“Vrhunski umetnički princip je udariti ekser u glavu iz bilo kog ugla, a ne samo iz jednog i on mora ići svojim putem kako treba. A za to je potreban mnogo veći rizik, senzibilnost, fleksibilnost i mnogo bolja tehnika. Potaknut idejama o jedinstvenosti svakog događaja, promenio sam svoje shvatanje umetnosti, tehniku, kompletan pristup. Srećan sam sa tim, pristup je životniji, muzika se pravi na licu mesta, u dodiru sa realnošću”
Mnogi od vas će sanjivo muljati parizer ili nešto slično po ustima, gledajući tri suklate kako pred kamerama žvalave veknicu od ničega, pre nego što odu na pravi doručak (gde vas neće voditi). To je tipično vučićevsko paunisanje
"Ako se ništa ne promeni u organizaciji košarke u Srbiji, neće biti novih medalja i neće biti moguće ni da se kvalifikujemo na neko buduće takmičenje", rekao je Svetislav Pešić nakon što su srpski košarkaši postali vicešampioni sveta. Šta je trofejni trener hteo da kaže?
Pred početak Svetskog prvenstva niko nije verovao da ovaj tim može da ostvari makar plasman na Olimpijske igre. Osim Svetislava Pešića. Sastavio je ratnički tim u kome su se svi osećali kao braća, spremni da ginu jedni za druge i za svoju zemlju. U datim okolnostima ovo je najveći uspeh kolektivnog sporta od kada Srbija postoji kao nezavisna država
Zvanično pozvana da vojno interveniše, a potom i vojno ostane na prostoru Sahela, Francuska je svoje prisustvo svela isključivo na vojsku. Ta operacija se razvukla preko svake mere, a odsustvo političke i ekonomske podrške – kako u pružanju jasnog političkog okvira vojnoj misiji čiji globalni rezultati ostaju ipak skromni, tako i u pomoći posustalim režimima u izgradnji iole održivih institucija države, uništene siromaštvom, korupcijom i džihadističkim pohodima – samo je produbilo jaz između očekivanja i postignuća
“Takozvane aktuelne predstave za moj ukus često imaju i nekakvu vrlo površnu didaktičnost. Kada to kažem, onda mislim na određeno nametanje ideja gledaocu, šta treba da misli i slično. Mene u pozorištu ne interesuje toliko nečija pamet, uvek mi je mnogo važnije ono što ostaje sakriveno, naslućeno, nego ono što se direktno kaže”
Neisplaćene plate za jun i jul, aktuelizovale su dugogodišnji problem Kolarčeve zadužbine – finansiranje. Zakonski osnov postoji, ali ne i obaveza da Grad i država finansiraju ustanovu sa jedinom koncertnom salom u državi
“Važan je rezultat”, kaže za “Vreme” Radomir Lazović, šef poslaničke grupe Zeleno-levi front u Skupštini Srbije. “Mi ćemo se zalagati za onu formu opozicionog izlaska na izbore za koju istraživanja kažu da će biti najefikasnija. Važno je ukrupnjavanje, ali ne treba po svaku cenu insistirati na jednoj koloni. Nećemo ništa postići ako budemo ignorisali međusobne razlike, ali saradnja i koordinacija mora da postoji. Građanima, u svakom slučaju, mora biti jasno da postoji dogovor i plan koji vodi ka smeni vlasti”
Ruska misija Luna-25 okončana je 19. avgusta kada je sonda pala s neba na Mesec. Četiri dana kasnije s neba je pao i Jevgenij Prigožin. I to je sve što o ruskoj aerokosmotehnici u ovom trenutku treba da znate. Indijska letelica Čandrajaan-3 (“Mesečev brod” na sanskritu) spustila se na Mesečevu površinu 23. avgusta
Krajem aprila ove godine Mardokov Foks njuz dao je Karlsonu otkaz i ukinuo jednu od najgledanijih emisija te TV mreže “Taker Karlson večeras”, posle punih sedam godina emitovanja. U proseku ga je gledalo oko četiri miliona ljudi koje je privlačio otvorenim i tvrdim desničarskim stavovima, kao i izborom gostiju koji su veličali Trampov populizam, teorije zavere i izuzetno negativne stavove o mnogim društveno-političkim temama, od imigracije i pitanja abortusa, do položaja žena, klimatskih promena i rusko-ukrajinskog rata
Karikatura je istovremeno i sastavni deo poslovne i uređivačke politike medijske kompanije, što znači da menadžment ili uredništvo mogu da utiču na njihovo objavljivanje. Urednik tu igra veoma važnu ulogu. Glavno pitanje koje se provlači kroz skoro sve studije iz ovog domena jeste da li urednik treba da interveniše što se tiče sadržaja karikature kao što radi sa bilo kojim drugim novinarskim tekstom i da li, kad donese odluku da je ne objavi, ulazi u prostor cenzure ili samo radi svoj posao
