Klas Relocijus je bio najbolji reporter kojeg je nemačko novinarstvo ikada videlo. Imao je samo jednu manu: voleo je da izmišlja priče. Rizikujući sopstveni posao, jedan njegov uporni kolega je dokazao da je višestruko nagrađivani novinar često istinu nadomešćivao maštom. Dve i po godine nakon ove afere Relocijus je konačno progovorio, možda da preduhitri filmove koji se snimaju o njemu. Jer, ovo je zaista holivudska priča
Verner Hercog: O hodanju po ledu; s nemačkog preveo Novak Guslov; L.O.M., Beograd 2020.
"Ubijeni premijer Zoran Đinđić prihvatao je poredak zapadnog sveta. Oni koji su ga nasledili, čak i ako su se okretali Rusiji zbog Kosova, uvažavali su princip da je Srbija demokratska država. Sve se promenilo 2012. godine, kada je izabrana revizionistička vlada posvećena urušavanju demokratskog napretka, uključujući i onog što je postignuto na regionalnom planu uz uspostavljanje strateškog partnerstva sa Kinom i Rusijom"
Iako je neupitno ko je novi visoki predstavnik, brojne dileme otvara pitanje da li će Kristijan Šmit posegnuti za bonskim ovlašćenjima i da li će primenjivati sankcije za neposlušne domaće političare
Srbija je presudu dočekala sluđena, podeljena, zbunjena, uz očiglednu želju da prođe i ovaj "težak dan", kako reče predsednik Vučić, pa da se vratimo našim omiljenim temama, Đilasu i njegovih 619 miliona, recimo. To nam, ipak, bolje ide
Kome trebaju poricanje ili relativizovanje nedela Ratka Mladića? Da li mu je genocid u Srebrenici trebao poslužiti i da od svakog Srbina pokuša napraviti svog saučesnika? Dokle ga je dovela opijenost vlastitom moći? Zbog čega je na kraju dokazao da nema ni minimuma moralne kuraži? I šta nikada ne smemo uraditi ako ne želimo da njegove žrtve postanu i naše
Od beogradskih lokala pod kontrolom turskog državljanina, preko trošnog hostela u Somboru, pa do graničnog prelaza na Kelebiji, BIRN otkriva kako se odvija unosna operacija krijumčarenja izbeglica preko Balkana – uz zaštitu pripadnika državne bezbednosti
Bivši pripadnik obezbeđenja zatvora kaže za "Vreme" da ni sa kim od pripadnika Jedinice za specijalne operacije osuđenim za ubistvo premijera Zorana Đinđića nikad nisu imali nijedan problem – svoje zatvorske obaveze izvršavali su svakog dana u minut
Bez najvišeg mogućeg vrednovanja i bezuslovnog poštovanja Ustava očigledno ne može biti reči o vladavini prava. Vladavina prava znači izgradnju i doslednu primenu široko razuđenog spleta zakona koji su jednako primenjivi na sve, i to tako da doslovno niko ne može biti od te primene izuzet
"Ljudima je postalo jasno da moraju braniti svoju prirodnu sredinu, jer to je pitanje našeg opstanka na ovoj planeti. I mislim da su ovi protesti znak da ljudi izlaze iz letargije. Kada je zaštita životne sredine u pitanju, to onda nije ni pitanje ideologije, niti pitanje političkih stranaka, već – ponavljam – stvar našeg prirodnog opstanka. To je borba za ono što ćemo da jedemo, kakvu ćemo vodu da pijemo, onu iz zdrave ili bolesne zemlje, te kakav ćemo vazduh da dišemo. A to su tri bazične stvari života"
Marija i Isidora Vulić su Devojku bržu od konja iz čitanki pretvorile u univerzalnu temu spoznaje, u Trkiju
Gledalac se već u prvim minutima filma zapita u kakvom se to svetu odigrava radnja Živog čoveka. To je, izgleda, neki paralelni univerzum u kome su svi besni, puni gorčine, spremni da ujedu. Mizantropija je sveprožimajuća
Bili smo na nekoj od glavnih ulica Netanije kada su se oglasile sirene. Nije bila uzbuna, nego se označavao Dan Holokausta. Svi su stali, život je stao za minut. Gledam mlade Izraelce i pitam se da li razumeju. Shvatam da oni to i te kako razumeju. Oni odrastaju sa svešću da će posle svih istorijskih pogroma i istrebljavanja sa puškom u ruci braniti svaki pedalj jevrejske države
