Ne bilo amfibija, pontonskih mostova, ali sve je prštalo od čuvanja tradicije, od svečanog defilea 2000 učesnika do aviona na nebesa, vojvode Miše, sa ađutanti, na bini. Do rekorda je falio samo taj golub, koga je, da je sreće, mog’o i vojvoda Toma da pusti
I u srpskoj i u hrvatskoj kinematografiji preovlađuje kritika crkve. Ali srpski filmovi ne preispituju religiju, njena pravila ili ponašanje sveštenstva na dublji način, pa je kritika crkve obično usputna. Sa druge strane, hrvatski film mnogo dublje promišlja o tome. Kritikuje se crkvena hijerarhija i ta kritika ima eho u javnosti
Na Nišićkoj visoravni, 35 kilometara od Sarajeva, posle tri rata u dvadesetom veku, posle međusobnih progona i zločina, još jednom pokušavaju da na istom mestu zajedno žive ljudi koji su, svi do jednog, povratnici – i Srbi i Bošnjaci
"Mi se našim umetnicima-herojima nismo odužili", kaže Ljubica Miljković, autorka izložbe Svetlost u mraku Prvog svetskog rata otvorene nedavno u Narodnom muzeju u Beogradu koja, osim našeg impresionizma, široj publici predstavlja i profesiju ratnog slikara. "Oni nisu voleli rat, nego svoju otadžbinu. Nisu verovali u oružje, nego u pravdu, zakone i umetnost. Zato njihove muze nisu ćutale ni dok su topovi grmeli. Umetnošću su se borili ne samo protiv kolonijalnih aspiracija nego i protiv propadanja i nestajanja"
U jednoj, reklo bi se, "prosečnoj" godini, na Paliću je ipak prikazano i nekoliko vrhunskih, vanserijskih filmova
Privreda stagnira, nezaposlenost raste, Brisel je zamenio Moskvu. Kako se radost zbog pristupanja Evropskoj uniji pretvorila u netrpeljivost usmerenu protiv homoseksualaca i zašto je populistima svih boja i vera uvek potrebna projekcija neprijatelja
"Sveti Sava nije u Srbiji. Ima njegovih zamena, sentimentalnih goblena i slika s njegovim likom, likova na dečijim priredbama, ali on nije ovde. Da je ovde, svi bismo se stideli da radimo ovo što radimo"
Od Jugoslovena i solunskog borca, preko molitvi za Pavelića, prekrštavanje Srba i fra Sotone, do narodnog neprijatelja i pretendenta za sveca, ili kako su Alojzije Stepinac i sveti Nikolaj Žički u početku bili na istoj, jugoslovenskoj strani, a u igru svetaca ušli kao veliki Hrvat i Srbin
"Znate li Subinu verziju Thanks Mr. Rorschach ili 10 ambijenata na muziku Erika Satija? To smo radili tako što sam ja svirala, a Suba je sedeo i onako otprilike zapisivao šta mu prvo padne na pamet i pravio asocijacije da bi ih kasnije razvio u studiju. I kad sam tu prvu Satijevu Gnosijenu svirala, on počne neki tekst iz Koštane da govori: ‘Hadži-Mitke, žal za mlados...’ – to mu je bila prva asocijacija. Kasnije je upravo tu stavio deo Mitketovog monologa, jedan stari snimak. Bilo nam je tada smešno da Satie zvuči kao narodnjak..."
Šta je izbeglička kultura, kako se formiraju i čuvaju kulturni identiteti u izbegličkoj populaciji i kuda nas vode stereotipi stvoreni u popularnoj kulturi
Posle susreta vaseljenskog patrijarha Vartolomeja i pape Franje najvažniji zalog koji su njih dvojica ostavili svojim naslednicima jeste najava proslave 1700. godišnjice Prvog vaseljenskog sabora, Nikejskog, koja pada 2025. godine. Ideja je da se tada upriliči zajednički sabor pravoslavnih i katoličkih velikodostojnika, što bi bez sumnje predstavljao ogroman napredak u ekumenskim odnosima
Dobra je vest da je pokrenut TENT "A", loša vest je da su najizdašniji kolubarski kopovi potopljeni, utešna vest je da su aktivirani neki ranije zatvoreni kopovi i da uspeva da se nagrebe petina nekadašnje proizvodnje te da će uz prelazne rezerve biti koliko-toliko domaće struje sledećih mesec-dva, onespokojavajuća vest je da će povratak "na staro" trajati najmanje godinu dana...