Koliko god se trudio da se predstavi kao veliki inovator i izumitelj, Željko Mitrović u upotrebi novih tehnologija primenjuje isti princip kao u kreiranju sadržaja za TV Pink: on je samo opsenar neobaveštenih, medijski i digitalno nepismenih, čije neznanje zloupotrebljava zarad lične koristi
Nadajmo se da najavljeni stadioni neće postati spomenici korupciji, pljački imovine i prisvajanju zemljišta na atraktivnim lokacijama, ali možemo biti sigurni da će njihova sudbina biti politička, kao i mnogih drugih koji su građeni na ovakav način
Kako je veštačka inteligencija naterala na reakciju papa Franju, američku vladu, Stivena Hokinga, Nika Kejva, Meril Strip i srpsku opoziciju
Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” donosi odlomak iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da današnji susret sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, koga smatra prijateljem, ima posebnu simboliku. On je rekao da je sa mađarskom delegacijom razgovarao o brojnim projektima, kao i da je sa Orbanom dogovorio kako će dve zemlje u slučaju opasnosti po energetsku bezbednost
Na društvenoj mreži "Instagram", protekle nedelje je u centar pažnje dospeo profil "Reši autizam”. Na njemu jedna žena, roditeljima dece sa autizmom i drugim razvojnim poremećajima nudi "kurseve" za rešavanje njihovih problema i to ne za sitan novac
Banat, Bačka, Srem i Baranja, cela Hrvatska, Boka kotorska, cela Bosna i Hercegovina, rumunski deo Banata sa Temišvarom i cela Transilvanija, manja parčad Slovenije i Italije – sve to obuhvata Svetostefanska Mađarska o kojoj sanja Viktor Orban. Malo li je. Ali ko je bio taj Sveti Stefan? I šta je Svetostefanska Mađarska? I zašto je mađarska kruna sveta
Današnja ekonomija bazira se na teoriji (ne)održivog razvoja. Bez ekonomskog rasta, ceo globalni svetski poredak urušio bi se sam u sebe. Taj rast, nažalost, pogubno deluje na našu životnu okolinu i mi tek odnedavno pokušavamo da se nosimo sa tim izazovom. Superprovodnici nove generacije, uključujući one hipotetične koji funkcionišu na sobnoj temperaturi, predstavljaju čudotvorni materijal koji treba da umanji štetne posledice nekontrolisane ekspanzije čovečanstva: ovi materijali mogu da uspore klimatske promene, da smanje emisije štetnih gasova, podignu efikasnost mašina i unaprede kvalitet života na način koji smo dosad videli samo u naučno-fantastičnim filmovima
Nije upao ni u jednu zamku velikog i čuvenog pisca – svetski priznatog, nagrađivanog, prevođenog i čitanog
“Biću neskroman, sve sam ih zeznuo – i naše i njihove. Zašto kažem da ne mogu da me svare. Prvo imam gde Srbi proteruju muslimane, onda godinu dana kasnije muslimani proteruju Srbe. Oni ne veruju u to, ali evo ih slike. Vukovar, imaš stradanje Srba i imaš stradanje i proterivanje Hrvata. A i Srbi bi hteli da pobrišem ove slike i ostavim one gde su oni žrtve. A nije tako bilo”
Openhajmer je priča o čoveku koji je političarima u ruke predao oružje za masovno uništenje, bombu kakvu svet ranije nije video. Poigravajući se vremenskim tokovima, crno-belom i kolor fotografijom, Nolan polako gradi svoju priču. Trosatno trajanje filma trebalo bi da mu obezbedi dovoljno prostora da kaže i prikaže sve što želi. Ipak, preko dosta toga se samo preleti
Kako je biti novinar u Holandiji, kako se Evropol bori protiv prekograničnog kriminala i u toj borbi pomaže mnogim državama, šta rade međunarodni sudovi u Hagu
Javni nastupi predsednika su se ozbiljno pripremali. Pojedina ministarstva ili druge ustanove davale su pismene predloge, a komisija u njegovom kabinetu, koji smo zvali “maršalat”, sve bi utanačila. Tito je relativno često držao govore u javnosti, ali uvek određenim povodom, držeći se teme, uvek iznoseći stav predsednika države. Retko bi odstupao od unapred napisanog teksta. Nikada ti nastupi nisu prelazili u nekakvo ćaskanja sa publikom, ma kome da se obraćao. Imao sam utisak da je on mrzeo da čita govore koje su pisali za njega iako bi ih prethodno pogledao i odobrio
Život i karijera Natalije Stevanović svedoče da se i pored teške bolesti radom i upornošću može postiće sve, a ako je tu još i ljubav oca i supruga – samo nebo je granica