"Nad ludnicom se prsi mesec mlad / Dok prozori trepte kao mrlje zlatne, / A zidovi se belasaju sad, / Belji od svetlosti te neverovatne. / Zar kad mesec tako razbi mrak / Da posta moguća avantura luda? / Al’ to traje kratko. Kao na dati znak, / Pred zoru se sklapa lepeza tog čuda / Ujutro je zgrada tu ko pre / Jedva se čuju daleko od nje, / Srne što u šumske zavlače se skute. / Noćas je krišom procvetao glog / Iskobeljao se mak iz struka svog. / Al’ oni unutra sve to i ne slute" —Jan Van Najlen
"Akademija Dana pobede nad fašizmom je ružan odraz našeg društva u ogledalu. To i takvo društvo se nije odreklo samo važnih herojskih narativa, antifašističkih praksi, već je nažalost ogrezlo u pokondirenosti, karijerizmu, raznim ‘burazerskim’ šemama, ‘dam ti – daš mi’ politici, ali i u neznanju"
"Onog trenutka kada vas okarakterišu kao nekog ko je nepodoban, ko urušava sistem, ‘ko prijavljuje kolege’, postajete persona non grata u matičnoj kući. Iako znaju da ste u pravu i da za sve imate dokaze, kolege se sklanjaju od vas, beže da vas ne sretnu po hodnicima kao da ste šugavi. Najteži trenutak, a ujedno i onaj koji mi je otvorio oči, bio je kada mi je moj dobar prijatelj i kolega s kim sam maltene istog dana počeo da radim – on je kasnije otišao u SUK, a ja u SBPOK – rekao: ‘Simo, mnogo mi zameraju kad me vide s tobom’"
"Od Aleksandra Vučića smo čuli da je nekoliko puta bio na Palminim žurkama, ali da ne zna šta se posle dešavalo. To ga, naravno, ne abolira od obaveze da insistira da se istina otkrije do kraja. Ako je Vučić u stanju da se oglašava o najbenignijim stvarima, o nečijim tvitovima ili tome ko treba da da gol na nekoj utakmici, za mene je – govorim ljudski, kao žena i majka – neverovatno da taj isti Vučić nema ništa više da kaže osim te jedne rečenice"
Priča o Nikoli Vraniću je jedinstvena. Nije čudo što je postala tema dokumentarnog filma Beskućnik Dendi
Prošlo je 200 godina od rođenja velikog francuskog pesnika Šarla Bodlera. Ovo je priča o višedecenijskom druženju Nikole Bertolina sa lepotom njegovih stihova
U Vučićevom matriksu, u kome svako ima svoju namensku ulogu, i javnu i tajnu, koju igra u strogo kontrolisanim uslovima podaničkog ponašanja, čisto gubljenje vremena predstavljao bi trud da se razloži i razume svačija politička finesa. Za sada, makar je jedno jasno: Aleksandar Šapić se konačno odlučio na koju će stranu i to je dobro za političku scenu Srbije, a za opoziciju najviše
"Mislim da je Kraljevski kompleks na Dedinju prostor koji apsolutno treba da bude otvoren i za publiku i za istraživače, onako kako se to uveliko radi sa sličnim vladarskim rezidencijama u Evropi"
Čini mi se da je otpor slab zbog premora koji dovodi do gubljenja nade i prepuštanja situaciji i povlačenja u vlastitu mikrosferu. Ovo kažem jer u poslednje vreme mogu da se identifikujem sa takvim porivom ili stanjem
Jugoslovensko dramsko pozorište je imalo sluha da Scenu Studio i Teatar "Bojan Stupica" otvori za mlade reditelje koji su sada srednja generacija i režiraju neke od najznačajnijih predstava u našem pozorištu: Miloš Lolić, Boris Liješević, Marko Manojlović, Iva Milošević, Veljko Mićunović… Po svoj prilici ta dobra tradicija će biti nastavljena. Odmah nakon što je dignuta zavesa koju je spustio korona virus, na Sceni Studio smo imali prilike da vidimo dve predstave koje će se sigurno dugo igrati
Činovi odlikovanja i počastvovanja aktuelnih predsednika ili premijera pokazatelj su sve teže utažive gladi za zadovoljenjem jedne sve bolesnije potrebe iza koje se krije ekspandirajuća nesigurnost i nestabilnost
