Ekonomija u regionu
Isto kao i kod komšije
Ako uporedimo mere koje su neke zemlje u okruženju donele kao pomoć privredi u borbi protiv pandemije sa onima koje je donela Srbija, vidimo da je reč uglavnom o vrlo sličnim potezima
Bioskop – Otac
Dobar čovek u zlom svetu
Otac ne daje lake odgovore na teška pitanja. Ambivalentnost završnice je jedan od razloga koji će gledaoce naterati da o viđenom razmišljaju i nakon što napuste bioskop. Tipični holivudski hepiend, ma koliko ga priželjkivali, jednostavno ne pripada ovoj priči
Intervju – Stevo Grabovac, pisac
Jedan od neprilagođenih
"Ukoliko hoćeš da pišeš, moraš da shvatiš da će neko tvoju tragediju posmatrati kao šalu. Ukoliko to nisi spreman da prihvatiš, nemoj pisati. To dalje znači da ne možeš pisati bez empatije i ljubavi prema cijelom svijetu. No, sebe u toj priči moraš prestati doživljavati ozbiljno. Da citiram Vendersa: sve u ovom životu treba posmatrati ozbiljno osim sebe samoga"
Knjige
Ko drži dizgine, a ko će da izgine
Živojin Bata Kara-Pešić, Čegrtaljka, XX vek, Beograd 2019. (oprema knjige grupa "Škart")
Intervju – Brano Jakubović i Vedran Mujagić, DUBIOZA KOLEKTIV
Napred u feudalizam
"Prije nego mašine preuzmu naše poslove, narodi i narodnosti sa Balkana će preuzeti sve one poslove za koje su trenutno upražnjena mjestu u Njemačkoj i ostalim razvijenim zemljama. Mi smo zbog toga razvili svog robota, jer postoji ozbiljan deficit kadrova na muzičkoj sceni. Problem je što smo mu stavili previše memorije i ispao je prepametan"
Albanija – Posledice zemljotresa
Solidarnost iznad razmirica
U razornom zemljotresu sa epicentrom na severozapadu Albanije nastradala je 51 osoba, mnoge kuće su porušene. Još jednom se pokazalo da regionalna solidarnost u slučaju ovakvih tragedija prevazilazi politička neslaganja i razmirice
Intervju – Darko Cvijetić, pisac
Kako nas prošlost pridavljuje
"Masni, puščani drnč još nam je na jagodicama, uvijek je tu negdje, poput korice čuvanog kruha ili jestivog ulja. Generacija generaciji prenosi traumu i narativ o vječnom nedovršenom teritorijalnom zaokruživanju. Žrtve i zločinci žive u suživotu, koji već par desetljeća nalikuje na psihijatrijsku kliniku i komunikaciju među oboljelima"
Novi pesnički glasovi – Srđan Sekulić
Političari nam ne mogu ništa
"Od najranijeg detinjstva bio sam okružen pre svega orijentalnim svetom, da bih posle izbeglištva, kada sam se doselio u Vojvodinu, upoznao potpuno drugi svet, koji me je na nov način dodatno obogatio. Znate, ja ne mogu nikako da se odreknem svega toga. U suprotnom bih prasnuo kao porcelanska vaza prilikom lomljenja, u milion malih delića"
Demografija pod lupom MMF
Skupa starost puste domovine
Analiza MMF ukazuje na to da će se u narednim decenijama zemlje između Baltičkog i Crnog mora suočiti sa sopstvenim demografskim šokovima i limitima, posledicama depopulacije i starenja stanovništva, što će imati ozbiljne fiskalne, socijalne i razvojne posledice
Veze sa Republikom Srpskom
Srpska posla i srpski zet
Milorad Dodik bio je rado viđen gost Hajnca-Krstijana Štrahea i "srpskog zeta" Johana Gudenusa. Oni su njemu davali političku podršku i izvlačili ga iz izolacije Zapada, a Dodik je pozivao Srbe u Austriji da glasaju za desno-populističku Slobodarsku partiju
Jubilej
Tipično za Bitef teatar
Biti drugačiji i biti svoj, biti poligon za mnoge umetnike a nemati svoj ansambl, ali imati svoju estetiku koja se sastoji od susreta različitih koji se međusobno poštuju i uvažavaju. To je tako drugačije od svega što živimo ovih godina
VREME BR. 25. 15. APRIL 1991.
