Iz štampe su upravo izašli Doživljaji Mike Miša, reprint stripa sa avanturama srpskog alter ega Mikija Mausa koje je 1932. objavljivao beogradski dečji list "Veseli četvrtak".Knjigu je priredio Zdravko Zupan, a objavili edicija "Zlatno doba" i Kulturni centar Pančevo. Prenosimo deo predgovora ovom izdanju
Posle tri stotine godina u sastavu Velike Britanije Škoti su dobili priliku da na referendumu odgovore na pitanje "Da li Škotska treba da bude nezavisna država?". Za pristalice nezavisnosti Škoti će zauvek ostati Škoti, a Englezi Saksonci, zajednička istorija govori u prilog razdvajanju. Za druge pak Velika Britanija je "porodica nacija", u kojoj "ponosni Škoti" mogu istovremeno da budu "ponosni Britanci", u čijem okrilju je svima bolje, kako je Škotima molećivo poručio britanski premijer Dejvid Kameron
"Meni je bilo važno da u filmu bude ispričana iskrena priča o društvenim otpadnicima, navijačima, tinejdžerima kojih se društvo stidi i doživljava ih kao varvare... Da kad izađeš iz bioskopa možeš da kažeš ‘meni se ovo ne sviđa’, ali ne možeš da kažeš ‘to ne postoji i to je ni o čemu’"
Ovo je mali, niskobudžetni, pametno napravljen i vođen film o teškim životnim izborima i njihovim posledicama
Dok se u samom centru Prizrena mešaju mirisi roštilja, pečenog kukuruza i čaja, zvuci ezana, kosovskog turbo-folka i DJ-a sa jednog od punktova Dokufesta, zapadne novinarke primećuju da je na ulici nemoguće videti lokalnu devojku bez muške pratnje
"Nama je stvarnost nakon 2000. doslovno pljunula u lice – to se danas jasno vidi. Mi smo tokom devedesetih ulagali sebe, svoje živote, svoj komoditet, da bismo stvorili budućnost koja će biti naklonjena drugačijem senzibilitetu od onog seljačko-palanačkog nadasve destruktivnog nacionalsocijalizma Slobodana Miloševića. Kad ono, desilo se da su nas svi, doslovno svi, neprestano vraćali u devedesete. Najpre desničarsko mračnjaštvo DSS-a, pa ljigavost DS-a, koji je za osam godina vlasti postao moje veliko razočaranje: niko nije odgovorniji za to što danas imamo naprednjake i Vučića na vlasti od DS-a"
Prošle godine, Kolmenaresi su se povezali i preko društvenih mreža počeli da zasipaju gradonačelnika zahtevima da im se organizuje letnji karneval, jedini u Španiji. Gradonačelnik, čovek koji pre svega vodi računa o interesima sugrađana (i o sledećim izborima, naravno), rekao je: "U redu. Od grada ćete dobiti logističku podršku, vi organizujte sve ostalo"
Ušli smo u veliko finale proslave sto dana ove vlade s jasnom namerom da nas "prevedu žedne preko vode" i da im zaboravimo prethodne dve godine u kojima se gradio "kult vođe" i sad ga imamo sasvim novog, novopečenog, nevinog i nedodirljivog, nepobedivog, barem u šahu otkad je Šešelj otišao u Hag
Megakruzer od 570 miliona dolara, čija je izgradnja trajala deset meseci, nasukan je zbog čiste razonode; dve i po godine vađen je iz mora, uspravljan i odvučen na rezalište, što je koštalo milijardu i po dolara, a trebaće još 22 meseca za njegovo demontiranje, sečenje i reciklažu
U jednoj, reklo bi se, "prosečnoj" godini, na Paliću je ipak prikazano i nekoliko vrhunskih, vanserijskih filmova
Pomislite samo koliko ste muda, pameti i ludila morali da imate pa da na BBC-ju 1969. napravite i emitujete šou kakav je Leteći cirkus Montija Pajtona. Šou u kojem zajebavate bogataše, pervertirane elemente crkve, vojske, medija, ismevate zatucane patriote, političare, kvazinaučne medije, estradu, nacionalnu istoriju, međunacionalne netrpeljivosti, seksualnost, smrt i Smisao Života. Zato verujem da su ljudi više nego rado plaćali da u nedelju uveče vide ovaj šou uživo ili u prenosima širom sveta. Sav prikupljeni novac otišao je u Penzioni fond Montija Pajtona. Pošteno!
