Više od igre oko fudbalske igre

Sa godinu dana zakašnjenja, zbog pandemije kovida 19, igra se prvenstvo Evrope u fudbalu, tvrdoglavo nazvano EURO 2020, iako se, zapravo, igra 2021. godine. Ovo evropsko prvenstvo je u novom formatu, prvi put sa 24 reprezentacije. Odigrava se u 11 (i slovima: jedanaest!) država jer su u fudbalskom svetu četiri fudbalska saveza Ujedinjenog Kraljevstva zasebne „države“, iz istorijskih razloga. Jedanaest stadiona u jedanaest gradova, od Sevilje na zapadu do Bakua na istoku, 4.778 kilometara u pravoj, vazdušnoj liniji. U prvoj, grupnoj fazi takmičenja, najviše su nagrabusili Švajcarci: prva utakmica u Bakuu, druga u Rimu, treća opet u Bakuu. Cirka po 20 sati avionskog letenja između prve i druge, pa između druge i treće utakmice na relaciji Baku–Rim, Rim–Baku. Uprkos tome, prošli su Švajcarci dalje kao treći u grupi, a potom izbacili prvog favorita prvenstva Francusku, na penale, posle uzbudljivih 3:3 – u Bukureštu. Neki bi rekli: „Ima pravde“ za Švajcarce.

Format sa 24 učesnika (umesto prethodnih 16) je ideja bivšeg predsednika UEFA Mišela Platinija, koji je valjda na taj način pokušavao da zadobije podršku „manjih“ fudbalskih saveza, čije se reprezentacije vrlo teško kvalifikuju među 16 najboljih. Ideja da se igra u velikom broju država imala je iste motive ali je, s druge strane, donekle bila i iznuđena: nije baš bilo zemalja dobrovoljaca da samostalno organizuju ovako veliko takmičenje. Logistika ovakvog takmičenja izuzetno je komplikovana, čak i bez pandemije korone. O ukupnim troškovima putovanja da i ne govorimo.

KOVID 19 I FUDBAL

A kad se na sve to nadovezala i korona, problemi su postali još veći zbog različitih situacija sa epidemijom i protivepidemijskim merama po raznim zemljama. Aktuelni predsednik UEFA Aleksander Čeferin izjavio je nešto u stilu „da ne bi voleo da to ponovo proba da izvede“. Na primer, naši susedi Hrvati su u grupnoj fazi imali „bazu“ kod kuće, u Rovinju, leteli su u Glazgov i London direktno na utakmice pa nazad kući, pre svega zbog strogih mera u Glazgovu (i oni su prošli grupnu fazu, kao drugi, ali su onda u trileru sa produžecima ispali od Španije – u Kopenhagenu).

O problemima sa kojima su se pod ovakvim okolnostima suočili navijači, pa i novinari, pričaće se godinama. Ponegde je bio obavezan i karantin po ulasku u zemlju. Gotovo do pred sam početak takmičenja još se odlučivalo gde će se sve i u kojoj fazi igrati (u opticaju je bilo još više stadiona). Čak i dok je takmičenje bilo u toku, razmatralo se da se zbog strogih antiepidemijskih mera u pogledu broja gledalaca na stadionima u Britaniji, dva polufinala i finale izmeste iz Londona u Budimpeštu gde su mere, najblaže rečeno, labave. Stadion „Vembli“ ima kapacitet od 90.000 gledalaca, UEFA je tražila da se dopusti 65.000, a britanska vlada je predlagala 45.000. Nemačka kancelarka Angela Merkel je apelovala na odgovornost i uzimanje u obzir da se u Britaniji širi visokozarazni delta soj korona virusa. Ništa od toga, na kraju je UEFA u pregovorima sa britanskom vladom uspela da izdejstvuje dozvolu da u polufinalima i u finalu na „Vembliju“ bude dozvoljeno prisustvo po 60.000 gledalaca.

Neki igrači su se zarazili koronom neposredno pre, a neki za vreme prvestva. Poslednji evidentirani slučaj je reprezentativac Hrvatske Ivan Perišić. Neki igrači se čak nisu zarazili ali su, zbog kontakta sa zaraženima, bili prinuđeni da treniraju individualno, a ne sa timom (npr. Mejson Maunt i Ben Čilvel iz engleske reprezentacije). Koliko će tek biti ukupno zaraženih navijača sa stadiona i sa putešestvija širom kontinenta?

foto: ap photo / michael sohn

LGBT I FUDBAL

Na samom početku takmičenja pojavio se problem sa pravima LGBT zajednice. Nešto pre prvenstva, Mađarska, učesnik EURA 2020 i domaćin nekih utakmica u Budimpešti, donela je novi zakon koji zabranjuje deljenje sadržaja o homoseksualnosti ili promeni pola osobama mlađim od 18 godina u školskim programima seksualnog obrazovanja, filmovima ili reklamama. Malo je reći da je zakon naišao na osudu Evropske unije i mnogobrojnih zemalja (naročito starijih) članica EU, među kojima je i Nemačka.

