila već 34 utakmice zaredom, još od septembra 2018. godine

Oktobarski salon ili...

Bijenale koje to zapravo nije

Oktobarski salon jeste bio institucija za sebe, institucija kojoj je svakako trebalo pomoći, ali ne i transformisati je do neprepoznatljivosti. Gubitkom prepoznatljivog imena izgubiće se čak i prividna, jedina preostala veza sa bitnim periodom naše kulturne istorije, a od sećanja na jednu gradsku umetničku manifestaciju koja je nekad bila prestižna i koja je uspevala da donese kvalitet, neće, nažalost, preostati ništa

Samoubistvo programera

Opasni život Džona Mekafija

U životu Mekafija ukrštaju se posttraumatski sindrom, kreativnost pionira elektronskog doba, seks, droga i rokenrol, alkoholizam, kazino kapitalizam, bezuspešno bekstvo bogatih i egzotična supkultura bednih izopštenika i podzemlja sa Kariba

Fudbal – UEFA EURO 2020

Više od igre oko fudbalske igre

Na prvenstvu se igra zanimljiv fudbal, padaju kako lepi tako i bizarni golovi, bilo je napetih utakmica sa preokretima, igra se na gol više, ima i iznenađenja. Čak i italijanska reprezentacija igra totalno napadački. Suđenje je neobično dobro, bar gledajući sa stanovišta preporuka koje se daju sudijama, a koje su često "jače" od originalnih pravila igre. Ali neka, samo neka je ravnopravno (VAR tu zaista pomaže). I zabavno je. Šta ćete više od fudbala

Razglednica

Jedna drugačija ponoć u Parizu

Luvr i Orsej bez redova pred blagajnama, ulice pune beskućnika i "gladnih" džeparoša, žene prvi put na čelu grada i Luvra, prva postpandemijska svadba u Crkvi Sen Sulpis – tako izgleda Pariz u prvim danima nakon lokdauna

Kvantni kompjuter (1)

Nešto sasvim drugo, za nešto sasvim treće

Nemačka je dobila svoj prvi kvantni kompjuter. Vlada u Berlinu hoće da uloži još dve milijarde evra u kompleks koji bi ga podržavao. Neke firme, poput Folksvagena, već su počele da koriste usluge ovog superračunara iz budućnosti. Ali, da li će kvantni kompjuteri moći da zamene ove sadašnje, na kojima počiva savremeni svet? Da li mogu da ugroze svet kakav poznajemo? I šta je uopšte kvantni kompjuter

Tranzicija i posledice – Epitaf jednoj fabrici

Koliko košta Mihajlo Pupin

Vrata zgrade Pupin Telekoma su početkom juna poslednji put zatvorena za poslednjih 12 zaposlenih. U očima prodavaca, kupaca i raznoraznih pregovarača, zaposleni nisu spadali u poverioce ili, još tačnije, bili su poslednji u tom predugačkom lancu ishrane. Dobili su rešenja da su tehnološki višak i papir na kome je pisalo kolike im otpremnine sleduju. Mogu, tako zakon kaže, da tuže ako ne dobiju otpremnine

Nemački Zeleni

Od antipartije do državotvorne partije

Nijedna zelena partija nema toliku snagu i toliki značaj kao nemački Zeleni, čija bi kandidatkinja za kancelarku mogla da dođe na mesto Angele Merkel

Grenland – Poprište sudara velikih sila

Groznica za zaleđenim blagom

Devedeset odsto najvećeg ostrva na svetu Grenlanda prekriveno je glečerima i ledom. Poslednjih godina ostrvo se našlo u središtu pažnje velikih sila zbog retkih minerala koji se nalaze pod ledom koji je počeo da se topi. Nova vlast ekološke levice na Grenlandu opire se kineskom prodoru ka nalazištima rudnog bogatstva, pre svega uranijuma, ali teško može da se suprotstavi evropskim i američkim planovima o eksploataciji svog "zaleđenog blaga", takozvane "retke zemlje". Što se led zbog klimatskih promena brže topi, to su veći apetiti velikih sila za ekstrakcijom i eksploatacijom grenlandskih metala i minerala