Kusturica graditelj: Ovo je lekcija iz renesanse, toga kako se čuva identitet, i toga kako se čitav grad pretvara u kulturno dobro
Iako nije reč o vampirima i zombijima, nema magije i tajnih društava, niti je u pitanju naučnofantastična priča smeštena u antiutopiju, knjiga i film Krive su zvezde postali su novi globalni fenomen među mladima
"U toku je rat Zapada protiv Rusije. Sve izgleda isto kao pre sedamdeset godina. Mi smo bili ti koji su 1991. zaustavili Hladni rat. Evropljani misle da su u njemu oni pobedili. Nisu pobedili, mi smo zaustavili rat. I trebalo je da ga zaustavimo, to je bila dobra odluka. Ali šta se posle desilo? NATO je počeo da prilazi sve bliže i bliže. Došli su do Sankt Peterburga. Zbog čega? Do pre samo šest meseci niko u Rusiji nije mogao da zamisli da će Krim ponovo biti u sastavu Ruske Federacije. Uveren sam da ni predsednik Putin nije mogao da zamisli Krim u Rusiji. Danas u ruskom narodu vlada veliko antiameričko raspoloženje. Doskora nije bilo tako"
Način na koji se kod nas određuju, shvataju i sprovode "Dani žalosti" nije se ni pomerio od odavno mrtve "kulture narikača"
Kan je sjajno mesto da se lansira film, ali i da se ukopa, i zato je nezgodno kad vam u Kanu na film viču "bu" i "ua", što se desilo i ove godine Mišelu Azanavisijusu, čiji je film Glumac 2012. godine osvojio pet oskara. Zvižduke kritičara i novinara izazvao je svojim novim filmom, antiruskim ostvarenjem o krvavom ratu u Čečeniji
U Srbiji ukupno 3,2 miliona stanovnika starijih od 16 godina aktivno koristi internet – što čini 52 odsto domaće populacije. Korisnici interneta u našoj zemlji nedeljno provedu u proseku 13 sati u različitim aktivnostima "na mreži" – najzastupljeniji uređaj je i dalje desktop računar, uz primetan porast broja korisnika koji pristupaju sa mobilnog telefona (14 odsto) i tablet računara (2 odsto). Pozitivan primer iz prakse digitalnih komunikacija veoma je vidljiv u slučaju šoping-mola Delta City, koji je, osim konstantnog unapređenja ponude brendova, dodatni izazov pronašao u uspostavljanju i negovanju onlajn komunikacije sa potrošačima – od prisutnosti na najpopularnijim društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter do lansiranja prve mobilne aplikacije šoping-mola u Srbiji
"Na poslednjem konkursu Filmskog centra Srbije, konkurisao sam sa tekstom Svetislava Basare Diskopatija. Odbili su me, izabrani su neki drugi filmovi, svaki put te ćušnu za neki drugi put – malo me to i zamara. Zamara me i pitanje ‘kad ćete da snimite novi film’, stavlja te u neku luzersku poziciju. Ne želim da budem u toj poziciji, zato sam se i prihvatio tih drugih poslova, pisanja knjiga, izložbi i, verujte, da se mnogo bolje osećam. A film, ako nekom treba biće ga, a ako ne... "
Kako su bivši kancelari Nemačke Helmut Šmit i Gerhard Šreder doveli u nepriliku vladajuću koaliciju u Berlinu iskazavši razumevanje za ukrajinsku politiku Vladimira Putina. Zašto je Šmit slušao Tita i bio oličenje ljubaznosti prilikom susreta sa Veselinom Đuranovićem. I zašto duh negdašnjeg stolara iz Srebrenice Selmana Selmanagića lebdi nad novim zdanjem Nemačke obaveštajne službe BND
"Čujem kritike na račun gospodina Vučića da se meša u sve i svašta – verujem da se i on susretao najčešće sa floskulom ‘nisam nadležan’. A nadležan neko mora da bude, imenom i prezimenom"
Savremeni koreografi iz celog sveta, velike plesne kompanije, nezavisne trupe, umetnici režije, svetla, zvuka, hip-hop igrači, okupljeni na domaćoj plesnoj sceni
Britanska rediteljka Kejti Mičel postavila je u Kazinu, jednoj od tri kuće bečkog Burgteatra, Handkeovu autobiografsku pripovest Bezželjna nesreća. U njoj je pisac 1972. opisao zašto je ponosan na samoubistvo svoje majke
"Pre desetak dana počela je da radi nova zgrada Kinoteke u Uzun Mirkovoj. Ja sam mogao ovu zgradu 1995. godine da zamažem, da napravim Potemkinovo selo i da pustim gledaoce. E, to nisam hteo. Jeste, rekonstrukcija je potrajala, ali sad na kraju karijere mogu mirno da odem iz Jugoslovenske kinoteke jer je misija u koju sam ušao 1992. godine, što se mene tiče, dovedena do kraja"
"Navike kupaca su različite, ali su promotivne akcije i sezonski popusti uvek posebno atraktivni. Posetioci često svoje poverenje daju vodećim brendovima, bez obzira na cenu, tako da oni konstantno beleže rast prodaje, a praksa Delta Cityja je da se u toku godine organizuju dva velika sezonska sniženja kada popusti idu i do 70 odsto. Posetiocima su posebno privlačne ‘shopping night’ akcije kada, pored popusta na aktuelne kolekcije, imaju priliku da kupuju čak do ponoći"
Na ovogodišnjem, 42. po redu Festu, koji će se održati od 28. februara do 9. marta, biće prikazano sedamdesetak ostvarenja svetske kinematografije, svrstanih u devet programskih celina. Kao i svake godine, "Vreme" i ovoga puta donosi izbor filmova sa Festa koje ne bi trebalo da propustite