Onda je kapiten nemačke reprezentacije, golman Manuel Nojer, odlučio da na prvenstvu nosi kapitensku traku duginih boja u znak podrške LGBT populaciji. Činio je on to i ranije, ali samo na prijateljskim utakmicama. S obzirom da su Nemci bili u grupi baš sa Mađarima, a treću utakmicu grupne faze igrali sa njima u Minhenu, UEFA kao da se uplašila, pa je razmatrala da zabrani Nojeru ovakav gest jer nije dozvoljeno slati političke poruke sa fudbalskog terena. Procenjeno je, ipak, da nema potrebe za zabranom ili kaznom jer je u pitanju gest usmeren ka prihvatanju različitosti i inkluzije, i to sa dobrim namerama.

Potom je gradonačelnik Minhena Diter Rajter želeo da za utakmicu Nemačke protiv Mađarske stadion „Alianc arena“ osvetli duginim bojama. To već UEFA nije dozvolila i naišla je na osudu organizacija koje se zalažu za LGBT prava širom Evrope. U Budimpešti je, za to vreme, na utakmici Mađarske protiv Portugalije na tribinama bilo nekih homofobičnih banera. Sve je pomalo ličilo na „prepucavanje“ dve zemlje, obe članice EU, preko leđa UEFA, koja se našla u nezgodnoj poziciji ni kriva ni dužna.

foto: ap photo / matthias schrader, pool

I na kraju, na utakmici Nemačka–Mađarska u Minhenu, jedan navijač u dresu nemačke reprezentacije izleteo je na teren sa zastavom duginih boja i zaleteo se ka mađarskim reprezentativcima za vreme intoniramnja mađarske himne. Redari su ga savladali i odveli sa terena. Nojer je nosio kapitensku traku duginih boja, stadion nije bio osvetljen duginim bojama. Ostalo je nejasno da li su se u ovu „raspravu“ uključili i neki sponzori. Neke od reklama oko terena, iza aut linije (a reklame su bile uglavnom iste na svih 11 stadiona), bile su obojene u nešto što je ličilo na zastavu duginih boja. Ili je to, pak, bilo samo u bojama grba EURO 2020? „Hajneken“ je imao donekle direktniju poruku: „Živeli svi navijači“ („Cheers to all fans“), sa navedenim bojama. Neke druge reklame nisu koristile druge boje do svojih sopstvenih, kompanijskih. O sponzorima još nešto, malo kasnije.

foto: ap photo / matthias schrader, pool

RASIZAM I FUDBAL

Još od kako je u SAD Afroamerikanac Džordž Flojd preminuo usled policijske brutalnosti, u Evropi je bio običaj da neposredno pre početka utakmice igrači kleknu u znak podrške rasnoj jednakosti, u akciji poznatoj pod nazivom „Black lives matter“. Tako je, uglavnom, bilo i na ovom prvenstvu. Uglavnom, jer bilo je pojedinaca, a bogami i celih reprezentacija koje nisu klečale, i navijača koji su zviždali onima koji kleče. To bi još nekako prošlo tiho da se opet nije istakla Budimpešta. Na utakmici Mađarske protiv Francuske ne samo da se zviždalo igračima francuske reprezentacije afričkog porekla, nego se čulo i glasovno podražavanje majmuna u trenucima kada su oni imali loptu u nogama. To se odnosilo pre svega na francuske napadače Mbapea i Benzemu. I nije se radilo samo o pojedincima, čulo se to sa raznih sektora stadiona „Puškaš arena“ tokom utakmice.

UEFA će ispitati slučaj. I UEFA i FIFA su dosta truda posvetili borbi protiv rasizma poslednjih nekoliko decenija. Rezultat je ukupno solidan, nekada su se povici slični ovima iz Budimpešte redovno mogli čuti na stadionima. Ali, ovakvi događaji su doveli do toga da se mnogi pitaju hoće li rasizam ikada biti proteran iz fudbala. Kapiten Holandije Đorđinijo Vajnaldum je zatražio od UEFE da prekine utakmice na kojima se ispoljava rasna mržnja. Najavio je da će u Budimpešti na utakmici protiv Češke nositi kapitensku traku duginih boja, i da će svaki rasni ispad prijaviti sudiji i zahtevati prekid utakmice. Holandija je izgubila od Češke i ispala iz daljeg takmičenja, a tokom utakmice nisu zabeleženi nikakvi incidenti.