Dokumenti: Ako ne umemo dobro da radimo, bar ćemo znati dobro da se tučemo
(Izvodi iz stenografskih beležaka sa sastanka predsednika Republike Slobodana Miloševića i potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije sa predsednicima skupština opština Republike Srbije, održanog 16. marta 1991. godine)
VREME BR. 1-5. 29. OKTOBAR - 26. NOVEMBAR 1990.
DOKUMENTI VREMENA: AGONIJA SKJ
Kako se raspadala partijska Jugoslavija
Republika Srpska
Propadanje, apatija i strah
Sistem vlasti Milorada Dodika i njegove partije dodatno crpe snagu iz disfunkcionalnih institucija Bosne i Hercegovine uspostavljenih Dejtonskim sporazumom, koje zasigurno ne mogu postaviti granice autoritarnoj vladavini, pogotovo što je etnonacionalistički diskurs sveprisutan na celoj političkoj sceni BiH
Intervju – Branka Prpa, istoričarka
Intelektualna svest je nesretna svest
Ono što je napravljeno krajem dvadesetog veka bio je pakt za rušenje Jugoslavije, kao što je na njegovom početku postojao savez za njeno stvaranje. Proces se obrnuo. Ali ovde se ne sme u istorijskim ni u bilo kojim drugim analizama smetnuti sa uma jedan moment. A to je da je Jugoslavija srušena od njenog vladajućeg vrha. Narod se, zapravo, nikad o tome nije izjasnio
Izbori u Bosni i Hercegovini
Pobedio je strah
Sve je bilo na strani Milorada Dodika i njegovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata – i Srbija i Aleksandar Vučić i Rusija i Putin. Sem toga, o korupciji i kriminalu se ne priča dok se brani Republika Srpska od brojnih spoljnih i unutrašnjih neprijatelja. Prijetnje o oduzimanju plata i penzija ukoliko ne glasaju za vladajuće očito da su ozbiljno shvaćene kao velika egzistencijalna prijetnja ionako ugroženom i siromašnom stanovništvu koje se grčevito drži i te crkavice. A izbori su dodatno potvrdili duboku podjelu ovog društva na Nas i Njih
Kultura sećanja – Dvadeset miliona prinudnih radnika
Odšteta za užas
Nekakvu odštetu od Nemačke su tek nekoliko decenija posle rata dobili logoraši koji su u koncentracionim logorima boravili duže od šest meseci. Dvadesetak miliona prinudnih radnika u nacističkoj Nemačkoj nije dobilo ništa
Intervju – Mladen Ivanić, član Predsjedništva BiH
Sačuvaćemo Republiku Srpsku
"Moja ključna poruka je da nas svojom politikom Dodik sve vuče u neizvjesnost. Niko od nas ne zna šta je njegov krajnji cilj. Mi sada imamo proizvođenje svakodnevnog rizika, zavađanje srpskog naroda i RS sa svima – sa Bošnjacima, sa Amerikom, Britanijom, Evropskom unijom. To je jedna politika koja proizvodi rizik, strah, sukobe, neizvjesnost. Pa, ne bih isključio, potencijalno, i moguće fizičke sukobe. Evo, rekao bih – rat. S druge strane, mi nudimo vrlo jasnu spremnost na kompromis, na saradnju, ali znamo i odbraniti Republiku Srpsku jer smo to pokazali poslednje četiri godine"
Fronteks –Upravljanje granicama Zapadnog Balkana
Što dalje od EU
Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu ubuduće će se više angažovati na svim izbegličkim rutama, ne bi li izbeglice zadržala što dalje od spoljnih granica Evropske unije. To je još jedan u nizu poteza briselske administracije da se reši izbegličko pitanje, koje je duboko podelilo EU i na kojem su do opasnih razmera ojačale desničarske partije
Medijsko-propagandne slike iz Republike Srpske