Pored homofobije i rasizma, bilo je tu i drugih oblika mržnje. Španskom reprezentativcu, centarforu Alvaru Morati, pored toga što je žestoko izviždan od domaće publike u Sevilji, prećeno je smrću preko društvenih mreža zbog, kako su navijači procenili, loših igara. Prećeno je takođe i njegovoj supruzi i deci. I to ne samo preko društvenih mreža: na Moratinu ženu i decu su vikali nepoznati ljudi na ulici u Sevilji. Sve to zbog samo jednog postignutog gola u prve tri utakmice, promašenog penala i promašenih mnogobrojnih šansi. Već u prvoj utakmici druge faze Morata je postigao verovatno prelomni gol protiv Hrvatske u produžetku (promašio je opet i poneku šansu). Ako postigne još koji gol do kraja prvenstva, mogao bi Morata da ispadne i španski heroj.

foto: screenshot

SPONZORI I FUDBAL

Pravu pometnju i zabrinutost u UEFI izazavao je potez portugalskog kapitena Kristijana Ronalda, koji je na konferenciji za štampu uklonio dve sponzorske flašice koka-kole sa stola, izvadio svoju flašicu vode, podigao je i rekao: „Pijte vodu!“ Neki svetski mediji su se zaleteli i javili da je vrednost svih akcija „Koka-Kole“ zbog ovog događaja pala za četiri milijarde dolara za samo jedan dan, ali i samo na jedan dan, da bi se odmah potom vratile na prethodni nivo. To nije bilo tačno i vest o ovakvom padu i uzroku pada akcija je povučena.

Kontraudar je, po svoj prilici spontano i nesvesno, izveo ruski trener Stanislav Čerčesov: on je na konferenciji za štampu otvorio flašicu koka-kole, jednu flašicu o drugu, jedan čep o drugi, kako se to nekad radilo ispred bakalnice. U slast je ispio piće do pola, da bi potom nabio čep nazad na grlić flaše. Izgleda da nije ni shvatio šta mu govore sa strane o Ronaldovom postupku.

Potom je Francuz Pol Pogba, opet na konferenciji za štampu, a pošto je izabran za igrača utakmice (izbor koji na ovom prvenstvu sponzoriše Hajneken pivo), uklonio flašu sponzorskog piva i spustio je na pod. Iz verskih razloga. Naime, Pogba je primio islam. Pivu nije pomoglo ni to što je bezalkoholno, sa 0,0 odsto alkohola, kako se hvali sponzor. Odlučeno je da se pivo više ne postavlja na pult kad god za najboljeg igrača utakmice bude izabran igrač islamske veroispovesti. Engleski selektor Geret Sautgejt i kapiten Hari Kejn komentarisali su ove „incidente“, naglašavajući da oni u svojoj zemlji razumeju značaj sponzora za fudbal, kao i da, s druge strane, razumeju lične motive svakog igrača za navedene postupke, ali da u svemu treba biti umeren i da sve ima svoj način. Dobro ih uče politički korektnom govoru u Engleskoj.

VEMBLI

U jednom trenutku je izgledalo da su prelaskom na drugu fazu takmičenja, na ispadanje, sve ove stvari oko fudbala nestale i da ćemo se posvetiti čistom fudbalu. Ali nisu. Zbog velikih kiša u Londonu i velikog broja utakmica koje tu treba da se odigraju u kratkom periodu, timovima nije dozvoljeno ni da uobičajene finalne treninge pred utakmice na Vembliju održe na samom stadionu, gde će se i igrati. UEFA je podržala i opravdala ovakvu odluku da bi teren ostao u dobrom stanju. Ali, tu ne sledi neka obična utakmica, već Engleska–Nemačka (čitalac će već znati ishod kada bude imao ovaj broj „Vremena“ u rukama) – nemački selektor Joakim Lev kaže da je to jedna od najvećih utakmica u fudbalu.

Nemački „Bild“ je nazvao skandalom zabranu treniranja Nemačkoj i davanje prednosti reprezentaciji Engleske. Nema veze što isto važi i za Italiju i Austriju, koje će tu odigrati meč tek koji dan kasnije, u subotu – nije ista „težina“ rivalstva, a i jedni i drugi su tu prvi put na prvenstvu. Istina je da Engleska od početka igra samo na svom nacionalnom stadionu, dok Nemci ovaj stadion nisu ni videli. Istina je da bi eventualno moglo da se dogodi da Engleska osvoji prvenstvo sve vreme igrajući na „Vembliju“, da ne govorimo o tome da uopšte nisu morali i neće morati da putuju. Sve ovo Englezima dođe kao da su samostalni organizator i domaćin prvenstva – jesu favorizovani.

FUDBAL SAM

A na prvenstvu se igra zanimljiv fudbal, padaju kako lepi tako i bizarni golovi, bilo je napetih utakmica sa preokretima, igra se na gol više, ima i iznenađenja. Čak i italijanska reprezentacija igra totalno napadački (to autor ovog teksta sa skoro 60 godina još nije video, a uvek ga je zanimalo kako bi izgledalo – hvala Manćiniju). Suđenje je neobično dobro, bar gledajući sa stanovišta preporuka koje se daju sudijama, a koje su često „jače“ od originalnih pravila igre. Ali neka, samo neka je ravnopravno (VAR tu zaista pomaže). I zabavno je. Šta ćete više od fudbala.