Zbijanje redova i premlaćivanje novinara
Uvrede, ponižavanje, omalovažavanje i vređanje na svojoj koži osetili su mnogi novinari u Republici Srpskoj u poslednjih mesec dana. To sve uglavnom se smeštalo u okvir izbornih nadmetanja, ali čini se da je – što potvrđuju i najnoviji događaji – reč o političkom stavu i vrednosnoj orijentaciji. Javnost je odgojena tako da je svaki četvrti ispitanik javnog mnjenja u Republici Srpskoj poslednju deceniju mislio da novinare treba tući. Preostali su se držali one krilatice "dobro je dok ne tuku"
Samit Evropske unije u Briselu
Dogovor »na mišiće«
Samit lidera EU o reformama migrantske politike u Briselu najavljivan je kao "sudbinski" za opstanak čitave Unije. Uprkos postignutom dogovoru, i dalje ostaju brojna otvorena pitanja od čijeg rešavanja će zavisiti da li će ovaj načelan sporazum biti uspešno sproveden u delo, čime bi se smanjio i duboki jaz i nepoverenje unutar evropske zajednice
Istraživanje – Korupcija u svetu 2017.
Mito i rešeto
Srbija stagnira u grupi relativno korumpiranih zemalja, jer niti je došlo do bitnog poboljšanja antikoruptivnih zakona, niti su postojeći primenjeni, a stanje institucija koje imaju ulogu u borbi protiv korupcije se pogoršalo, iako vladavina prava i evropske integracije figuriraju kao prioriteti
Dosije »Vremena« – Migracije u svetu
Smutno doba seoba
U izveštajima agencija Ujedinjenih nacija za migracije stoji da je 2017. na svetu bilo 258 miliona migranata, da je oko 710 miliona ljudi razmatralo da emigrira, da je njih 66 miliona aktivno planiralo seobe, a da se na put uputilo oko 23 miliona ljudi. Uprkos svim merama Zapada da se zaštiti od neželjenih pridošlica, postavlja se pitanje da li je moguće da se vodi naredi da ne teče
Intervju – Radina Vučetić, istoričarka
O čemu govorimo kad pričamo o Jugoslaviji
„Ma iz kojih pozicija i ma s kakvim namerama razmišljamo o Jugoslaviji, neizbežan je zaključak da je ona, u oba svoja života, bila okvir za emancipaciju i modernizaciju svih jugoslovenskih naroda i da su se u okviru nje konstituisale buduće republike, danas države, kao i da su najveći uzleti svih pojedinačnih naroda ostvareni upravo u toj zemlji. Kako kaže Mari Žanin Čalić, Jugoslavija je bila najozbiljniji modernistički poduhvat na ovim prostorima, a sve što se dešavalo od kraja osamdesetih i što se dešava i danas, u svojoj suštini je antimodernističko i vraća nas čitav vek unazad"
Intervju – Dejan Jović, politikolog i redovni profesor Univerziteta u Zagrebu
Hag je sudio za ono što ovde niko nije smeo ili hteo
"Rat je bio jedan vrlo haotičan događaj, štetan i poguban za mnoge, ali opet – mnogima i koristan. Mnogi i danas žive od njega i stoga mu ne daju da ikada završi, nego ga nastavljaju kroz ‘rat za interpretaciju rata’. U Hrvatskoj, da podsjetim, ima preko 500 tisuća registriranih ‘branitelja’, odnosno sudionika rata. Dakle, nisu u pitanju samo uvjerenja i patriotizam, nego i sasvim stvarni materijalni i statusni interesi zbog kojih su mnogi zainteresirani da se ratu ne dopusti da postane prošlost. Drugi se pak, nezadovoljni njegovim ishodom, spremaju za novi sukob – ili ga barem priželjkuju – nadajući se da će u novom ratu dobiti ono što u ovom prethodnom nisu. Takvih, nažalost, ima u svim krajevima nekadašnje Jugoslavije"